Архив УНС — Листови странака

Кретање привреде у 1955

Киро ГЛИГОРОВ

Најопштија слика о кретању привреде може се добити када се размотре подаци о производњи, запослености и производности рада.. Ако производња расте, ако се обим запослених повећава, при повољном кретању производности рада, заједнида располаже са повећаном масом добара, расту дохоци запослених људи, већи број радника и службеника учествује у производњи и промету робе, што доприноси општем повећању националног дохотка. Размотримо те основне податке: Укупна производња- (индустрија, шумарство и грађевинарство без пољопривреде) за шест месеци ове године порасла за 22 отсто у поређењу са првом половином прошле године, док је сама индустриска производња порасла за 23 отсто. То је, крупан скок који не можемо очекивати сваке године. Када се има у виду да је овај пораст само наставак успона који је залочео 1953 године и да траје непрекидно већ две и по године, онда се тек добија претстава о битним променама у нашој индустриској производњи. Ево цифарског приказа трогодишњег кретања индустриске производње ако се за базу узме 1952 година индекси):

-2-а две и по године индустриска производња се повећала за 40 отсто. Овакве промене не могу а да се веома повољно не одразе како на развоју осталих привредних области, тако и на нивоу животног станцарда и способности наше земље да се даље развија, да улаже у нове производне снаге. Подаци о производњи показују знатно повећани обим индустриских роба. За наше доље оцене привредног кретања, међутим, важно је утврдити састав (структуру) тих роба. Да ли се ради претежно о инвестиционој, потрошној роби, или роби намењеној даљој производњи (сировине, помоћни материтали?). Ако узмемо поново за основу упоређења 1952 годину, добија се следећа слика (индекси): (I пол-уг.) 1952 1953 1954 1955' 1. средства рада 100 130 135 139 2. материјал за репродукцију 100 108 127 141 3- потрошна роба 100 113 130 136 Као што је познато, после рата је, услед брзог процеса индустријализације, дошло до велкког пораста производње средстава рада. Док је производња потрошне роое Д° !952 године порасла за 42 отсто, производња средстава рада повећала се за 482 отсто. То је и разумљиво, када се зна да је индустрија предратне Југославије имала на]већим делом карактер лаке индустрије, док ]е готово иелокупна инвестициона опрема морала да се увози. Тај се однос, као што е ви Ди, већ до 1952 године коренито изменио. (Јд 19о2 године кретање производње указује на знатно равномернију структупу. С оозиром на пораст запослених у привреди ппп ЛвДЊе ДВе године 11953 и 1954) од око 250Р00, ова тенденција ј е сасвим повољна и указ У ]е на складнији развој производње. Јак^г. lll3oll3^ 6 ™ 34 Рoба је ’ п Р oма т °ме, омогућује пораст како личне. тако и инвестиционе потрошње. т. ° вакав Р азв °Ј производње омогућује и -раст запослености у привреди. У 1953 гO-

дини упослило се у привреди 83 хиљаде нових радника и службеника, у 1954 годики 163 хиљаде, а за пола године 1955 само у индустрији било је 97 хиљада нових радника и службеника. Иако за остале области недостају подаци, може се са сигурнотпћу тврдити да ће, с обзиром на већу дћнамику упошљавања у другом- полугођу, прошлогодишњи обим запослења у привреди бити достигнут. Овакав годишњи пораст новоупослених, не рачунајући новоупослене ван привир'еде, превазилази годишњи ггрираст активног становништва и омогућује постепено извлачење сувишне радне снаге са села (годишњи прираст укупног становништва 280—300-000, од чега се око 46,3 отсто сматра активним становништвом). Повољна тенденција, дакле, у погледу упослепости становништва се наставља - и у 1955 години. Иако се чињеница пораста упослености сама по себи може сматрати позитивном, она се ноже потпуније оценити тек када се размотре тенденције у кретању производности рада. Ако се посматра то кретање од 1952 године наовамо, добијају се следеће тенденције у кретању производности рада (индекс); 1952 1953 1954 1955 (I полуг.) 1- производња укупно (без пољопр.) 100 114 129 136 У томе; 2. ИндустриЈа 100 111 127 140 Запосленост: 1. Укупно у производњи; 100 107 120 128 2. у индустрији 100 106 121 122 Предњи бројеви показују да производња расте брже од броја запослених што сведочи о повећању производности рада, при чему је-ова тенденциЈа у 1954 години била нешто успорена, што се тумачи системом награђивања у привреди, коЈи Је био неповољан у тој години за потстицање производности рада. Ради реалниЈе оцене, треба узети у обзир да Је у овим годинама ступио у погон знатан броЈ кових фабрика коЈе, са своЈим савременим машинама, омогућуЈу пораст производности рада. То показује да би пораст производности рада, при бољој организациЈи и успешнијем коришћењу средстава производње, могао бити још и већи. Овакав пораст производње и запослености изазвао Је одговараЈући пораст саобраћаја и промета робе. Прво полугође није погодно за посматрање развоЈа пољопривреде, Јер Је пољопривредну производњу могуће посматрати у склопу економске године. У првом полуго-

ђу дошле су до изражаја највећим делом последице прошлогодишњег слабог рода, што ]е, ј пркос знатном порасту индустриске робе и услуга, морало оставипГ трага И ПOТ Р° ШЊИ прехранбених прономске I?s°5 ВИ 1 оа« У пољоп Р ив РВДи из еко°°ке 19 55 1956 годгше Је знатно бољи непрошлогодишњи, посебно могао 6и се чекивати веома повољан род кукуруза, у Двадес^ Д дана е б еНСКе Прилике у на Редних даадесет дана буду погодне. Према томе Р ° Д ° безбе ђ у -1 е веће количине не повећав. произво Д а - ш ™ еа своје страе повећава расположиви обим робе-

Овако оцењени обим производње и расположивих роба је основ за унутрашњу потрошњу и размену с иностранством. Да би се могли сагледати охвири домаће потрошње, треба видети претходно обим увоза и извоза и тенденциЈе кретања размене с иностранством. На овом, необично значајном сектору, међутим, наилази се на податке који забрињава Ју. Насутгрот повољном кретању последње године, у првом полугођу ове године извоз не само да не испуњава очекивања, изнета у друштвеном плану, него је ј< испод нивоа 1954 године. НиЈе, међутим, сти случај са увозом. Увоз, напротив, расте и то не само због повећаних потреба у храни, услед прошлогодишњег слабог рода житарица, него и на свим осталим секторима. Последице ове поЈаве се виде из глобалног посматрања дефицита платног биланса за седам месеци ове, према седам месеци прошле године. Да би упоређења била реалниЈа, одби Јен Је сав увоз из тринартитне помоћи у прошлоЈ и овоЈ години, Јер Је он ванредан и наЈвећим делом сачињава храну. Јануар —Јули Јануар —Јули 1464 1466 1. Извоз 39.338 ‘ 37.848 2. Увоз (по одбиткутрипартитне помоћи) 44.149 54.739 3. Дефицит- у пл. билансу 4.811 16.891 Као што се види из предњих бројева, не рачунаЈући увоз из трипартитне помоћи, увезено Је више него што Је извезено за око 17 милијарди динара, а у односу на прошлу годину ова разлика се повећава за 12 милијарди. Не улазећи у последице ове по)аве, она на први поглед показуЈе ,да Је, и поред знатног повећања робе из домаће ггроизводње, дошло идо повећања робе за домаћу потрошњу из увоза (ОваЈ увоз Је, разуме се, Једним делом омогућио такав пораст домаће поизводње.) При оваквом кретању производње одмах се намеће питање: шта Је узрок порасту цена у земљи када производња расте, и то доста брзо, робни фондови у земљи су у односу на прошлу годину, Још и повећани. Ако се има у виду да се залихе коЈе су у благом порасту, нису утолико повећале да би апсорбовале ове количине робе, онда узрок скока цена треба тражити у обиму и правцима унутрашње потрошње. -У извештају Савезног извршног већа о развоЈу привреде за период Јануар —мај, поднето у Јулу Савезној народној скупштини, истакнуто Је да Је карактеристично за кретање основних категориЈа потрошње инвестиција, буџетске и индивидуалне потрошње да од 1952 године наовамо расту 6ржим темпом од производње. Притом Је нарочито карактеристичан скок буџетске, а затим инвестиционе потрошње. Ове тенденције наставиле су се и у првом полугођу 1955 године у односу на исти период прогћле године. Неколико бројева то довољно илуструје: (индексиО I полугође 1954 I полугође 1955 1. Новчани расходи становништва 100 125 2. Укупне инвест. 100 141 3. Буџетска потрошња 100 119 Глобално посматрана, наша укупна потрошња има темпо пораста коЈи не омог.ућава одговараЈући пораст извоза. Домаће тржиште располаже таквом куповном снагом која може да апсорбује и део робе намењене извозу и нормализовању залиха, без којих Је тешко одржавати стабилније односе цена на тржишту. Овако сумаран поглед на развоЈ потрошње не пружа могућност да се размотре необично интересанТне развојне тенденције унутар појединих котегорпја потрошње, што заслужује посебак осврт у

Наставак на седмој страл<l

м^аЈ^ РеТаll 1 е нзвоза И увоза у времену од јаУВ0?0М Д И, 33 1Ч« IГS 1 Г 5- У поре! s гљ У са нзвозои и увозом нз 19.54. Гортн вагоин означавају нз-03 а Д° љ и увоз, који је знатно већи.

* „НАША ЗАЈЕДНИЦА", Недеља 25 септембар 1955 годиие