Архив УНС — Листови странака

Кретање цена

(Тања линиЈа означава кретање цена у 1954, а дебља у 1955 години). Графикоп показуЈе да је ниво цена у 1954 години био испод нивоа цена 1953 године, док под крај 1954 цене почиљу да расту. У агусту ове годлне цене су веће него у августу 1954 за 16 посто (код индустрискпх производа за 7 посто, а код пољоцривредних за 33 посто).

Приходи становника у 1954 и 1955

Из цртежа се види осетан пораст прихода занатлнја (шатирани стубац) од око 39 отсто, коЈи није у одговарајућој мери праћен порезом. Треба истаћи да пораст прихода пољопривредника од 20 отсто не пружа потпуну слику, јер се овде ради само о оним приходима до којих пољоп.ривредници долазе продајом својих производа привредним организацијама. Пораст прихода ралника који износи 20 отсто резултат Је већим делом повећаља броја запослепих а једним делом и повећањем плата.

После промене цена житарица и масноћа

У јулу ове године извршене су знач-ајне промене у ценама основних прехранбених производа, житарица и масноћа. Ове промвне у политици цена диктирали су важни економски разлози. Повећагне откупних цена житарица извршено је ради усклађивања цена ових производа са ценама осталих пољспривреднкх нроизвода Iгс-т1 г с-т ве г "не осталих пољопривредних производа формирају се слободно у условима када куповни фондови и наше потребе расту брже нето што расте пољопривредна производња, Стога су цеш осталих пољоттривредних производа бтгле у приличном порасту у последњим тодинB /а. те је на тај начин дошло до заостајања цена житартада. Повећање цена житарица треса да делује пов» а но на унапређеше њихове производње, с једне стргне зато што појачава интерес'пољопривредника за њихову производњу, а с друге страме зато што с.... гућава повећање дохотке. произвођача житарица, а самим тим и веђе улагање у прсизводњу Наранно да поеећање цена ни;е једггаа мера коlа треб да доведе до повећања производње житарица. него су у том погледу још од већег значаја разне агротехничке и сдр ганизапионе мере Повећање цена житарица диктирали су такође и разлози потрошње ових производа. Познато је да је у нашој земљи потрошк.а житарипа врло висока. далеко већа пего у свим развијениј.им з°мљама Не може се никгко рећи да зе ово резултат само тога што су цене хлеба и брашна биле ниске у односу на друге производе Али је сигурно да и ниске цене у.ичу на овако вгтсоку п - .трошњу . житарица у исхрани становништва. Стога се од нових цена хлеба и брашна очекује да делују на извесно смањивање потрошње. Но, свакакотреба рачунати да ће овосман.ивање потрошње житарица у исхраии ићи врло опоро, у оној мери у којој се буде повећавала потрошња других, за исхрану вреднијих пољопривредних производа. То значи да ће смањивање потрошње житарица и побољшање саставе исхране овим путем

ићи са јачањем стандарда живата и куповне моћи налег становшхштва. Но, несумњиво једа ће чове' цене хлеба и брашна позојвно утицати на ео Ом тога. нове цене деловати и на економичнију употребу житарица Повећање цене масноћа исто" тако је произашло из јаких економских разлога. Ниска цена је постала основ-на сметња за гхроизводњу масти. Пошто ова цена кије била у складу са ценама дебелих свиња. кланицама се ниЈе 'исплатило да их купују и да производе маст, јер су на том послу гуоило. 1Т ла:;; це су радијв куповале слабмт- утовљвне свиње. са мање масти јер уколико је виш-е масти утолико је за њих више губктка Разуме се да су ово били немогући услови и за производњу мзсти. и за тов свиња Стога ;е наша производња магти била ниска. што је мзазвало потребу за врчо велргким увозом. Тако ћемо само у овој години увести око 38.000 тона масноћа за људску исхрану. Слободне цене масти, усклађене са ценама дебелих свиња и других пољопривредних производа су један од битнкх услова за повећање производње овог артикла. После преласка на нове цене формирале су се цене хлеба на нивоу који је од 8 до 16 дин. виши од дотадашњег, различито по поЈединим местима. Ове разлике у повећању цена су резултат различито повећаних трошкова травспорта и доугих трошкова промета у разним местима. Пене масти су се формирале такође доста различито у појединим местима и крећу се (у продаји на мало) од 310 до 400 динара. Ове разлике су једним делом резултат односа понуде и потражње. различитих транспортних трошкоза, као и различитих трошкова производње у појединими кланицама. Сем тога, маст из увоза је јевтинија него домаћа и зато што постоје извесне разлике у квалитету. Време од два месеца, колико је прошло од преласка на нове цене, сувише је кратко да би се могли цена житарица и масноћа. У јакој мери на ово утиче поред осталих фактора слаба организација промета и тешки трапспортнл

показати оеновни резултати који се од ових мера очекују. Јасно је да се повољно дејство нових цена на производњу житарица и на смањивање њихове потрошње није могло показати у овом кратком року. У производњи оно може .доћи до изражаја тек од идуће сетве, док ће сеу потрошњи као што је речено одражавати веома постепено 'у наредним годинама. Ефекат нозих цена на откуп житарица у досадашњем периоду није се могао одразити у јачој мери, с једне стране због закаснеле жетве и врпгидбе. а с друге етране зато што је тржиште житарииа још увек несређено, јер је оскудно са кукурузрм после прошлогодишњег слабог рода. Зато је цена кук УкУзу„на тржишту врло

Цене неких артикала

висока, што неповољно утиче на откуп пшенице гао новим ценама. Са 6ерsом новог кукуруза ово' стање ће се побољшати. Може се констатовата већ у овом кратком периоду појачан интерег за производњом масти и извесно повећање ове производњз. иако су ово месеци ниског това, то ће тек крајем ове и почетком идуће године ова тенденција доћи Јаче до изражаја. Најзад, нове цене житарица и масноће углазном нису имале неповољног дејства на цене другнх пољопривредних производа који су се у овом периоду продавали, те је бојазан у том погледу била неоправдана. То не Значи да можемо овуда бити задовољни са нивоом тих цена, али то није последица нових цена житарица и масноћа. Душан ВУКОВИЋ

140 Западне Европе тај удео је нижи за оио 10 отето. По утрошеним количинама. исхрана код нас задовољава јер на једно одрасло лице. обухваћетсо анкетом, отпада близу 2.800 калорија. Међутим, у ис-

видп да учешће житаржца у исхрани стаповништва износи 50%, док издаци за исхрану износе свега 25%, затим да учешће масти у калоричној вредносги исхране износк 16%, а у издацима за исхраиу са свега 6%.

Ова два црте*ла показују учешће нштарица и масти у ис* кранн становништва (Црно поље означава постотак учешћа жнтарнца а шрафнрано проценат учешћа масти). Из њега св

Трошкови живота

Како графикон показује, трошкови живота радннчке породице од четирн члана расту у 1955 го-дини, са извесним падом у јуну и августу. Пораст трошкова живота ие значи у истој мери и ЈСнижење стандарда јер су у том периоду порасли и приходп, што ће се показати у посебном прегледу.

Више од половине породичног буџета троши се за исхрану

У структурл трошкова издаци за исхрану имају релативно висок удео. Више од половине породичних расхода одлази на храну. У развијенијим земља-

хралх! ггреовлађују калорије биљног пореклв. Тако се, например, половтдаа од укупног броја калорија добија из житарица и производа од жита. Масноћа и шећер су у исхрани довољно заступљени. док је релативно слабтпе учешће млека, меса,. млечних производа и воћа, који садрже више вредне састојка беланчевине зитамине, минерале. Недавном ппоменом цена хл -5а и мрдти та,l однос ћв се унеколико изменити. Овахву ст 'гкту "Д-хране нису диктирале само навике потрошача, већ су је условиле и ранија ниске цене хлеба и масноћа. У укупној калоринноЈ вредности исхране производи од житарица учествују са 50 отсто, док у издацима <укупш'Шl за исхрану не прелазе ни 25 отсто. Масноће у калорнчно.l вредносги учествују са 16 отсто, а у укупким издадима за исхрану за свега 10 отсто, што значи да су то биле најјевтиније калорије. М. < ПОПОВИЂ.

* „НАША ЗАЈЕДНИЦА I *, Недеља 25 септембар 1955 године

СТРАНА 3