Архив УНС — Листови странака

kratskog poretka na Zapadu - Zapad je đovoljno jak da odoli svimvarijantama promeпа na Istoku - nego tamošnje promene, ako prevladaju demokratske tendencije, kao što izgleda da hoće, mogu sukobljavanje Istoka sa Zapadom preokrenuti u sp>orazumevanje i saradnju, što bi otvorilo neslućene mogućnosti ekonomskog progresa i širenja Ijudskih prava u čitavom svetu: možda prisustvujemo počecima najširih, najdramatičnijih i najdubljih promena savremene istorije. Dva su vida zapadne pomoći Istoku u njegovom preobražavanju; državni i društveni. S obzirom na doskorašnju zaoštrenost, ne mogu se odvojiti, sem u analitićkom razmatranju. Društvena pomoć bi se sastojala u saradnjhi preko različitih organizacija - kulturnih, verskih, ekoloških, sportskih. I, dakako, političkih organizacija - demokratskih partija i sindikata. U tome socijalističke partije mogu imati posebnu ulogu pružanjem svojih iskustava i svojih saznanja o bržem i lakšem savladavanju ideoloških iluzija Istoka. Pri tom je od izuzetne važnosti da Zapad пе samo uskraćuje nego i da se suprotstavlja svakoj podršci šovinističkim, pa i ortodoksnim, revanšističkim antikomunističkim pokretima koji đikljaju iz još neuzakonjenih i dezorganizovanih, ogorčenih mnogomilionskih masa. Danas kao da takvu podršku nije potrebпо posebno dokazivati: najprthvatljivije i najpouzdanije merilo podrške može biti, i jeste, faktičko držanje prema Ijudskim pravima. A što se tiče ortodoksnog, revanšističkog antikomunizma - fakat da se komunizam duhovno već raspao i da se tako reći fizički raspada, da se iz njega samog javljaju demokratske struje koje mogu, bar za neko vreme, da odigraju i prelomnu ulogu - sve to govori da ortodoksni, revanšistički antikomunizam, koji se najčešće inspiriše šovinizmom i verskom isključivošću, može danas samo da ometa demokratske procese i podjaruje i jača ortodoksne, totalitame komuniste. A što se tiče podrške zapadnih vlada i državnih organizacija, posebno je važno, po mom mišljenju, prilaženje na nov način politici sfera uticaja i odnosa snaga. Razume se, nijednu od tih komponenata, pogotovu u politici velikih sila, nije mogućno izostaviti - politika kao takva sadrži ih u sebi. Reč je o primeni, o načinu primene: naivno je misliti da bi ijedna država na Istoku, a pogotovu Sovjetski Savez, podlegla pritiscima i potčinjenosti. Drukčije rečeno: mada Zapad treba, i mora, ostati dovoljno jak, odnosno dovoljno mudar da ne izloži sebe i svet nepredvidljivim eventualnostima, on bi ркзgrešio, on bi oslabio sebe, ako se ne bi svestrano otvarao prema demokratskim promenama na Istoku. Da, prema demokratskim promenama, pa tek potom, pa tek u skladu s tim promenama, prema lepim izgledima za ekstraprofit ili za svoj nacionalni interes. Ono što nije dobro na Istoku, nije dobro nigde, pa ni na Zapadu. Saradnja, združivanje naroda, zbližavanje Ijudi očito se ne odvijaju kroz dogme i nametanja svojih formi, nego usvajanjem univerzalnih vrednosti, ostvarivanjem Ijudskih prava, proširivanjem realnih, mogućih sloboda. Beograd, 14-18. avgusl 1989.

Milovan Đilas

Pismo prijateljima DOZIRANA DEMOKRATIJA ZA SLOBODU I DEMOKRATIJU U SRBIJI I JUGOSLAVIJI

u vremenu velikih previranja u / komunističkim zemljama koja će kadzahvatiti i Jugoslaviju. Istina, ni u jednoj od tih zemalja nije još došlo do stvarne, kvalitetne, promene sistema, ali su se pojedine partije, načelno, odrekle "rukovodeće uloge" u društvu, promenile ime, stupile u dodir i razgovore sa nekomunistima, pristale na slobodne izbore, obrazovala po negđe vlade sa predstavnicima opozicije, a tamo, kao u Rumuniji, gde su se grčevito držale vlasti, ne vodeći računa o ogorčenju naroda i izigravajući njegovu volju, završile su u krvi. U Jugoslaviji, za sada, nema stvarnih promena, mada se na rečima i obećanjima daleko otišlo! Zavađene partijske strukture posebno srpska i slovenačka, koje bezobzirno raspiruju nacionalnu mržnju, da bi stekle kakav-takav ugled u svojim narodima, složne su u svojim grčevitim nastojanjima da se po svaku cenu održe na vlasti. Nedavni delegatski izbori za Društvenopolitičko veće skupštine Srbije, uprkos izjavama i stavovima o reformi političkog sistema, pretvorili su se u izborne obmane, u najčistijem lenjinističko-staljinističkom stilu partijskog monopola. Ali, nije reč samo o tim trenutnim političkim postupcima koji podgrevaju stare sumnje, već o čitavoj politici sadašnjeg vođstva srpskih komunista koja svakim proteklim danom otkriva ne toliko svoju neodređenost koliko, što je teže, svoju dvoličnost! Reklo bi se da je sudbina dodelila srpskim komunistima prokletu ulogu! Рге, za vreme i posle rata, oni su najpre u svom zanesenjaštvu a potom udvorištu, prednjačili u borbi protiv svog sopstvenog naroda, pridružujući se svim njegovim neprijateljima, ne prezajući ni od saveza sa ustašama! Danas su se srpski komunisti, gotovo preko noći, pretvorili u najveće branioce Srbije i srpstva, pokušavajući da u svoju politiku uvuku i Crkvu, koju su do juče gonili, podstičući, preko svoje štampe, najniže nacionalističke strasti! Slovenačka, hrvatska i ostale partije rade i sada ono što su uvek radile, huškajući svoje članstvo i narode protiv srpske "hegemo-nije", oličene, po njima, ovog puta u srpskoj partiji! Čudnim sticajem okolnosti, srpski komunisti, nekad kao internacionalisti, a od skora kao "nacionalisti", činili su i čine lošu uslugu svome narodu koji, zbog njihove politike, dobija u svetu i Evropi obeležje naroda koji se bori za prevlast u Jugoslaviji i predstavlja kočnicu demokratskom razvoju! Prekidajući svoje odnose "sa režimom Slovenije" uoči američko-sovjetskog sastanka na Malti, gde su dve najveće sile sveta raspravljale i o budućnosti Evrope, srpsko komunističko vođstvo jc potpuno neodgovorno, pred međunarodnim javnim mnjenjem, otvorilo pitanje Jugoslavije! Partijskorepublički sukob približio je, više nego ikada do sada, zemlju i narode starim kominternskim ciljevima razbijanja Jugoslavije, protiv kojih se, na rečima, bore srpski komunistil Velike sile Zapada, Sjedinjene Američke

Države, Engleska i Francuska, kao i susedna Italija, preduzimaju sve da se Jugoslavija održi, jer su svesne da bi njen raspad pogodio čitavu Evropu koja je već suočena sa pitanjem nemačkog ujedinjenja. Stvaranje, na nekadašnjem austro-ugarskom prostoru, jedne neutralizovane Mitteleurope, koju priželjkuju najnazadniji evropski krugovi, predstavljalo bi pokušaj da se Evropa vrati na stanje u XIX-om veku! Srpsko partijsko vođstvo poziva na slogu, jer nas, po onom starom geslu, samo sloga može spasti! Da se razumemo, sloga pretpostavlja jedinstveno opredeljenje, kada su u pitanju životni interesi naroda. A te sloge je uvek bilo kod ogromne većine Srba, sa izuzetkom, u novijoj istoriji, srpskih komunista i izvesnih zanemarljivih grupa. Uoći rata, 25-og marta 1941, oni su odbili da protestvuju protiv pakta sa nacistićkom Nemačkom, јег je ova bila povezana sa Sovjetskim Savezom, iako je bilo dobro poznato opre-

deljenje srpskog naroda, koji taj čin nije mogao da ođobri ni po svojoj etici ni po tradiciji svoje stoletne borbe za slobodu. Srpski komunisti su se pridružili otporu protiv okupatora tek na poziv Moskve, pretvarajući ga odmah u borbu za vlast, u građanski rat, ne hajući za slogu koja nam je u strašnom ratu bila od životne potrebe pred nemilosrdnim neprijateljima koji su raskomadali državu i razvili pravu hajku protiv svega što je srpsko, kao i pred genocidom nad nevinim srpskim narodom. Ni danas, u svojoj "nacionalističkoj" fazi, srpsko komunističko vođstvo ne deli ovo duboko opredeljenje svoga naroda. Тћј narod je do sada bio ponižen od svojih sopstvenih sinova, koje je zahvatila totalitarna reka, ali bar nije imao iluzija đa mu oni donose nešto novo i bolje. Srpski narođ je na svojoj koži iskusio strašne posledice partijske "mudrosti" i za to teži oslobođenju od laži, od sistema, od partijskog monopola, od državnih i lokalnih mafija, od diktature, jednom reči, hoće slobodu. Srpsko komunističko vođstvo je trenutno postalo trpeljivo prema izražavanju različitih mišljenja, ali nije do sada preduzelo ništa da se sloboda i građanska prava zakonski zajamče. Apelujući na slogu, ono nije poka-

zalo spremnost da u ovim prelomnim časovima naše istorije pozove na savetovanje viđene Ijude iz naroda, nekomuniste, predstavnike nauke koji ne de!e partijsko mišljenje, opozicionare.J Ono donosi odluke u ime naroda, a u stvari radi svoga održanja na vlasti i supamištva sa drugim republičkim partijama, ne obzirući se na narodne i državne interese! Da je srpska komunistička partija uistini na strani narodnog opredeljenja, ona je morala da, pre svega, prizna bankrotstvo čitavog sistema i svoje sopstvene ideologije, da se odrekne svoje rukovodeče uloge. PostavIja se takođe pozivanje na odgovornost Ijudi koji su zemlju do ovoga pada đoveli. Po čemu višepartijski sistem predstavlja opasnost za Jugoslaviju ili Srbiju, kada smo videli dokle se stiglo sa jednopartijskim? Po čemu bi više stranaka na Kosovu bilo opasnije od jedne jedine, koja je, kao deo komunističkog sistema, leglo separatizma i mržnje protiv Srba? U rvakom slučaju, nijedno pitanje se ne može rešiti vanrednim merama već razgovorima sa stvarnim predstavnicima naroda. To važi i za čitavu Jugoslaviju, koju mogu da sačuvaju samo slobodni i ravnopravni narodi. U današnjem razvoju postoje uslovi da se republičke stranke sa sličnim programima - socijalističke, demokratske, liberalпе, hrišćanske, seljačke i dr. - međusobno povezuju i sarađuju па saveznom planu. Srpska partija plaši Srbe Slovencima, Albancima, Hrvatima i da пе ređamo; slovenačka i hrvatska partija straši svoje narode Srbima, a u stvari sve te partije boje se da đođe do izražaja volje naroda koja bi smrtno ugrozila njihovu vlast! Jer, da kod vladajućih oligarhija u Jugoslaviji postoji ozbiljna rešenost da krenu putem demokratije, onda bi bili povedeni razgovori sa opozicijora, potražila njena saradnja u cilju uspostavljanja pravne države, višestranačkog sistema i raspisivanja slobodnih izbora putem neposrednog i tajnog glasanja. U tom pogledu je nužno da armija i policija prestanu da budu oruđe partijske vlasti i da se svedu na svoju prirodnu ulogu odbrane zemlje i osiguranja, u okviru ustavnog i zakonskog poretka, ređa, mira i sigurnosti građana. Ne treba se zavaravati. Ni uske i relativno male opozicione grupe po gradovima bez dovoljnog dodira sa narodom, ni oktroisane slobode štampe i reči neće kod nas mnogo promeniti prilike. Partijske strukture su još uvek moćne, raspolažu svim sredstvima pritiska i manipulacije, usmeravaju razvoj prema svojim potrebama i ciljevima. Ali, po паšem dubokom uverenju, srpski narod, koji se kroz čitavu svoju istoriju borio i davao tolike žrtve za slobodu, njegova demokratska inteligencija i omladina, doći će do izražaja, možda brže nego što se misli. Posle četrdeset i više godina diktature, našem društvu je potreban moralni preporod, bez čega se ne može ostvariti istinski demokratski poredak, dostojan čoveka. Pariz, 23. decembra 1989.

Srpska partija plaši Srbe Slovencima, Albancima, Hrvatima i da ne ređamo; slovenačka i hrvatska partija straše svoje narode Srbima, a u stvari sve te partije boje se da dođe do izražaja volja naroda koja bi smrtno ugrozila njihovu vlast! Jer, da kod vladajućih oligarhija u Jugoslaviji postoji ozbiljna rešenost da krenu putem demokratije, onda bi bili sprovedeni razgovori sa opozicijom, potražila njena saradnja u cilju uspostavljanja pravne države, višestranačkog sistema i raspisivanja slobodnih izbora putem neposrednog i tajnog glasanja.

Dr Dragan KEŠELJEVIĆ

Магко KRSTIĆ

Đorđe RADOVANOVIĆ

DEMOKRATIJA DANAS

POLITIKA