Архив УНС — Листови странака

KUDA IDU SELJACI

Nijedna dosadašnja opoziciona partija ni-je umela da sačini dobar agrarni program. Zadržale su se па obečanju da će se zalagati da se seljakova njiva širi a njemu bude la-godnije. Ali ne znaju kako da to učine. Seljaci se, opet, zavaravaju da oni to znaju bolje od ikoga. Ako bi samostalno osvojili vlast, oni bi navodno pogodili dobru politiku za poljoprivredu. Tkko bar tvrde neki seljaci u Vojvodini - mada nije jasno kako je i to moguče ukoliko se njihov Seljački savez odriče borbe za vlast. Ikkav je stav, naravno naivan, ali ta iluzija ipak ima smisla ukoliko nema stručnog državnog programa koji bi na to ukazao. PODEUENA VOJVODINA Seljački savez u Vojvodini je podeljen: jedni bi hteli da sarađuju sa sadašnjim vlasn'ma i slušaju Socijalistički savez, drugi bi želeli da krenu u osvajanje vlasti i doprinesu boljoj agramoj politici. Oni prvi пе bi hteli da se zamere vojvođanskim komunistima i kombinatima, dok bi ovi drugi hteli da se otresu zastarelog režima i njegove mržnje prema seljaku. Ova đva politička krila su različito nastajala. Subolički prvenci su se pođvrgli organizacionoj kontroli lokalnog Socijalističkog saveza, dok su, recimo, inđijski, izrasli sasvim samostalno. Između ta dva krila vodi se oštra polemika i oko toga da li njihov zajednički savez treba da bude sindikat ili klasična stranka. Nema izgleda da tu diskusiju završe drugačije osim da se organizadono pocepaju. Bude li se osnivala nekakva federalna, ffi bar lokalna seljačka stranka, rascep u seljačkoj alijansi Vojvodine postaće skoro trenutan. MEĐU SLOVENCIMA Slovenačka Kmečka zveza je ušla u koaliciju sa još četiri druge opozicione partije. On je poznat kao DEMOS. Neka ankete govore da na republičkim izborima neče dobiti manje od 60-70% od svih glasova. Koliko bi posle te pobede pripalo od vlasti seljacima, teško je reči. Još je teže reći kakvu bi agramu politiku vodila Slovenija ukoliko bi odustala od savezne carinske politike i ideje za obrazovanje saveznog agiaraog budžeta. Ekonomska nezavisnost Slovenije bi tada verovatno brzo dovela do oštrijeg poljoprivrednog protekcionizma, širenja proizvodne strukture seljaka i do pada subvencije po jedinici proizvoda. Padanje ekonotnske efikasnosti bi tu bila cena političke separadje. Možda bi se Slovenija odlučila i za jače oporezovanje stanovništva kako bi pojedinačnim subvencijama finansirala proširenu agrarau autarkiju. To bi oneraspoložilo stanovništvo, ali bi zauzvrat branilo veću državnu autonomiju. Slovenci se mogu odlučiti i za uvoz umesto većih unutrašnjih subvencija, ali bi time gubili svoju sklonost ka nezavisnosti. Možda oni računaju da to nije ni naročito važno, s obzirom na mir u Evropi. Pa ipak, snažna uvozna agrarna zavisnost je strateški veoma opasna po onu državu, koja nema jaku eksportnu industriju. Slovenci nemaju mnogo šta da biraju: ili bi širili autarkiju uz jako oporezivanje stanovništva i carinski protekcionizam, ili bi ostali bliski sadašnjim subvencijama uz otvaranje slobodnog uvoza poljoprivrednih proizvoda, bez sposobnosti za pojačani evropski eksport. U prvom slučaju postaju neefikasni, u drugom smanjuju nezavisnost.

ZAGREBAČKA ZAGONETKA Među hrvatskim seljacima nije naročito jasno šta se dešava. U upravu ove stranke su, doduše, ušla njena đva predratna člana, ali se stiče utisak da su se ostaii stari HSSovci naljutili na nju, i da je ne podržavaju. Život ove stranke u zemlji zavisiče od njenog programa i operativnih predloga. U njoj, bar za sada, nema poznatih agraraih stručnjaka. Problem nove uprave HSS-a će možda biti i to, što nije do sada bila u stanju da naglasi ni svoju feđeralnu niti saveznu agrarnu platformu - što predratna partija ne bi propustila da učini. Osnivanjem velike posleratne hrvatske drža-ve u Jugoslaviji, ispunili su se Radićevi i Mačekovi snovi - čak i više nego što su snfvali. Izgleda da stari članovi partije nisu ni danas ni za kakvu separadju Hrvatske i žestoki su protivnid Tuđmanove nacionalističke politike. Čini se da će se staro Gažijevo partizansko krilo stranke, kao i Mačekovi zatvoreni stradalnici u Jasenovcu i posleratnoj Lepoglavi, zalagati preko preostalih članova da se Jugoslavija održi. Moguća međusobna borba za prevlast nad upravom nove HSS stranke vodiće se i oko legaliteta na to ime. Može se lako desiti da, ako stari i ugledni članovi HSS-a ne nateraju novu upravu da im se preda, pozovu hrvatsko seljaštvo da se, bar privremeno, obre u nekoj drugoj strand. SRPSKA SITUACUA U Srbiji nema upadljivog napretka, slično kao i u Hrvatskoj. Osnovano je nekoliko opštinskih seljačkih saveza čiji je politički uticaj neznatan. Ovde stranačko ujedinjavanje tek predstoji. Poljoprivredna situacija Srbije i Kosova je übeđljivo najteža. Nju čini veoma silan posed i velika prenaseljenost. Ovo stanje je posebno nepovoljno na Kosovu. Seljačka stranka bi u Srbiji imala ogroman uspeh iz sledećih razloga: prvi, seosko i poljoprivredno stanovništvo je brojno; drugi, gradsko stanovništvo je siromašno i potpomaže sa baštenskom proizvodnjom; treći, imala bi puno vremena da napada bilo koju gradsku partiju za privredni neuspeh, jer nijedna ne može brzo rešavati probleme reprivatizadje upropaštene srpske privrede. Osnivanje seljačke stranke u Srbiji bi bio i dobar put da se upozori da savremeni komunističko-nadonalistički blok ne može da se oslabi sa stidljivim demokratskim snagama. U nadonalnom programu, nije lako razlikovati Komunističku partiju Srbije od stavova nekih demokratskih struja u Beogradu. Političko podizanje seljaka bi stoga nagonilo ove stranke da obrate više pažnje na realne staleške interese Ijudi umesto па "nacionalne interese". Popustila bi i blokada moguće nove ekonomske i agrarne politike, što bi omogučilo da korist ođ demokratije dobije svoj vidljivi razvojni i potrošački sadržaj. Seljad, dakle, jesu krenuli, ali su se i uverili da još nemaju mobilizacioni politički program. Nemaju ni formulisanu operativnu politiku, niti imaju zadovoljavajuće pregovaračko iskustvo i vođstvo. To pripada predstoječim danima.

Dragan Veselinov

MARIBORSKA JUGOSLAVIJA

• Iskušenja dobrog novca • Zašto su svi za i svi protiv programa i aktivnosti SFV • Učinci podsticanja a ne rešavanja socijalnih napetosti

ISKUŠENJA DOBROG NOVCA Ante Marković bi, možda, dobro uradio ako bi sedište federalne vlade ргепео u Maribor. Privrednici ovoga grada prvi su u zemlji, za sada i jeđini, prihvatili Program ekonomske stabiiizacije koji se zasniva na konvertibilnosti dinara. Mariborčani su požurili da se ratosiljaju svega onoga što ne može da izdrži kriterijume dobrog novca: rasprodaju ili otpisuju "zarđale" delove preduzeća da bi sačuvali u njima ono što je vredno. Ante Marković bi, tako, na mestu događanja mogao da se upozna sa svim traumama koje se dešavaju пе samo u preduzećima koja bankrotiraju, već i u onima koja se batrgaju da bi opstala. Ali i da se upozna kako se u tim dešavanjima ponaša opština kao dojućerašnja suverena država, a kako mariborski komunisti koji još ćute. I dalje; samo se u Mariboru može uočiti šta se događa kada imovina menja vlasnika i kada radnici masovno ostaju bez posla. Tfek kriterijumi dobrog novca pokazali su koliko je blagostanje u Mariboru bilo opsena i koliko je društvo "realnog samoupravljanja" insistiralo na proleterskom razvoju velikih kombinata. Jer, ako se i za jedan grad u zemlji može reči đa je bio proleterski, onda je to Maribor. imati što socijalističkiji razvoj, a to znači imati što veće preduzeče čiji uspeh se meri tonama i brojem zaposlenih. To se sve događalo u gradu na granid koji je, u susedstvu, na drugoj obali Drave, mogao da posmatra kako se razvija jedna uspešna privreda. (Poređenja radi: u 1965. godini, nacionalni dohodak Slovenije bio je samo za trednu manji od nadonalnog đohotka Austrije, a sada je manji nekoliko puta.) Ako je "bankrotirani" Maribor danas simbol zemlje, a jeste, onda su uzaluđne rasprave o drugoj, trećoj ili avnojevskoj Jugoslaviji. Postoji samo jedna Jugoslavija; mariborska. OD LJUBLJANE DO BEOGRADA Na putu za Maribor, Ante Marković bi morao da zaobiđe Ljubljanu. U glavnom gradu Slovenije ne čuju mariborska zapomaganja. Ako bi došlo do "mariborizadje" Siovenije, Slovend bi brzo shvatili da se пе nalaze na severu, već negde daieko na jugu. I da je mit o slovenačkoj ekonomskoj snazi bio zasnovan pretežno na papirnom novcu koga je bilo u izobilju. Upornim ponavljanjem đa je kurs dinara nerealan, u Ljubljani prizfvaju vremena kada je rđa imala boju srebra. Ima još jedan razlog zbog koga bi Ante Marković trebalo da prebaci sedište feđeralne vlade u Maribor. Uz Ljubljanu, Beograd je najglasniji kritičar ekonomske poiitike koja se zasniva па dobrom novcu. Preti mu čak i beogradski građonačelnik Milorad Unković: "Ne prihvatamo takav stepen restriktivnosti kreditno-monetarne politike koji treba da pokaže da je čak 90 odsto privrede glavnog grada nesposobno da prihvati ekonomske zakonitosti." Ne pristaje na to ni predsednik srpske vlade Stanko Radmilović. U deset nabrojanih "očekivanja" od federalne vlade, na prvom mestu je očekfvanje koje glasi: "Izuzetno je važno da se ne sprovodi drastična monetarna restrikcija koja bi onemogućila svaki razvoj."

Stanko Radmilović, naime, veruje da je moguće istovremeno obarati inflaciju i povećavati proizvodnju po stopi od pet odsto. To se u svetu nikada i nigde nije đogodiio. Ako bi se dogodilo u Srbiji, Stanko Radmilović bi dokazao da su sve one žrtve koje podnose mnoge zemlje da bi oborile inflaciju, bile uzaludne. Koliko god su Ljubljana i Beograd u politićkoj zavadi, toliko su složni u protivljenjima dobrom novcu. I u Ljubljani i u Beogradu kao da veruju da je dosadašnji koncept razvoja bio uspešan, a to znači da je bio uspešan i društveno-ekonomski sistem, pa je samo šminka dovoljna da bi se izašlo iz krize. Rđa se ne može našminkati, ona se mora skinuti. A tek kada se rđa skine, vidi se koliko je ispod nje trulo. ZAGRE3AČKA TAJNA Prizor je bio impresivan; Ante Marković stoji sa podignutim rukama, na licu mu pobednički osmeh, dok oko njega trešti aplauz. Dogodilo se to, pre više dana, na konferenciji Saveza komunista Hrvatske. Oni koji bolje poznaju hrvatske političke prilike, znaju da je ovo bio njegov trijumfalni povratak na hrvatsku političku scenu. Iz Hrvatske je Ante Marković gotovo bio najuren sa radosnim očekivanjima da će, kao predsednik federalne vlade, definitivno propasti kao poiitičar. Sarno dva meseca pošto je ustoiičen u Beogradu, predsednik Predsedništva Hrvatske, Ivo latin je izjavio; "Hrvatska nije predložila Antu Markovića za predsednika Saveznog izvršnog veća. Mi ne znamo ko ga je predložio." Ante Marković, kao "menadžer" nikada nije pripadao moćnom klanu Vladimira Bakarića koji je bio iđeolog "dogovome ekonomije" i koji je tu ideologiju definisao u Platformi za 10. kongres SKJ. Tom klanu sem Ive Latina pripadaju Stipe Šuvar (upomo je insistirao da ta platforma zameni Program SKI), Anđelko Runjić (sadašnji predsednik Sabora Hrvatske), Mate Mikić (sadašnji zagrebački gradonačelnik), Ivo Družić (bivši prvi čovek zagrebačkih komunista), Ivo Vrhovec, Milutin Baltić, Dušan Dragosavac, a duša toga klana bio je (i sada je) Jakov Sirotković, bivši potpredseđnik federalne vlade i sadašnji predsednik Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti i komisije za promenu republičkog ustava. Ova grupa zagrebačkih političara prva se izjasnila protiv Dugoročnog programa ekonomske stabilizacije, a protivljenje je potpisao Ivo Vrhovec ispod Rritičke analize političkog sistema. Bakarićev moćni klan imao je svoje ekspoziture u Srbiji (Tihomir Vlaškalić i Miladin Korać) i Vojvodini (Stanko Radmilović i Tomislav Banđin). I pored trijumfalnog dočeka u Zagrebu, Ante Marković još nije siguran da će u Hrvatskoj dobiti podršku za politiku dobrog novca. Ne samo zbog toga što se hrvatska politička altemativa, kada su u pitanju društveno-ekonomski odnosi, ne razlikuje bitno od shvatanja Bakarićevog klana (tom klanu je pripadala Savka Dabčević Kučar, a Branko Horvat se nije makao dalje ođ ekonomije samoupravnog socijalizma), već i zbog onoga što se čulo na poslednjoj konferenciji SKH na kojoj se toliko klicalo predsedniku federalne vlade. A čulo se i ovo:

POLITIKA

DEMOKRATUA DANAS