Архив УНС — Листови странака

DEMOKRATIJA DANAS

ΔΗΜΟΚΡΑΤΙΑ · DEMOCRACY # DÉMOCRATIE · ДЕМОКВ АТІЯ

NEZAVISAN ZBORNIK ZA POLITIKU I KULTURU

PRVA REČ REDAKCIJE

Jugoslavia se primiče kraju jedne epohe. Nju neće sačuvati ni Bog, ni komunisti, ni Milošević, ni nacionalisti, ni liberali, ni oficiri, пі Amerika, ni Rusija, ni Evropa. Neće ni "DEMOKRATUA DANAS", već nadamo se, demokratija. Ona je iznad svake vlasti і svake opozicije - onoliko više koliko su vlast і opozicija uzajamno zamenljivi. Bez terora, bojkota, verske, ideološke ili etničke šizme.

"DEMOKRATUA DANAS" će izlaziti kao zbomik analiza našeg političkog і kultumog života. Kao zbomik grupe gradana, "Demokratija danas" je otvorena za sve autore koji zastupaju stavove u prilog parlamentame demokratije, slobodne ekonomije і evropskog kulturnog prostora. Ovaj list nije glasnik bilo koje organizacione jugoslovenske političke struje, partije, đržavne institucije, sindikata і kulturnih tela. Njegova će se politička nezavisnost osiguravati kroz negovanje distance і prema vlastitima і prema opoziciji. Njegov publicistički

stav prema kulturi crpeće svoj sadržaj iz humanističkog političkog nasleđa evropske istorije, iz jugoslovenskih dostignuća od filma do književnosti, kao і iz savremenih nastojanja da se kulturi naših naroda zagarantuje slobodan razvoj. Pokretači lista nalaze motiv za njegovo izdavanje u übedenju da se kroz javni uticaj na političku svest čitalaca može zaštititi ideja і o đemokratskoj Jugoslaviji, і o demokratskim državama, njenim sastavnim delovima. Komunistička država se raspada sopstvenim zaslugama. Nastala u epskom sjaju narodnih žrtava u svetskom ratu, tone u zloj krvi zloupotrebljenih nada u slobodu. Njih su zamenile malograđanske vođe, totalna vlast nebirane partijske manjine і primitivna scijentistička ideja o egalitarnoj samoupravi stanovništva zamišljena brionskim cezarizmom. Ona se razlikovala od Moskve samo po pasoškoj slobodi, sačuvanim minimumom seljaka і zanatlija, američkim dolarskim poklonima і državnom nezavisnošću.

Jugoslavia je nejasne budućnosti. Socijalistički sovjetsld sistem je nacionalizmom ugrozio njeno panslavističko poreklo. Zanemarivanjem Ijudskih prava spustio ju je ispod građanske prošlosti. Grubom partijskom ekonomijom і niskom potrošnjom porodica kompromitovao je і svoja sopstvena obećanja. Suviše da bi se sačuvao. Da li se može zameniti bez propasti države? Opozicija u ovoj zemlji nema organizovanu tradiciju. Deo njenih najvećih nevolja sastoji se u tome što emancipaciju od sistema pothranjuje nacionalizmom. U odnosu na državu, on je separacione prirode bcz obzira na to da li je srpski, slovenački ili hrvatski; po svojoj sadržini, on je populacioni і antidemokratski, osim kada je antikolonijalan. Međutim, on je і princip boljševičke jugoslovenske federacije! Dok su god komunisti mogli vladati preko potrošačkog ujednačavanja stanovništva і uvrijerističkim asketizmom, nacionalizam nisu potezali. Čim su osetili da ih opozicija napada optužbom za izdaju naroda, aktivirali su ga. Time su obnovili ceo svoj stari mebanizam masovnog vladanja, a blokirali protivnike. Ovi su se našli u čudu. Sada uviđaju da moraju naći način da socijalni bes stanovništva prebace sa ratnog nacionalističkog programa na građanski - a da vidljivo ne napuste naciju і narodnu republiku. To je istorijski izazov! Bujanje demokratije u istočnoevropskim zemljama najlepši je događaj devedesetih godina ovog stoleća. Možda će Evropa u 21. vek ući kao kontinent spreman za razrešavanje političkih і trgovačkih pitanja sa Amerikom і Japanom. Opterećivaće je granice uspostavljene posle drugog svetskog rata, unutrašnji nacionalni razdori і nedostatak kapitala za reprivatizaciju đržavne svojine. Jugoslavija danas ne predstavlja podstrek za njih, već su oni iznenadni dokaz naše Perspektive. Naše su socijalne napetosti blaže

od ruskih і nemadkih, dok su nacionalni razdori jači. Zbog toga naša kritika sistema nema takvu eruplivnu snagu kao njihova, a nacionalni sukobi negovani od strane republidkih komunističkih partija Jugoslavije і njihovih gradskih saveznika odlažu demokratsku reformu države. Čak je mogu і upropastitL Višepartijski sistem je u začetku. List "DEMOKRATUA DANAS" biće njegovo stalno utodište kao principa za mirno uspostavljanje pravne, građanske države. Oslobađanje političkih osuđenika, obustavljanje politidkih suđenja, ukidanje kontrarevolucionamih paragrafa, zabrana partijskog organizovanja na radnom mestu, pretvaranje vojske u državnu silu umesto partijske, iskljudivanje ustavnog monopola Komunističke partije na vlast - biće polja za dizanje parlamentarne države. Ali partijska se država neće lako dati! Uz strpljenje, mudrost і dobre saradnike, vođi jugoslovenskih stranaka zadobiće poverenje stanovništva і otkloniti strah od sutrašnjeg dana. Kosovo se ne čini tako bolnim pitanjem kao što ga prikazuju arbanaški tiranski separatist! і beograđski državni partijsid і gradski nacionalisti. Izgleda da nije tačno ni da je to samo unutrašnje pitanje Srbije. Njoj treba pomodi. Možda ima smisla da centralna država nad Kosovom uspostavi privremeni Protektorat. Jugoslavija і Srbija ne mogu rešavati Kosovo dok god і same ostaju u boljSevidkoj federaciji, jer ne mogu slobodnim ekonomskim, tehnoloSkim, politidkim і kulturnim intemacionalizmom da savladuju unutrašnje etničke і plemenske korene antidemokratske države. Emancipacija Kosova od slabo raspodeljene nacionalne vlasti nije moguća bez emancipacije Srba, Arbanasa, Hrvata, Slovenaca, Makedonaca і oslalih od sistema koji je etnos, kao princip državnog ustrojstva, forsirao od 1943. godine. Kosovo se ne rešava izolovanom intervencijom Jugoslavije u Prištini, ved univerzalnom demokratskom intervencijom u svim gradovima Jugoslavije. Ovaj list veruje da zastupanjem demokratije postaje deo svih onih jugoslovenskih političkih snaga koje tragaju za tredom, slobodnom Jugoslavijom і njenom evropskom sadrzinom. Mi, koji smo uloäli sudbinu, svoju imovinu і imovinu svojih prijatelja u njega, ne možemo stati tamo gde ostavljamo prethodnu generaciju і njene savremene simpatizere. Stoga pozivamo sve bliskomišljenike da nam se pridruže! Pozivamo ditaoce da Sire naSu red kao svoju red! Za pravdu, istinu, slobodu і demokratiju!

Jože Mencinger; "RASPAD” CENTRALNE DRŽAVE str. 2.

Vladimir Gligorov: ĆORSOKAK str. 3.

Zoran Gavrilović: ĆEMU NAS ISTORUA UČI? str. 4.

Srđa Popović: NOYE NEOKONZERVATIVNE STRANKE str. 8.

SlavenLetka: POLITIČKA SVUEST (DUH) str. 7.

PI SAC U HAOSU SVETA str. 17.

BROJ 1