Архив УНС — Листови странака
УЗ ПРВИ БРОЈ
Александар Илић
После седам бројева уПушене „Демократије“ Милана Грола, Демократска странка покренула је поново, после четрдесет и пет Iодина, свој лист. Судбина тоl листа зависиће пре свеlа од њејових читалаид и сарадника. Новаи, за штампање првоl броја сакупљен је на Оснивачкој скупштини Демократске странке, а будући извори финансирања биће пре свеl а претплата и продаја. Потписник овоl чланка уређивао је пре двадесетак / одина студентске, дакле, сиромашне листове, а данас се тих дана присећа / отово као „расипничких“. До последње'l дана, редакција ово! листа није имала никакве просторије, нити телефон. Сада имамо редакцију од пет соба на двадесет и четири квадратна метра, да наведемо Iорку шалу секретара Демократске странке, 'хосподина Ђурђа Нинковића. Једна собица за демократске доl оворе, друl а за редакцију. То бележимо зато да се зна како је обнављана демократија у Србији. „Демократија “ ће излазити петнаестодневно, као политички, али и културни весник нових, демократских времена. Желели бисмо да једно! дана излази седмично, али то зависи одмношх околности од политичких, до осниањаредакције у којој неће бити само ушедне личности наше странке, књижевности и науке, неlо и младих људи, који ће се на странииџма овоl листа залаl ати за демократију. „Демократија“ ће надамо се бити лист посвећен како опозииџји, тако и дискусији о Iорућимгполитичким, економским, правним и културним питањима. И о питању Косова и Метохије, којем ћемо у нашем листу увек посвећивати не мали простор. Један од великих демократа наше! века, Томаш Гарик Масарик, истакао је да је демократија дискусија. Одиста, истина има различита лица и свакако не може припадати једном човеку, једној партији, једној идеји. До поузданије слике о најважнијим питањима једно '1 времена и друштва може се доћи једино у расправи. Позивамо све демократски настројене људе да у тој расправи учествују, на странииџма њихово'l листа „Демократија“.
ПРЕДЛОЖЕНА
ЛИСТА ЧЛАНОВА
ГЛАВНОГ ОДБОРА
1. др Владан Василијевић 2. Владимир Глигоров, публициста 3. проф. др Зоран Ђинђић 4. др Александар Илић .5. Марко Јанковић, новинар 6. проф. др Љубомир Тадић, члан САНУ 7. Ђурђе Нинковић, адвокат 8. проф. др Драгољуб Мићуновић 9. Мирко Петровић, студент 10. Борисав Пекић, књижевник, члан САНУ 11. др Коста Чавошки 12. Душан Вукајловић, књижевник 13. Милован Данојлић, књижевник 14. Гојко Ђого, књижевник 15. др Слободан Инић 16. др Војислав Коштуница 17. проф. др Никола Милошевић, члан САНУ 18. Вида Огњеновић, позоришни редитељ 19. Миодраг Перншић, књижевник 20. Александар Саша Петровић, филмски редитељ 21. проф. др Радослав Стојановић 22. др Звездана Поповић 23. Градимир Цветковић, заслужни члан негдашње Гролове Демократске странке 24. Бранислав Арсић, из Велике Плане 25. проф. др Милован Митровић 26. проф. др Мирослав Егерић 27. Милутин Срећковић, књижевник 28. проф. др Владета Јанковић 29. Слободан Мавреновић, адвокат 30. Александар Мандић, редитељ 31 мр Драган Радуловић, социолог 32. Добрило Ненадић, књижевник и агроном 33. Др Милка Чворић ЧАСНИЦИ ГЛАВНОГ ОДБОРА Драгољуб Мићуновић, председник Борислав Пекић, потпредседник Душан Вукајловић, благајник Извршни одбор Коста Чавошки, председник Слободан Инић, потпредседник Ђурђе НицЈШвић, секретар Зоран Ђинђић Марко Јанковић Мирко чПетровић Гојко Ђбго Александар Илић Драган Радуловић Радослав Стојановић Војислав Коштуница Звездана Поповић
ВАЖНО
Наш лист не може лако доспети у све делове земље. Зато молимо заинтересоване да се на лист претЏпате. Писмо са захтевом за претплату можете послати на адресу редакције, а поштанске уплатнице за тромесечну претплату, у износу од 30 динара, на адресу секретара Демократске странке господина Ђурђа Нинковића, Београд 11000, Милована Мнловановића 1, „Асторија“.
ДЕМOКРАТИЈА
Редакција: Борислав Пекић, Никола Милошевић, Коста Чавошки, Војислав Коштуница, Гојко Ђого, Марко Јанковић, Зоран Ђинђић и Александар Илић. Главни и одговорни уредник: Александар Илић. Графичка редакција: Стјепан Филеки и Душан Мрђеновић. Лектор: Гордана Јовановић. Секретар редакције: Бранка Симић. Адреса редакције: Филипа Филиповића 25, 11000 Београд, тел. 446-1920. Редакиија ради сваког дана од 12 —15 сати, осим суботе и недеље. Рукописи се не враћају. Штампа: „ГЛАС“, Београд
КОСОВО ЈЕ СРБИЈА
„Иолазећи од изјаве Оснивачке скупштине о Косову и Метохији и потоњих трагичних збивања у овом делу Србије и Југославије, Главни одбор Демократске странке сматра да је у овом тренутку на Косову и Метохији угрожена не само елементарна животна и правна сигурност већ и државни интегритет Србије и Југославије. Свака држава има право да свој угрожени интегритет брани средствима државне принуде, јер су границе земље неприкосновене. Признајући, дакле, ово право југословенској и српској држави, ми такође жалимо што је дошло до жртава у недавним нередима на Косову и Метохији. Нема никакве сумње да за садашње стање на Косову и Метохији искључиву одговорност сноси само комунистичка странка која је овом земљом несметано господарила 45 година. Нарочито је одговоран Јосип Броз који је за време рата издвојио Косово и Метохију из састава Србије и све до 1948. ставл>ао у изглед Албанији могућност присаједињења већег дела Космета уколико Албанија као федерална јединица буде вољна да Уђе у југословенску односно балканску федерацију, а 1974. био главни поборник практичног издвајања Косова и Метохије из састава Србије и разбијања Србије на три мање-више одвојена подручја. Стога се радикални раскид са том политиком не може извршити без осуде Јосипа Броза Тита и целокупне комунситичке националне политике.
Питање Косова и Метохије као пресудно политичко пигање Србије не може решавати само једна политичка странка већ је то ствар свих грађана Србије. Демократска странка ће истрајати у залагању за успоставл>ање плуралистичког демократског поретка, потпуне једнакости грађанских и политичких права свих грађана Косова и Метохије, слободе политичког удруживања и избора легитимних народних представника. Док не буде конституисана легитимно изабрана Скупштина Србије, и дал>е ћемо подржаватн разговоре о смањивању етничких напетости и сукоба на Косову и Метохији у кОјима би учествовала и до сада образована алтернативна и опозициона удружења у свим деловима Србије. Као демократска странка ми јесмо за дијалог, али са људима који не ратују и не врше насиље. Не може, међутим, бити разговора о интегритету Југославије и Србије, јер Косово јесте Србија и о томе се уопште не може преговарати. О људским правима, грађанској и политичкој једнакости, правној и животној сигурности и плуралистичком демократском поретку може се и мора се разговарати“, изјавили су Коста Чавошки и Драгољуб Миђуновић на конференцији за штампу, одражној 5. марта у Београду, на птиања новинара о ставу Демократске странке према Косову и Метохији. На истој конференцији објавл>ено је и саопштење Главног одбора Демократске странке о законима о политичким странкама.
Мајчинско окриље Савеза комуниста
Александар Арсенијевић
У последње време све је израженији напор СК да путем јавних гласила онемогући потенцијалне политичке ривале. У пропагандним извештајима подстиче се вишестраначки плурализам, а истовремено се монтираним извештајима са оснивачких скупштина странака компромитује свака иницијатива такве врсте. Медији се узурпирају за искључиву пропаганду властите политике у чију су непогрешивост и ефикасност чак и најзагриженији већ одавно,, престали да верује. Свесно се иде на то да се ривали што више оцрне, да се оптуже за антикомунизам и да се прикаже њихов надасве кобан утицај на досад неразориви принцип братства и јединства. Добро утренирани режимски новианри не зазиру од искривљавања чињеница и режирања догађаја на начин који у највећој мери одговара челницима. У тим и таквим написима страдају и објективност и истина, као и толико пута призивана новинарска етика.
Примеран је у том смислу коментар поводом Оснивачке скупштине Демократске странке емитован у ноћи трећег фебруара у трећем дневнику првог програма београдске телевизије. Уз извештај непотписаног коментатора емитован је искључиво филмски материјал, не и тонски. (Може бити да се тон покрио или се тонац напио?!) Из излагања говорника, чланова Оснивачког одбора, истакнута су само она места у којима се за садашње невоље ове земље окривљују некадашњи и садашњи комунситички лидери. (А ко други, молићу лепо!?) Такође је истакнуто да су, иако се неколико пута током Скупштине инсистирало на томе да Демократска странка није антикомунистички оријентисана, њена садашња стремљења махом усмерена на обрачун са постојећим комунистичким режимом (што у сваком случају није истинито, а што се може видети из нацрта програма странке). Иронија је да се значај новоформиране Демократске странке омаловажава и указивањем на наводно „очигледне“ подударности у програмима ове странке и СКЈ, чиме се практично поставља питање сврсисходног постојања Странке изван мајчинског окриља СК (У ). Овако монтирани коментари са оснивачких скупштина странака постали су правило. У њима страда објективност па, самим тим, и истина. А она ће страдати докле год средства информисања буду служила као оруђе у пропагандној машинерији владајуће партије. И нека већ једном неко отрезни тог тонца, јер желим да чујем и сам да донесем свој суд, а не да ми неко други сопствени суд намеће.
Хвала
На оснивачкој скупштини странке говооили су и стари чланови Н. Радовић и Р. Радовановић, и млади, М. Петровић и А. Тодоровић, студенти, покретачи Демократске омладине. Ево и речи захвалиости свим младим људима, чија је пожртвованост бнла услов успеха оснивачке скупштине. САОПШТЕЊЕ О ЗАКОНИМА О ПОЛИТИЧКИМ СТРАНКАМА
Наставак са прве стране
Тиме се отварају и друга питања. У чему се састоји разлика између „распиривања националне, расне и верске мржње“ (чл. 6, т. 4) и „подстицања националне и верске искључивости“ (чл. 6, т. 5)? На који начин ће надлежни орган за регистрацију странке, саставл>ен по правилу од чланова владајуће комунистичке странке, моћи непристрасно да расуђује колико се програмом појединих партија распирује национална мржња, ако се зна да је владајућа странка својим досадашњим деловањем не мало допринела распиривању националне мржње? Затим, може ли се позивати на Уставом зајемчене слободе и права као основ за нерегистровање одређених странака ако се има на уму да је у Уставу легализовано кршење тих истих права, посебно права удруживања, познатом одредбом о Савезу комуниста као „водећој идејној и политичкој снази“? Може ли се уопште говорити о слободи удруживања док одредба о водећој улози Партије чини саставни део позитивног уставног права? За разлику од понуђеног решења у оба закона о странкама, Демократска странка се залаже за потпуну слободу формирања политичких странака по систему пријаве. Рад политичке странке може забранити Врховни суд Србије односно Савезни суд у случају деловања кажњивог по одредбама Кривичног закона. 2) Ништа мањи недостатак предложених закона о странкама је и у томе што се у њима не предвиђа буџетско финансирање странака па се тако у неравноправан положај стављају новоосноване странке у односу на садашње друштвено-политичке организације, које, захваљујући монОполском положају Савеза комуниста као владајуће странке, располажу огромним друштвеним средствима. Законом би, међутим, требало регу-
лисати финансирање политичких странака у садашњем „прелазном режиму“ тако да се максимално отклоне облици материјалне неравноправности између владајуће и других странака, док би убудуће требало утврдити финансирање свих политичких странака из буџета у складу са изборним успесима странака (бројем освојених гласова и бројем посланика у скупштини). 3) Најзад, требалр би дозволити организовање странака само на територијалном принципу, а не као до сада у предузећима, установама, управним органима, средствима јавног комуницирања, армији и полицији. Овим недостацима и празнинама у законима о странкама доводе се у питање слобода удруживања и политичка једнакост грађана, а владајућа комунистичка странка ставл>а у повлашћен положај у оквиру једног система који има само плуралистичку фасаду. У Београду, 5. марта 1990. године Главни одбор Демократске странке
Редакција листа „Демократија“ захваљује професору .Стјепану Филекију на изради наслова листа и низу драГОцених савета ликовне и графичке природе. Оснивачка скупштина Демократске странке снимљена је у целини на видео-касетама. Избор говора са скупштине, у трајању од педесетак минута, можете наручити писмом редакцији листа „Демократија“, Филипа Филиповића 25, 11000 Београд.
2
ДЕМОКРАТИЈА
Петак 9. март 1990.