Архив УНС — Листови странака

ЗА СТВАРНИ СТРАНАЧКИ ПЛУРАЛИЗАМ

Војислав Кошшунииџ

Програм Демократске страике под насловом „Наше иамере” иалази се у вашим рукама. Иако ирипремеиог каракгера, ои садржи гланиа иитања која сиадају у ирограм једис политичке страике, као и одгопоре иа та иигаи.а које су члаиони Осииначког одбора у оном треиутку били кадри или позваии да дају. О ираном програму страике изјасииће се у испосредиој будуНиости само члаистно. О иизу питања обухнаНених иашим иринремеиим програмом биНс рсчи иа оној скупштиии. Хтсо бих зато нашу пажи.у да скреием иа само једио од оних, за будуНи жинот иаше страикс можда и иасушио пи гаи.е. Рсч је о иеиосрсдиим, предстоје Ним задацима Демократске страикс. Демокрагска страика разликује се битио од политичких страиака у сгарим и стабилиим демократским режимима. У оним режимима страике иредставл.ају ирс снега добронолдш удружеи.а грађаиа која раде иа ширењу одгонарајуНих идеја, окупл.ају политичке истомишл.еиике и иастоје да задобију гласоне бирача иа изборима. Као оргаиизација која иастаје ујсдиом ауторитариом порстку, Демократскасзраикаимајошједаизадатак који прегходи оним уобичајеиим облицима страиачког делонаи.а. Демократска страика мора се иајпрс изборити за стварањс услона у којима би се тек могла нодити раниопраниа борба за гласоне бирача. То зиачи да је потребио прно изградити политички поредак који допушта страпачку коикурсицију, одиосио чије осионио обележје чиии та нрста коикурсиције. Демократска сграикаје зато нише од страике у градициоиалиом смислу речи. То смо, иодсетиНу нас, у иашем прном обраНању јаниости и истакли, записанши да Демократску страику „осиинамо иезанисио од стнариих изгледа иа успех наше страике у иепосредиој будуНиости, чнрсто унерсии да Не онај иаш подухват доприиети што бржем успостанл.ању вишестраиачког система са опозицијом”. Шта је потребио у ч ииити да би се стнорили услони у којима нладајуНа комуиистичка страика и поред постојања нише других страиака ие би била понлашНепа? Штаје погребио уради ги да све политичкс страикс буду и доиста раниоправие, одиосио да сс уместо система фиктивиог страпачког плурализма, какан сада постоји, успостави сгварии сграпачки плурализам? Одгонор иаова пи гаи.а јс колико јсдиостанаи толико и далеко од оиога што карактерише иашу политичку стнарпост. И одмах Ну одгонорити, Неопходио јс пре снсга донети ионе, сасним другачпје политичке закоие (закои о штамии, о с граикама и удружси.има, о јавиим скупонима, о изборима). Ти закоии би трсбало да омогуНе да грађаии сна осиониа политичка прана користе без' прс зходиог адмииистратиниог одобрења или услонл.анаи.а, ио гзн. систему пријане. Други.м рсчима, то би зиачило да грађаии могу ггокрегати и изданаги лист Оне, осиинаги страике и удружси.а и 'цкупл.ати се без претходиог одобреи.а власти. Неоиходио је доисти иони избории закои којиби грађаиима омогуНио стнариу, чииим ограиичеиу, слободу каидидоваи.а и избора између каидидата који заступају различиге

страиачке програмс. И неронатио даје иеопходио, имајуНи у ниду фрагмеитизонаиост иастајуНег страиачког систсма, подржати иеку нрсту пропорциоиалиог изббриогсистема који би донео у скупштииама ло што неродостој и ије г 11 рс дстан љања ствариог стања јаниог миења и струја мишљења у и.ему. Посебаи проблем представљају држаниа средстна масониих комуиикација (радио и телевизија), одиосио средстана комуиикација која су фииаисијски зависиа од држане, тачиије речеио нладајуНе партије. Требало би омогуНити да се она средсгва користе иа иачии који би их учииио иезанисиим од јание нласти, као и омогуНити изиошење иа њима различигих политичких уверења. Политичким страикама морало би бити зајамчеио, сагласио и.ихоној снази и уиапред прописаиим мсрилима, прано иа коришНење одрсђеиог времеиа иа радију и телснизији или одгонарајуНи простор у ионииама од држане фииансијски занисиим, и то нарочито у време избора. И иајпосле, мада можда и најтежс, неопходно је законом уредити изворе и начин фииансираи.а политичких странака, што покреНе и проблем прерасподеле голсмих друштнеиих средстава којима владајуНа странка и њене продуженс руке (пре снега Социјалистички санез) по нластитом нахођењу и без икакве контроле располажу до дана данашњег. Нема равнопранности политичких субјеката на политичкој позорници без онога. Треба реНи одмах и то да је најнеНи део гшлитичког законоданства о комс је било речи у надлежности реиублика. И самим тиме поставља се питање шта је на овом подручју у Србији досад учињено? Одговор на ово питање, међутим, поразан је. Садашње српско политичко руководстно је досада низом закаснелих, изнуђсних и копфузних изјана најпре подржанало једну доста нејасну формулу политичког плурализма а затим, невољно, кад му друге није било, и страначког плурализма. У практичној политици то исто руководстно је своја јанпа обеђања кршило кад год је могло и колико је могло. Иајочигледнији пример те врсте су понембарски избори у Србији, избори који паносе срамоту не само идеји политичке демократијс на измаку XX нека, нсН и идеји и пракси демокрагије како сс оиа практиконала у Србији пре стотииу годииа. Били су то избори иа којима је грађаиима прано каидидонања било једиом руком дато да би им другом било одузето, избори иа којимасу грађаии могли дабирају, са неколико безиачајиих изузетака, само између каидидата једие исте, нладајуНс странкс. Руководстно Србије, после снега онога што сс збило у Источиој Енроии, иијс схнагило или иије хтело да схнати да је стнариа демократија аугори гариих ко.муиистичких режима могуНиа само ако у и.ој учестнују л.уди и организапије различитих полнтичких унерења а ис само оии који су једиио лосада учеетвонали у стварању и одржанаи.у постоје Нег система нладанине. И најзад реч-лнс о јаниим изјаНама и обсНањима нодеНих комниста и о томе како Не иа њих глсдати Демократска страика. Када су сс у Напул.у 12. ангуста

1944. сусрели пођа југослоиеиских комуиисга и бритапски председиик пладе, оида јс опај прни, Јосип Нроз, изјанио да „ои иемаиикакну жел.уда у Југосланији унеде комуиисгички систсм, ако ии због чсга другог, оида зато што треба очекинати да ће нећииа енроиских земал.а после рата жинети под демократским системом, од кога Југосланија ие може себи дознолити да се разликује”. Шта показују изјане даиашњих комуиистичких нођа, од оиих у Љубл.аии до оиих у Београду? Да су и оии, као и Броз 1944, на речима за иеразликовање од Европе, за врсту полигичког режима који у Западиој Европи преовлађује, да су за парламентарну демократију и вишестраначки систем. После обмане дуге пола века, Демократска страика функционерима владајуће странке неће веровати на реч ( аплауз). Поготово ако се зна да су колико Јуче тврдили да су против вишестраначког система, а за н.ему нешто сасвим супротно: задиктатуру пролетаријата, за социјалистичку самоуправну демократију, за плурализам самоуправних интереса или беспартијски плурализам. Демократска странка ће зато о руководствима владајуће странке судити по делима а не по речима. Све речи су већ потрошене и обесмишљене да би се оправдала једна наметнута и нелегитимна власт. У последњем броју Демократије од 8. новембра 1945. Милан Грол је написао један уводник са пророчким насловом: „Манифестације пролазе - проблеми остају”. И доиста: проблеми су осТали. А манифестације још трају ( аплауз). Због свега овога, Демократска странка ће се залагати за успоставл.ање демократског поретка који ниједног учесника, изузев оних који су за насилно рушен.е тог поретка, неће искључивати и неће стављати у неравноправан положај. Она ће се супротставл.ати било којој врсти политичке или националне искључивоти, без обзира од кога потицала. Ова странка залагаће се за стварање услова за слободно такмичење свих странака и н.ихово утицање, под једнаким условима, на бирачко тело. Она ће се залагати за такве изборе који би омогућили да утицај владајуће странке, били то комунисти или неко други, буде сразмсран утипају који ужива у бирачком телу. Сваки други облик политичког поретка застранку којаје за своје руководно начело узела демократију, мора бити неприхвазљив и против њега ће се доследно борити свим легитимним демократским средствима (аплауз).

СЛОБОДА ЗА СВЕ ЉУДЕ

Косиш Чавошки

Сви који смо данас присутни на ово.м свечаном скупу осећамо неизвесност и напетост овог преломног доба у којем нзнова освајамо слободу политичког удруживања и деловања. Човеков дух има дубоке ноћи које руше дело његових дана. Та ноћ у којој јс затрта наша слобода и срушсн и најскромнији облик европског парламентаризма и одговорне владе био је поратни комунистички тоталитаризам. Касније су његове најгорс стране знатио ублажене и он је постепеио попримио све карактеристике ауторитарног поретка у којем је неприкосновено господарила деспотска фигура Јосипа Броза. Тек смо последњих година први пут схватили колико вреде слободна мисао и слободна реч, живећи у 'гом поретку ћутања и самовоље. Иако данас можемо слободније да говоримо и политичку делујемо него што је то било могућно само пре неколико година, не смемо сметнути с ума да сама природа постојећег ауторитарног поретка није битно измењсна. Уколико данас и имамо веће политичке слободе, а пре свега слободу изражавања и удруживања, оне су више последица немоћи и унутрашње неслоге владајућих комунистичких кругова и њихове изнуђене трпељивости према растућој опозицији, него што представљају неприкосновсну сферу индивидуалне и колективне слободе у коју државна власт не сме да задре. То можда најбол.е потврђује недавна изјава једног од челника српских комуниста да они „немају разлога, нити желе да административно отежавају формирање политичких партија”, чиме смо на посредан начин упозорени да је наше право да образујемо опозиционе политичке странке ствар њихове добре вол.е или самовоље. Како је ову изјаву дао Богдан Трифуновић који није ни на једном важнијем државном положају, њоме се практично признаје да комунисти као такви располажу свим важнијим прерогативама власти које у цивилизованим земл.ама припадају легитимним државним оргаиима. Претње и стрепње са којима смо суочени јесу наравно много озбил.није и оне највећма потичу од оних који су тренутно на највишим положајима. Јер, постојећи комунистички монопол власти није резултат некакве историјскс нужности, како то још увек пише у Уставу, или поступногразвоја свсз ског духа одиосно историјског логоса, већ пре свега чврсте воље негдашњих комуниста ла одмах после рата затру свс некомунистичке странке и успоставе своје апсолутно господство. Отуда се истинска политичка слобода можс изнова успоставити само укидањем тог мопопола и

снођсњем Савсза комуниста на партију у уобичајсиом смислу гс рсчи која јс по своме положају, прапима и лужностима једнака другим политичким странкама. То је у исти мах и Једини начин да слобода буде опште право и да припада спима без икакве разликс, било да су на власти или у опозинији. Зато комуиистима искрено поручујемо: Ако желите слободу, онда јс морагс подједнако желети за све л.уде, нс само за своју странку веН и за странку мротипника. Ако је тражите само за себе, она вам никада неНе бити додел.ена, јер Нете је изгубити чим било ко од вас оде с власти (аплауз). ПостојеНи став комуниста према вишестраиачком систему са опозицијом и могуНности одласка са власти у слу чају пораза на регуларним изборима и дал>е је двосмислен и нејасан. Када су јуна 1968. студенти кренули на подвожњак, неколико престрашених комунистичких функпионера узвратило је претећом поруком: Ова власт је крвл.у стеченаикрвљу Нсмојебранити. Иедавно смо чули слично упозорење: Ова власт нијс задобијена за зеленим столом, па се тако не може ни изгубити. Тиме су југословенски, а нарочито српски комуиити изнова иаговестили да још нису спремни, ако ће то икада и бити, да своју судбину партије на власти полреде избору народа на слоболним, нелосредним и тајним изборима. То је и главни разлог због којег у Србији још нисмо имали праве регуларне изборе. Уколико комунисти буду упорно истрајавали у очувању властитог монопола власти по сваку пену, онда нису искључене ни масовне провале незадовол.ства, попут оних у Источној Немачкој и Чехословачкој. Ми смо, међутим, за промеис које неће бити резултат страсти већ промишл.ености и разума. Монопол власти комунистичке странке вал.а наравно одмах укинути, али сс то не може учииити без опозициоНих странака у истинском смислу те речи. То морају бити праве, великс странкс које ће биги у стању да се на мање-више равној нози надмећу са комунистима који су тренутно на власти. У овом тренутку то је врло тешко, јер комунистичка странка располаже свим потребним средствима- неограниченом могућношћу изношења властитог становишта у свим јавним гласилима, пословним простором који је највећм у јавној својини, материјалним срсдствима чији добар део потиче из јавних општеиародиих средстава, одговарајућим иросторијама за одржаван.е састанака и најмањег огранка-док онозициоие странке почињу бсз игде ичега. Али оне имају једиу вслику предност: нс сиосе одговорност за постојећи крах привредс и довођење земље до ивице грађаиског рата и распада, нити им се може пребацити да су и.ихови водећи л.уди огрезли у пл.ачки и корупцији. Отуда свака озбшвпа опозициона странка има изгледа у времену које је пред нама. У тој вери ми оспивамо Демократску странку и доиосимо Статут чији је напрт пред вама. Њиме се изричито предвиђа да ћесе нашастранка, заразлику од комуниста, борити искључиво демократским срсдствима ширењем демократских идеја, оргаиизовањем зборова и састанка, издавањем гласила, придобијањем бираца и учешћем на

ПОЗДРАВ ПОЛИТИЧКИМ СТРАНКАМА

После ду/о[ периода иолипшчкоl мрплвила оснивају се на разним странама полишичке странке и покреШи. Овом приликом, са првим бројем лиспш ДемокраШске сШринке, желимо да упуШимо поздраве и најлепше жеље за успех свим сШранкама и покреШима које се појављују на нашој полиШичкој сце/ш, од Радикала до Зелених, са којима желимо да сарађујемо на заједничком добру, на развијању демокраШских односа у нашем друшШву, на унапређењу нашеl јавноl живопш. У Шом смислу свим парШнерима у полипшчком, а суШра и парламенпшрном живоШу, желимо бољу заједничку будуђносШ.

ДЕМОКРАТИЈА

Петак 9. март 1990.