Архив УНС — Листови странака

КОБНА ИДЕОЛОГИЗАЦИЈА ПРОСВЕТЕ

Милушин Срећковић

Хтео сам ла говорим о меколикимпроблемима, алиоми којису пре меме говорили углавмом су већ истакли омо што је било змачајмо. Зато ћу казати меколико речи о опасмостима које долазе од размих идеологизамија, у првом реду од идеологизапије полимије, армије, просвете, судства и тако даље. И о томе је, додушс, всћ било речи, те ћу, рсцимо, идеологизапију армијс препустити мародним стиховима: Досадишс јутром и печером, спе претеНи нама ђеиерали. Говорићу о идеологизацији у омој области коју иајбол.е мозмајем, атоје просвета. Рсч јсоомим митологизујућим симболима који заиста могу да извитопере младе животе - и који то и чиме. Пре свсга имам ма уму мит Јосипа Броза који јс ушао у све маше км.иге, ушао је пре свих других речи, змакова и змачем.а, и који тако „предводи” маше образовам,е. Предводио га је и водио па га је и довео докле јс стигло. Навешћу вам само једам пример, из песме песмика који је савршено изразио митолошки моложај Јосипа Броза у машој историји. Песмик се зове Ксмал Цоцо и није му Јовам Дучић ми прадеда ми ујак, жао ми је што зато мисте чули за и>ега, а песма, управо стиховикоје ћу ишчупатиадане поврсдим ому фиму природу песме, гласе; Тито се поли као мама, и мало више, Тито се поли као тата, и мало више, Тито се воли као сека, и мало више, Тито се воли као бата, и мало више, Тито се воли као бака, и мало пишс, Тито се воли као дека, и мало више, Тито се воли највише. Тако је песмик у једмој својој песмичкој обузетости изразио управо омо ппо мам подгриза животме жиле (аплауз, смех). Ви змате да се у осмовмим и средм.им школама одржава једмо гакмичсн.е које има симболичам маслов који гласи: „Тито, револуција, мир”. Ове годимс ово такмичем.е у осмовмој школи прсстаје, стигла јс мека дирсктива олозго дас тим трсба прекимути. У том такмичсм.у малишами одговарају ма сва могућа питам.а, разуме сс да морају змати чак и име предссдмиковог пса, јер је то врло битма историјска чим.смица са којом трсба рачумати у развитку ка бол.ој будућмости (аплауз, сл/елЈ,’али јасмо је да то мора да се мсм.а, и зато што сс комс гелација историјских чим.емица мромемила. Ја ћу вам мавссти само једам примср такве промемс веома важме историјске чињемице. Наиме. у км.изи Ђилас о ссби, други оЂиласу _ Танасије Младеновић прича како се неш 1 о на Сутјесци није до; одило, што се нначе догодило у машти наших историчара. Наши историчари бележе иричу о тме како је Јосип Броз рањен на Сутјесци могао би бити и смртоносно рањен, да иас, чувеии Лукс, није скочио, једноставно вииуо кроз ваздух своје младо тело и з ако иримио у себе смртоиосне куршуме, а онда се сруцшо на земљу сав крвав (аилауз).

Е видите, Таса Младеновић, који је био на Су гјесии, каже да Тиго није рањен на Сутјесии и да једносзавно није ни било Луксовог скока. Та чињенииа се изменила у оном такмичсњу које се зове: Тиго Револуиија Мир. Мора одиста ммого тога да се мромсми како би деца била поучема о историји и о омомс што се у историји збивало. Зато прсдлажем да сс Демократска страмка заузме за укидање марксизма у свим осмов-

пим и средњим школама (аплауз); За скилањс свих слика којс украшанају зилове (аплауз), слика прошлих, ланашњих, онотреиутних и сних будућих (аплауз, узпици гако јс!), јер у једиој Западној Псмачкој законом јс забрањеио политички употребл.анати депу и нешати слике снојих владара, јср можете зид украсити сликом Алберта Ајнштајиа или Гетеа, али ис можете обесити слику председиика републике. Хнала (аплауз).

Сарадња демократских снага

Зоран Ђинђип

Сноју апсолутиу власт, а тимс и своју апсолутиу одгонОриост за државу Југосланију, комуиистичка партија јс осим иа сили оружја засионала на гри обећаи.а: прно обећаи.е је било да ћс решити социјалие проблеме, друго да ћс решити мсђуиациоиалие односе, а трсће, не мањс зиачајио, да ће држану Југосланију успостанити као јсдиистнеиу, моћиу сиагу. Као реализација прног обећаи.а смишљеио је социјалистичко самоупранл.аи.е, као реализација другог социјалистичка федсрација, у којој су народиим репу-

бликама уместо иародима призиата супсреиа права, а треће обсћпн>е реализопаио јс у спољиој политиии иесврставаи>а. У иашем програму имате довол>ио слемеиата за критику сва три иомеиута решеи>а; у свакодиевиом животу, у очевидиости са којом сс сусрећемо иа сваком кораку можсте да мерите које је од њих иа тежи и болиији иачин изиевереио. Дакле, иије сада више реч о томе да ли је криза у којој се сви иалазимо више производ тога што се социјалии одиоси у Југославији приближавају тачки у којој заираво више и иема шта да се решава, да ли се надиоиалии сукоби у Југославији приближавају или су већ иза оие тачке у којој је решење могућс, или је спољии углед Југославије и њеи државии статус угрожси до те мерс да више ие може да се спасава. Јабих сада хтео само иеколико речсиица да кажем о једиом од ових елемеиата, иаиме, о елемеиту који можда удружује сва три, а који се тиче и једиог од суштинских својстава ове иаше Дсмократске страике како једие иадиациоиалне политичкс оргаиизацијс. Наиме, ои се одиоси иа иачии нашег деловања у још увек заједпичкој држави. Ми смо, као партија која је оргаиизоваиа и осиоваиа у Београду, дакле, са једиим доста ограиичеиим радијусом деловања, свесии да уиркос иашем општем и иашој жел>идабудемо иадиационалиа партија, свесии смо, дакле, тога да то иеће бити лако постићи и да, пре свега у времеиу које је пред иама, то иећс бити ии могуће. Међутим, наш коицепт, падам се да ћете и ви имати неке предлоге у вези с тим, јесте да подржавамо оснивање партија са сличиим програмима у другим крајевима Југославије, да с тим партијама ступамо у разговоре са цил.ем да створимо једаи блок демократских партија Југославије. Дакле, не блок демократске опозицијс у који би улазили сви они који као и ми виде да је стање у којем живимо иемогуће, иего блок у који би улазили иредставиици оних партија који виде разрешење овог стања иа сличан иачии као и ми. Дакле, ми смо се у првом треиутку одлучили да иаше бираче ие тражимо у тим другим средииама, јер смо свесии иеповерења које постоји међу људима, и одлучили смо се, дакле, за тај метод стварања једиог блока демократских партија у Југославији. Иеколико таквих контаката смо всћ успоставили, председавајући васје поздравио у име иеколико таквих пријател.ских партија и ја се падам да ћемо иа следећој скупштиии, која ће бити радиа, имати међу иама и представиике тих других партија; оида ћс се већ више зиаги о томе и иа који иачии можсмо коикретио да реализујемо једаи од иаших осиовиих прииципа, а то је да ие будемо иациоиалиа већ иадиациоиалиа партија која сматра да трсба да има право да говори и о уређеи.у државе у којој сви живимо ( аплауз).

СРПСКО НАЦИОНАЛНО ПИТАЊЕ И ДЕМОКРАТИЈА

Ћурђе Нинковић

У току своје четрдесетметогодишње владавиме комумисгичка партија јс сироводила иолитику помиштавања резултата ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918. годиме. Колико је политика помемуте партије била меуспешма у сваком другом погледу, толико је у овоме била успешма, доводећи до свога логичмог исхода: распада ме само југославије, него и Србије. Пошто јс ма тај мачим помово отворемо српско нациомалпо питање, пред нас се поставља задатак његовог решавања. Да бисмо гоме задатку рационално приступили, треба да се окремемо историји и размотримо како је то питање решавамо у прошлом веку и почетком овога века. Одмах се мамеће одговор засмовам ма највидл.ивијим манифестацијама остварења националмог програма, а то су оружана борба и рат. Дакле, треба анализовати какве је користи имала Србија од два турска и једнога бугарског рата које је водила у другој половини деветнаестог века.

Први турски рат 1876. је изгубљеи.. Поучена лошим искуством, Србија улази у други рат против Турске 1877. годиие тек после победе савезничке рускс војске код Плевне. Резултати одређени Санстефанским уговором били су више него мршави за Србију. Ревизија Санстефанског мира на Берлипском копгресу, упркос извесним тсриторијалпим добицима, опен.ена је као дубок пораз српског и југослепског пационалног покрета. Српско-бугарски рат 1885. годиие завршИо се поразом српске војске. Од значаја је оцепа да је рат изгубљен и зато што краљ Милап није извршио потпуиу мобилизацију из страха од унутрашњих немира. Диктатор се није усудио да сваком Србииу обеси пушку о раме. О унутрашњем поретку Србије тога времена Јовап Јоваповић Змај паписао је подругл.иву песму „Јутутунска јухахаха”. Мислећи људи онога времеиа, као што су Јован Цвијић, Иикола Пашић и Миловап Миловаповић, увидели су да Србија може

извршити својс нациопалпе задатке само ако у н.ој преовладају демократски дух и слободарске идеје. И заиста, када су у Србију уведене слободне и демократскс установе у складу са општим идејама које преовлађују у свету, њепо оружје је задобило сјајпс победе у два балканска и Првом светском рату. Какве поуке можемо извући из својс историје којс би билс од користи за садашње време? По речима Илијс Гарашапипа, „ако се добро пројесапи, Србија је мала и само у сојузу са осталим окружавајућим је пародима за постићи своју будућност свој задатак имати мора”. Међутим, видимо да данас „окружавајући народи” „сојуз” са Србијом нс желе. Тражећи разлоге за иедостатак овога ептузијазма, владајућа партија у Србији указује насепаратизам Словепаца, Хрвата и других и на лажну демократију која се само користи као паравап за напионализам. Искрено бих препоручио даразлоге не тражимо код других псго пре свега код себе. Заиста, Србија у којој четрдесет и пет година иема слободпих и дсмократских избора, у којој јс потпуно замро политички живот заспован на делатности политичких странака, у којој је донедавпо било опасио изпосити своје политичке ставове супротне звапичнима, Србија наметпутог једпоумл.а, није могла бити привлачпа ии великом броју својих становника који су отишли у расејап.е, а камоли „окружавајућим пародима”. Дакле, као и у прошлости, тако и данас, Србија мора да изврши Значајпе унутрашње промене и да од једпопартијске, бол.шевичке диктатуре, постапс држава узориа по слободама и демократији. Указујем на то да ће се Србија и Југославија убрзо наћи окружеие било традипиоиалио демократским државама, било државама које на рушевииама комуиис гичких диктаторских режима граде младе и полетие демократије. У таквом окружеи.у демократија у Србији мора бити узориија, бол.а, слободиија и полетиија од осталих, да би српскоме иароду служила иа част, а другим иародима за углед. Једиио таква Србија „сојуз са окружавајућим је иародима” можс остварити, а само тим савезом можс обухватити свс Србе и спровести свој иапиоиалии програм општег српског уједињења.

ХОД ПО МУКАМА

Бранислав Арсић

Поштонано Председништпо, умнс глане српске, даме и господо, ноштолане демократе. Иснред страначких колега из Велике Планс преносим вам искрене ноздраве и општу жел>у за успешаи рад овог скупа и Демократске странке убудуће. Година 1990. је година поновног успоставл>ања демократије у Србији и Југославији. Ова година је и Ј одина тристота велике сеобе Срба. Ход по мукама оидашњих Срба под жезлом патриЈарха Чарнојевића трајао јс 4р дана. Паш хо'l по мукама за освајан>с дсмократије трајао је 45 година. Коначно смо се изборили да ова земл>а креие путем демократских европских држава. Гај пут више никада нсћемо напустити. Ио, не трсба превише свечарити, па ево неколико речи и прсдлога за допуну понуђеног Привременог програ.ма Демократскс странке: 1. Када се говори о дсполитизацији воЈске и полипије треба рећн да ово мора важиги и за државис оргаие, а све остале страике, партије, савези. покрети и удружења морају се организовати искључиво на територи-

Јалном принципу. 2. Комплстни систем образова! ва треба депол итизовати и дезидеологизовати. Укинути марксизам као посебни предмет и изучавати га у оквиру филозофије где му је и скромно место. Образовне и културпе институцијс греба да носс имеНа заслужних просвез игел>а и иросветмих и културних иосленика а не полигичара и државника. У школе трсба вратити Светога Саву и уместо 25. липња обелсжавати Дан Свегога Савс (аплауз). 3. Пиган>е денационализације у нанелу нигде није поменуто. О њему се морамо одредити у смислу њсговогразматрањаи покретања рсшавања када сс ради о ридњама, становима, земл>и и носебно имовини Срнске православне цркве. Јелну ол могућих дефинииија демократије дао јс Гинтер Грас 10вореНи ла је лемократија када грађани непрекидно лрже отворена уста. Ако се сложи.мо са њом не дозволимо да никала. више као до сада држимо затворена уста готово нола века. Хвала (аплауз). У Београду, 3.2.1900, год.

Захвалност

Демокрагска странка дугује и свим члановима странке који су својим ирилозима омогућили рад странке и излажење иашег листа.

Петак 9. март 1990.

ДЕМОКРАТИЈА

7