Архив УНС — Листови странака

зација”. Иадлсжног у Иаролној библиотсци за уступање сале нисмо успели да иронађемо и порел три доласка и вишс телефонских најављивања. И иоред ових малтретираЈва већ у самом старту, Сриски слободарски покрет изражава одлучност да истрајс у свом дсловању и реализовању програмских циљсва. Одлучно протестујући против режимске комунистичкс самовол>е, редовно ћемо сс јавиости обраћати и указивати на, по наиЈем мишл>сн.у, кључне проблсме демократизацијс друштва и државе. Тај метол делован>аl почињемо апосгрофирањем два наша кл.учна нолитичка проблема: 1. Пужност рушсlва култа личности Јосипа !>роза Тита Полазећи од чин>еиипе да је владајућа комунистичка олигархија наметнула закон о заштити имена њеног вође ЈосинаБрозаТита, досаднепознат садржај правног нормирања и у демократским и у аутократским државама у дугој ис i орији цивилизованог света, Отацбинска цснтрална управа Српског слободарског покрета захтева његово хитно укидан>е, како би се научним радницима и публицистима омогућило компетентно сагледавање узрока и послсдица политичко-економског колапса земље, међунапионалнс нстрпељивосги и геноцидних злочина над српским народом. Смазрамо нужним што скорије уклањање из Београда паганског храма који сс официјелно назива „Кућом цвсћа” и прссељен>е Брозових посмртних остатака у његово родно место, скидање н>егових фотографија и портрста са зидова у јавним установама, epahaibe старих назива градовима и улицама који данас носе његово имс, као и уклан>ање свих елемената Брозовог култа у васпитно-образовном систему и армијској обуци. Сматрамо да се Јосипу Брозу Титу за његово грандиозно дело којим је задужио Југославију са 20 милијарди долара, за комунистичку диктатуру, крах привреде, за уништену културу и гушење верских слобода, за нроган>ање политичких неистомишљеника и грубе промашајс у спољној политици, за стравичне ратне и послератне злочине, српски иарод мора захвалити на неки примеренији начин од заклињања да иећемо скренути с његовог пута. Ноторна је чињеница да у цивилизованом свету установе, институције и улице добијају имена заслужних личности и великана једног народа одређен број година по њиховој смрти. Комунисти су, међутим, на том плану учинили преседан, па су по освајању власти многобројне објекте назвали по својим живим и, мислило се, бесмртним вођама. Али, пошто су диктатори бесмртни само док су живи, а комунизам неће дочекати ни прави бесмртници, народи Источне Европе, ослобођениједнопартијске диктатуре, почели су да мењају и имена која су их подсећала на мрачни период њихове

историје. Сведоци смо да се пред нашим очима руши један свет заснован на тиранији, криминалу, обмани и хипокризији. Наша земља се, на жалост, последња у Европи ослобађа баука комунизма, па сходно томе градови, улице и тргови, школе, фабрике, бродоградилишта, мостови, планински врхови и касарне и даље носе имеНа унесрећитеља, издајника и лажних месија. Сматрамо да слободарски Београд и овог путатреба да пружи пример свим другим градовима и селима у Југославији смелим раскидом са најочигледнијим симболима наше мрачне прошлости. У том смислу се залажемо да се што пре, без оклевања: 1. Промени назив Булевара Едварда Кардеља. Кардељ је био највернији сарадник Јосипа Броза. Он је аутор промашеног концепта социјалистичког самоуправног друштва и духовни отац свих наших несрећних устава. За то се у свету обично ие награђује давањем имена булеварима, а, осим тога, Кардељ и његове колеге већ имају Учитељску улицу на Коњарнику. 2. Промени име Улице Моше Пијаде, а ако се то не прихвати, предлажемо да се та улица назове Улицом Моше Пијаде и Милета Будака. 3. Промени име Улице Жикице Јовановића Шпанца. Жикица Јовановић вероватно има заслуга за шпански народ. За српски нема никаквих. 4. Промени име Улици 7. јула. Тога дана 1941. године започело је до данас непрекинуто страдање Српске православне цркве, чија се Патријаршија налази у тој улици. 5. Променити име Булевара Лењина. Његовим именом би требало, евентуално, назвати неки ћорсокак. 6. Променити име Улица Цара Хаила Се ласија. За њега је довољно рећи да је био велики пријатељ Јосипа Броза. 7. Променити име Трг Маркса и Енгелса. Због њиховог учења на том тргу југословенски радници штрајкују и демонстрирају скоро сваки дан, јер немају шта да једу 8. Променити име Улици Миладина Поповића, јер његову улицу нема чак ни Тирана. 9. Променити назив Булевар револуције. Какав смо ми то мазохистички народ кад славимо и величамо оно што нас је највише унесрећило. 10. Размотрити све друге називе улица и установа и мењати оне који срамоте српски народ, који нас доводе у ситуацију да будемо недостојни својих предака и да се стидимо пред својим потомцима. 2. Нужност моралног препорода српског народа У овом времену коперниканског обрта светских историјских токова, програмски циљеви Српског слободарског покрета могу се остварити само и искључиво кроз процесе свеопштег моралног препорода српског

народа. Они су увелико започели и њихово благотворно дејство добија све више размаха, обавезујући нас не само да их подржимо, већ, укључењем и наших духовних и материјалних моћи, оснажимо. Тмине тоталитарног друштва, чијој смо агонији сведоци, у своме узмицању остављају моралну пустош као последицу дејства у систему ингениозно уграђених механизама за анестезију и деструкцију морала цивилизованих друштава. Ти механизми били су предуслов да поредак, који је Србима после другог светског рата наметнут, успешно обави поверену му мисију, без обзира што је од његових идејних твораца измишљен за друге просторе и сасвим различите друштвене односе од оних који су били успостављени у српском народу. Напори за превладавање ове, како је то умни нобеловац Јосиф Бродски сажето дефинисао бољшевичку револуцију, „антрополошке катастрофе без преседаиа у историји”, биће и тешки и дуготрајни. Њих је Коминтерна најавила још у тенутку свог настанка, када је уз несебичну подршку оних који су јој се придружили из редова поражених у првом светском рату, српски народ оценила као стегоношу контрареволуције на Балкану. Револуција која се одвијала кроз метеж другог светског рата и по потреби била преименована у „народноослободилачку борбу”, у каталог својих тековина убележила је као највредније постигнуто расуло морала у српском народу. Из разграђеног морала проистекло је успостављање таквог стања духа, које је било у функцији спровођења: - комадања српске етничке целине; - легализовања запоседања косовскомегохијских простора од стране Албанаца кроз забрану повратка прогнаним Србима и истовремено отварање границе за пријем нових албанских досељеника; - утискивања у историјску свест српског народа принципа вештачке симетријс за недела и3' ине почиње у току рата; - примењивање драконских критеријума код кажњавања припадника српског народа за стварно или тек претпостављено идеолошко неслагање; - прогањање Српске православне цркве под оптужбом да је најопаснија од свих верских заједница; - жртвовање традиционалне радне етике српског сељака параноидној идеји колективизације која је спровођена најбруталнијим средствима; - осуде и егзекуције бројних српских интелектуалаца, политичара и ратника, од којих су неки носили највиша савезничка одликовања; - најригорознијих револуционарних захвата на српским просторима, и дугог низа других неподопштина и невоља усмерених својом оштрицом према српском народу и његовим легитимним интересима.