Архив УНС — Листови странака

гШријарх Гаврило вођа народне гериле. Залеђе ове критике било је у томе што сам у помирљивости и праштању ишао даље и од највећих хришћана, какви су сигурно наши патријарси. Да су други такви били, Немци би нас теже осетили, а уттокојене десетине хиљада наших врлих домаћина биле би данас са нама и не би било никакве потребе да наш дивни Београд, уместо шс, осваја совјетски генерал Толбухин... Ја знам да победници у једном рату, па био он напионални или грађаиски, немају много милости према побеђенима. Знам и то да је моја савест мирна, јер нема људског створетва, а камоли шефа једне гериле, који би на мом месту боље чувао и очувао своју савест, своју дужност и своју душу... Писац Џон Алтмајер вилео је и знао још 1946. фто што ми тек данас увиђамо и сазнајемо. Тај мудри човек тала је Написао; - Исток и Запад, азијско-бољшевичко и европско поимање правде и демократије, стали су један наспрам другог у београдској судници. Ни о чему другом није се радило. И зато је Михаиловић морао да умре. С њим су били оптужени, иако не и формално, и слобода, и правда, и демократија У Србији и Југославији. Да Је слободан иарод судио генералу Михаиловићу, пресуда би сигурно гласила друкчије! У настојању да постанемо слободан народ, Српски покрет обнове тражи обнову тога процеса. Господину Милошу Минићу нудимо да, поново, заступа оптужницу. Ону исту из 1946. године. 110 њеном читању, Иницијалну (уводну) одбрану генерала Михаиловића даће књижевник Вук Драшковић. По гом ће следити прикупљање доказа. Иапомињемо да на монтираном процесу 1946. није саслушан ниједан сведок одбране, а биле су се пријавиле на хиљаде. Чак ни писана свелочанства неколико стотина Американаца, који су ратовали у Михаиловићевим јединицама, нису објављена у судници нити је Брозов режим дозволио тим људима да дођу у Београд и лично испричају како је било. Свима њима омогућујемо да данас проговоре. Молимо их да своја писана сведочења достављају браниоцу генерала Михаиловића, књижевнику Вуку Драшковићу. Такође молимо и сведоке оптужнице да погврде своје негдашње исказе или да их се одрекну, уколико су били изнуђсни. Судије Михаиловићу he бити наши познати историчари, књижевници и правници. По окончању овог демократског процеса, оии he саопштити Пресуду. Не, наравно, у име Закона већ у име Истине. 111. Централна отацбинска управа Српског покрета обнове такође је одлучна да, на сличан начин, одржи и процес „српском Петену”, генералу Милану Недићу, председнику владе у окупираној Србији. Зашто? На то пи-

тање је, још док је рат трајао, сам Нелић одговорио. Остале су записане и сачуване његове речи: - Ја јасно видим свој пут и своју судбину. Мене ће, кад Немци оду, стрељати или обссити. Али пре него што душу предам Богу, висећи уз неку бандеру на Теразијама, ја ћу тамо далско испред небсског престола видети бар један милион Срба, који ми у једном гласу кажу; „Остали смо у животу благодарећи теби, твојој колаборацији и издаји!” Победници, комунисти или Михаиловићеви људи, ће ме убити, а они he ме мртвог бранити, и пред Богом и пред Србима и пред судом историје. Генерал Михаиловић решен је да за Србију да свој живот, али ја, ради тог милиона и целог свог народа, жртвујем нешто више од свих људских

живота; жртвујсм своју част и cbojc светло имс. Погинути за Отацбину јс лако, јер смрт боли само трснут-два, а дати образ за Отацбину јс много тсжс, јер срамота he да боли и у гробу! Подсећамодајс генсрал Нсдић 1945. „извршио самоубиство” у нрисуству иследника ОЗП-е, како јс званично објављено, и да му никад нијс ни суђсно. Разлог вишс да то данас учинимо. Овс процесе, иначе, организујсмо због дубоког уверења да са нашс историје морамо скинути све обландс, лажи, подвале и насилнс симстријс, како бисмо будућност тсмсл>или на Истини. Бсз тога нсма дсмократске обновс ни Србијс ни Југославнје. У Београду, 22. марта 1990.

Са председником Српског културног клуба „Свети Сава“ Александром Обрадовићем и ЈБиљаном Кнежевић.

Српски четници у Аустралији