Архив УНС — Листови странака

Централна отаџбинска управа Српског покрета обнове на свом састанку одржаном 1. априла 1990. разматрала је, између осталог, и све учесталије случајеве привођења припадника наше странке у станицу СУП-а, забране демонстрација и јавних скупова чији је организатор био Српски покрет обнове, као и заплену документације и претрес радних материјала од стране полиције. На састанку је разматрана и судска пресуда изречена књижевнику Светиславу Басари, као и стање у политичком животу и јавном информисању које указује да су на друштвеној сцени и даље присутне и јаке оне снаге које не желе да се одрекну политичког монопола. Изражавајући дубоку забринутост због примене репресије и одређених негативних политичких процеса, који објективно прете да зауставе демократизовање нашег друштва, сматрали смо за потребно да се поводом овога огласимо у јавности. 1. На јавним демонстрацијама које је Српски покрет обнове организовао 24. марта 1990. на Тргу Републике у Београду због дивљања шиптарских шовиниста и сепаратиста и незапамћеног погрома над српским народом на Косову и Метохији, тројица припадника наше странке били су приведени од стране полицијс. Осим што су наши чланови привођени без икаквог разлога, том приликом је заплењено и двадесет наших транспарената који нам ни до данас нису враћени. За све време трајања поменутих демонстрација јаке полицијске снаге су настојале да омету и прекину овај достојанствени скуп. 2. Једног члана наше Централне отаџбинске управе тројица припадни-

4. Саопштење за јавност

У Београду 2. априла 1990.

ка СДБ-а су 28. марта, тридесет минута после поноћи, без налога за претрес и привођење, одвела из његовог стана у ГСУП. Инспектори су са собом понели сву документадију странке која се налазила у стану. Све до 11 часова, наредног дана члан наше странке је био подвргнут испитивању и психичкој пресији. 3. Изражавамо огорчен>е и јавни протест због полицијске забране мирних демонстрација заказаних за 29. март 1990., испред зграде албанске амбасаде, чији је иницијатор и организатор био Српски омладински покрет обнове (СОПО). Неколико стотина окупљених чланова странке било је спречено једном типично стаљинистичком одлуком да протестује против спровођен>а организованог терора тоталитаристичког режима у социјалистичкој Албанији над око 150 хиљада Срба у тој земљи. 4. Запрепашћени смо изреченом пресудом од месец дана затвора књижевнику Светиславу Басари због критике изречене на рачун Јосипа Броза. Оваква пресуда сула у Ужицу којом се суди људском мишљсњу наметнула нам је једно неизбсжно питање. До када he личност и дсло Јосипа Броза, човека који је најодговорнији за садашње катастрофално стање у земљи бити законом заштићсно? Зар иије довољно било жртава док јс био жив, него треба да због њега и десет година по смрти невини људи испаштају због свог слободоумља? Тражимо хитно укидатве ове срамне пресуде!

Саопштење за јавност На консултативном састанку 10. јуна 1990. године представника политичких странака: Српска светосавска странка, Стара радикална странка, Клуб младих радикала, Демократска странка (основана 1919. године), Српска народна обнова, Омладина СНО „Бели орлови“, Српски покрет обнове (формиран 14. марта 1990. уједињењем Срспког слободарског покрета, Српског омладинског покрета обнове и политичке групације Вука Драшковића), Српски омладински покрет обнове (СОПО), Демократска странка слободе, са запрепашћењем смо констатовали да је једна, објективно оправдана, акција, каква је заказивање протестног митинга грађана Београда ради изражавања захтева за што скоријим одржавањем избора и успостављањем вишепартијског система, довела до непринципијелних преговора између представника комунистичког режима и представника; Народне радикалне странке, Демократске странке (основане у децембру 1989), Либералне странке (групација проглашена у мају 1990), Социјалдемократско-сељачке партије Југославије, „Српског покрета обнове“ (политичке групације коју сада предводи Вук Драшковић, која је оснивачки скуп одржала 8. јуна 1990. године. Вук Драшковић је без овлашћења управе СПО учествовао у ранијим фазама ових преговора). Непринципијелност се огледа у томе што су наше странке у потпуности заобиђене и преговори одржавани без присуства јавности. Режим је најавио и редовне консултације са наведеним опозиционим формацијама, игноришући, све остале странке. Ми подржавамо протестни митинг, који ће се одржати 13. јуна и обавештавамо јавност да ћемо на њему учествовати, али ћемо на лицу места упорно захтевати да се и нашим представницима омогуће равноправни јавни иступи и обраћање окупљеним грађанима. Упозоравамо представнике странака које су већ преговарале са режимом да такве њихове поступке не одобравамо, нити ћемо евентуалне резултате преговора прихватити из једноставног разлоra што не трпимо било какву дискриминацију нити фаворизовање политичких организација које би у овом другом случају само глумиле да су опозиционе, а у ствари би биле у служби актуелног режима. За Српску светосавску странку Милан Васић, За Стару радикалну странку Милорад Станковић, За Клуб младих радикала Срђан Поповић, За Демократску странку Владо Марјановић, За Срспку народну обнову Мирко Јовић, За Омладину СНО „Бели орлови“ За Српски омладински покрет обнове (СОПО) Срђан ГламОчанин, За Српски покрет обнове Војин Вулетић, За Демократску странку слободе Мирко Вујичић,

КОМУНИСТИ И ПОДОБНА ОПОЗИЦИЈА

5. Саопштење за јавност Јучерашњи састанак у Републичкој конференцији такозваног Социјалистичког савеза Србије, на коме се дебитовало о спољној политици земље и у чијем раду, поред комуниста, учествују и представници само од комуниста одабраних опозиционих странака у нашој републици, жалостан је чин за осуДУ- Комунисти су, наиме, на састанак са њима позвали једино прваке Демократске, Радикалне и Еколошке странке и, наравно, УЈДИ-ја. Тиме су им доделили легитимацију „морално-политички подобне“ опозиције. Тужно је и трагично што су прваци поменутих „опозиционих“ странака одмах загризли ту удицу, иако су знали, или су на самом састанку дознали, да тај позив није упућен и осталим странкама опозиције Част је, ако ништа друго, налагала да се напусти састанак у знак протеста због дискриминације осгалих из опозиције. Ми не осуђујемо комунисте. Згражавамо се над „опозицијом“ која то, изгледа, и није

У Београду, 5. априла 1990