Архив УНС — Листови странака
ташта Милана Комненића (Росвита Тополац). На самом почетку ове седнице Централној управи се обратио Ђорђе Оцић, рекавши да је потпуно изненађен чињеницом да је евидентиран као члан Централне управе, јер никад није ни приступао нашој странци, да чак никада такву намеру није имао. Позвао ra је Ву к Драшковић да као гост присуствује иашој једној седници, а после је са запрепашћењем констатовао да се то његово присуство аутоматски третира као кооптирање у Управу. Ђорђе Оцић је замолио да олмах буде скинут са било какве евиденције, захвалио се и напустио седницу. На почетку седнице представник СОИО саопштио је да је и Иенад Марковић поднио оставку на чланство у Централној отаџбинској управи СПО. Иступањем и Марковића број чланова Управе свео се на 31. Захтевано је, с чим су се сви присутни сложили, да се анулира нелегално кооптирање нових чланова у Централну управу, чиме би се кворум за пуноважно одлучивање свео на 13 чланова (од укупно 25). То је био разлог да Цен-
трална отаџбинска управа започне расправу по утврђеиом дневном реду. У међувремену је на седницу дошао још један члан Управе, а затим је стигао Вук Драшковић са три члана, што значи да је седници присуствовало укупно деветнаест чланова. Два члана Управе су напустила седницу пре преласка иа гласање, па јс у време доношења одлуке о смењивању Вука Драшковића присуствовало 17 чланова Управе. Тиме је постојао кворум у свакој варијанти (признаван>а или иепризнаваЈва накнадног кооптиран>а чланова Управе), па то питање више није покретано. Присутни, накнадно кооптирани, чланови пуноправно су учествовали у расправи и одлучивању, паје констатовано дајс број чланова Централне отаџбинске управе, након изјаве Ђорђа Оцића да се никада није ни сматрао чланом и оставке Ненада Марковића, сведен на3l. За пуноважно доношење одлука било је потребно присуство 16 чланова, што значи да је гласању приступила надполивична већина. За смењиван>е Вука Драшковића гласалоје девет чланова Управе, пет је
гласало против а тројица су се уздржала од гласања. Седница је окончана закључком да се нови предссдник Централне отаџбинске управе изабсре на нарсдној седници коју ће заказати главни секретар Управе. Све друге интсрпрстације, које се већ појављују у јавности, а у колизији су са садржајем овог caonnrreiba, неистините су и срачунате у циљу дезинформисан>а јавности и изазиван>а пометње у странци. Према члану 9. став 2. Статута Српског покрета обнове, „Цешрална отаџбинска управа пуиоважио одлучујс ако је присутно више од половине њених чланова, а одлуке се доносе простом всћином гласова присутних.” У Београду, 6. јуна 1990. године
Главни секрстар Цешралнс отаџбинске управе Српског покрета обновс
ЦЕНТРАЛНА ОТАЏБИНСКА УПРАВА СРПСКОГ ПОКРЕТА ОБНОВЕ
Војин Вулетић
ИНФОРМАЦИЈА О ОКОЛНОСТИМА, УЗРОЦИМА И ПОЛИТИЧКИМ ПОСЛЕДИЦАМА ИЗЛАСКА ВУКА ДРАШКОВИЋА ИЗ ЧЛАНСТВА У СТРАНЦИ СРПСКИ ПОКРЕТ ОБНОВЕ
На седници Централне отаџбинске управе Српског покрета обнове у уторак, 5. јуна 1990. већином гласова донета је одлука да се Вук Драшковић смени с функције председника СПО. У току исте ноћи, по завршетку седнице у чијем раду је учеставовао, Вук Драшковић је у једансат после поноћи отишао у редакције „Политике”, „Новости” и „Борбе” и однео им сопствени текст који Је неистинито приказао као званично саопштење Централне отаџбинске управе. Писмо Вука Драшковића, лажно саопштење, овде цитирамо у целости, онако како је оно сутрадан објављено у „Новостима”: „На синоћној ванредној седници Централне управе странке Српски покрет обнове, Војислав Шешељ затражио је да председник странке, књижевник Вук Драшковић, буде смењен због тога што је на конференцији за штампу, одржаној првог јуна у Удружењу књижевника Србије, осудио насилно прекидање позоришне представе „Свети Сава” у Југословенском драмском позоришту у Београду. Шешељ је рекао да је странка Српски покрет обнове обавезна да „подржи и као националне јунаке пох-
вали” све оне који су учествовали у прекиду представе. По њему, требало их је подржати и у случају „да су побили све глумце”! Војислав Шешељ такође је затражио да Српски покрет обнове откаже своје учешће на протестном митингу у Београду, заказаном за 13. јуни ради изнуђивања вишестраначких избора у Србији. При томе је оптужио Вука Драшковића да се упустио у коалицију са Демократском и Радикалном странком”, које су, по н>ему, такве да сарадн>е с њима „не сме бити”. Само девет од 35 чланова Централне управе подржало је Војислава Шешеља. - Што се нас деветорице тиче - изјавио је Шешељ после гласања - Вука Драшковића више не сматрамо председником СПО и такво саопштење, да је смењен, издаћемо и за јавност. Мене не занима што је већина стала уз Драшковића. За мене је већина оно што ја желим да је већина. Ја сам робијао и ја хоћу власт. Силом или милом, правичним или најмангупскијим гласањем! После свега овога, на предлог председника странке заказана је седница
Централне управе, којој ће присуствовати и председници свих месних одбора странкс у зсмљи. Седница ће се одржати у Београду осмог јуна.” РедакциЈи „Повости” Драшковић јс дао и усмену изјаву која јс овако интерпретирана: „Након овог извештаја СПО поставља се питање, зашто јс Драшковић пожурио да га у касне сате достави новинарима „Новости”. Да ли сс на седници десило нешто нама нспознато, те је тиме же лео да преду хитри свог конкурентаили је информација тачна, не знамо, јер ноћас Шешеља нисмо могли да нађемо. Драшковић је дсловао врло убедљиво када нам јс изјавио да му је „највише жао чланства, јер јс Шешељ очигледно психијатијски случај”. - Део кривице је и на мени - каже Драшковић. - Добро сам познавао Војислава Шешеља и знао сам да у интелектуалном Београду иема човека ког на одређени начин он није олајавао. Али сам рачунао да he га страначки рад и одговорност смирити, опаметити и обожити. Драшковић је, како каже, веровао да је и Београд на неки начин крив што је
25