Архив УНС — Листови странака

Illemejb по изласку из затвора постао такав какав јс, јср „био је олбачен, бсз запослсил”. - Погрсшио сам као писап - лодао јс Вук Драшковић.-Пе дао ми Вог Србију у којој би тај човек био иско и исшто! Од Српскс иародие обиовс, настао јс Српски покрст обиовс, а да ли ово разилажси.с зиами и иастаиак још једис иовс страикс - остајс да сс види.” Изиад овог тскста крупиим словима јс објавл.си иаслов „IПсшсл.а код психијатра!” Одмах потом сскретар Цснтралне отаџбиискс управе СПО Војии ВулетиН издао је зваиичио caomiiTcibc Сграикс, урсдио гадоставиодотичиим рсдакцијама, али га иико иијс хтео ии у изводима публиковати. Слично јс било и иа радију и на телевизији. Очигледио јс дакле, да Ву к Драшковић има изразиту подршку од страие свих режимских срсдстава јавног ииформиcaiba у изазивању noMCTibe у политичком животу и расцспа у странци Српски покрст обнове. Поссбиу бескрупулозиост јс показала Редакиија „Политике” која у један сат ноћу при ма Вука Драшковића и текст му одмах шаље у штампарију, а овлашћсног предсгавиика сграике нису пустили даље од пријавиицс, да би одмах сутрадаи изјавили да им саопштен>с никада иије ии уручсио, мада је уредно предато портиру. Здушно ангажова!ве режимске штампс, радија и телевизијс иастраии Вука Драшковића ствара иам утисак да јс удар иа нашу страику унапрсд програмираи и да се бивши предссдник у ту рсжију идеално и свесио уклопио. Једиии изузстак представљају „Повости”, којс су сутрадаи објавилс приватии дсмаити др Војислава Шсшеља у коме се каже: „Вук Драшковић смсњеи је прексиноћ са функцијс председника Централне отаџбинске управе Српског покрета обнове. Од 17 присутних чланова, (укупно их има 31) девет је гласало за његово смењивање, пет против, а троје је било уздржано.” Ово тврди Војислав Шешељ који је јуче у нашу редакцију доиео саопштење зајавност Цеитралие управе страике у коме се благонаклоио оцењује учешће Омладииске секције странке у прекидању представе „Свети Сава” и износе бројие неправилности у раду које се стављају иа душу Драшковићу. Наиме, Шешељ тврди да је саопштење странке које је Драшковић јуче поде лио штампи само његових руку дело, дакле да иза њега не стоји странка и да је крцато - неистинама. Шешељ тврди да није предложио да се Драшковић смени (него је само гласао „за”), такође пориче његову тврдњу да је прексиноћ ијавио,„да би требало побити глумце” и тврди да је суштина његове дискусије била да је омладинска секција странке на цивилизован начин изве ла протестну акци-

ЈУ У Југословенском драмском позоришту. - Није истина да сам се заложио да СПО откаже учешће на митингу 13. ју на, јер сви чланови управс подржавају ову акцију - каже Шешељ. - Неистина је да је Драшковићу прексиноћ замереио што се упусгио у коалицију са Демократском и Радикалном странком. Потпуио је измислио да сам изјавио: „Робијао сам и сад хоћу власт, макар и маигупски изгласану” и сличне ствари.То што је он изјавио дасам психијјатријски случај, иако му психијатрија није струка, долази вероватно због тога што стално има контакте са психијатријским случајевима у својој околини, na је тако и стекао искуство. Шешељу је, како каже, жао што Драшковић није у стању да сачува морални дигиитет и што му је смењиeaibe са предссдничке функције тешко пало. Уз го Шешељ поручује да „нема никаквих намера да се бори за власт у оквиру странке иити да Драшковићу одговара на клеветс изречене у штампи”. Садржај изјаве др ВоЈислава Шешеља у потпуности одговара чињеничком стању. Седница коју је Вук Драшковић сазвао за осми јун сасвим је нерегуларна из два битна разлога. Пошто је смењен са функције председника Вук Драшковић није имао право на њено сазивање. Moi ла је бити сазвана само иницијативом главног секретара Централне управе Војина Вулетића или захтевом једне трећине чланова Управе (11 од 31), како је то предвиђено Статутом. Па седници није постојао кворум, потребан за пуноважно одлучивање. Од 31 члана Централне отацбинске управе, присуствовало је 14, и то: Вук Драшковић, Славољуб Живановић, Александар Чотрић, Илија Живковић, Бранислав Зељковић, Богољуб Пејчић, Слободан Ерић, Саша Глишић, Радмило Рончевић, Синиша Ђорђевић, Иина Табаковић, Слободан Ракитић, Бранислав Илић и РосвитаТополац. Сазвано је укупно око стотину људи, од којих су иеки председници месних одбора или повереници СПО из унутрашњости, а нски су таквима и лажно представљани. Десило се да је седница без кворума одлучивала као да кворум има, као да се он може надокнадити сасвим непознатим лицима Шпекулисало се и импутирало да су поједини одсутни чланови Управе телефоном или телеграмом указали подршку Драшковићу итд. Ву к Драшковић је чак четири лица лажно представио као чланове управе, мада то они никада нису били, нити је уопште било речи о њиховом евентуалном кооптирању у Централну управу. То су: Дејан Анђус, Петар Анђић, Бранко Вуковић и Бранислав Филиповић. На том ску ny је Ву к Драшковић изабран за председника странке, изабрана Је Централна управа с више од 60 чланова, што све рсчито говори да Је реч,

у ствари, о оснивачком скупу сасвим нове странке, којасасвим нерегуларно присваја наш назив „Српски покрет обнове”. Изражавамо жаљење што је Вуку Драшковићу била неупоредиво важнија председничка функција од судбине Странке и што је тако журио да се ииаугурише за нечијег председника по сваку цену. Да се само неколико дана с грпео, на следећој регуларној седници Централне отаџбинске управе, за коју је било предвиђено бирање новог председника, могао се и сам Драшковић кандидовати, па ако би заиста располагао довољном подршком, бити и поново изабран на председничку функцију. Формирањем нове странке 14 именованих чланова Централне отаџбинске управе, сами су се искључили из Српског покрета обнове, због чега искрено жалимо, али и уједно протествујемо што узурпирају наше страначко име, што су сасвим неовлашћено запленили део страначке благајне у коме се налази око 35.000 америчких долара и 12.000 западнонемачких марака, што је Вук Драшковић буквално отео страначке приступнице и књигу за вођење записника са седница Управе. Захтевамо да нам се страначка имовина одмах врати и да та новоформирана политичка групација себи пронађе неки други назив. Можда би било добро да се назову „Странком Вука Драшковића”, што би Драшковићу, код следећег разлаза, омогућило да страначко име сасвим суверено носи са собом и немајући поДршку већине чланова највишег управног органа. Након што је у марту ове године искључен из странке Српска народна обнова Вук Драшковић је такође издао своје лично саопштење, дао да га потпише наводни „аташе за штампу” Александар Чотрић, по коме је нека имагинарна „управа” у ствари искључила регуларну управу која Је одлучила о његовом искључивању. Како никада до тада јавности није предочен сасгав Управног одбора Српске народне обнове, велики деојавности је поверовао Ву ку Драшковићу који Је самовољно Управу своје странке прогласио новопазовачким месним одбором. На брзину је, у току је дног дана формирао листу имена чланова нове „управе”, проглашавајућије за регуларну, и у њено име преговарао са представницима Српског слободарског покрета и Српског омладинског покрета обнове о уједињењу у јединствену странку Српски покрет обнове. Уједињење је проглашено 14. марта 1990. да бисмо много доцније сазнали каквим се триком Драшковић послужио, те да су се у Управи нашли и људи који Драшковићу никада за тако нешто нису дали пристанак (на пример, Миодраг Азањац). Изражавамо дубоко жаљење што смо поверовали на реч Вуку Драшковићу у погледу његових квалификација руководства Српске народне обнове,

26