Архив УНС — Листови странака

УВОДНИ РЕФЕРАТ

МИЛОСАВА В.Р. ЈОВАНОВИЋА ПОДНЕТ НА ОСНИВАЧКОЈ СКУПШТИНИ РАДНИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, ОДРЖАНОЈ 1. МАЈА 1 990. У БЕОГРАДУ

Поштовани пријатељи, другарице и другови, даме и господо, Политичка и социјална борба која званично започиње овом скупштином, а незванично Прогласом Иницијативног одбора Радничке партије Југославије, од 31. марта 1990. године, биће наш трајни задатак. Зашто? Зато што задатак Радничке партије није да се размеће обећањима, већ да искључиво води свакодневну борбу са власницима капитала и државом за достојни живот савременог радништва и његовог потомства. Та борба није лака ни једноставна ни у много богатијим и праведнијим друштвима него што је наше било. Кажем било, јер се Радничка партија мора изборити да југословенско друштво буде праведно друштво. Без праведности, законитости, јавности, истинитости, поштења одговорности и демократичности нема ни говора о томе да може започети процес економске и политичке консолидације Југославије, процес изласка из кризе. На системским неправдама не можесе градити ништа друго дојош веће неправде. Аједна од најтежих и највећих је што кризу, која већ увелико потапа Југославију неки још нису ни осетили. Напротив, профитирали су на тој истој кризи. Једни незаконито, други уз помоћ закона донетих на незаконит начин. Привилегије су у нас постале законите јер су законе доносили они који уживају привилегнје, чак и данас, иако смо се искључиво њиховом заслугом, или ако хоћете кривицом, нашли у овом безнаћу. И све то преко леђа нас који уместо плата примамо социјалну помоћ, нас који ћемо ускоро бити на улици као технолошки вишак, нас чије се фабрике грађене четрдесетак година данас покушавају багателно распродати страним и домаћим газдама. Радничка партија Југославије поручује да неће подржаватн руководиоце и политичаре који од свега најбоље знају да праве спнскове технолошког вншка. Неће подржавати ни оне руководиоце и политнчаре који излаз из кризе виде у томе што ће распродати наше фабрике и наша добра за багателне паре. Југославија ннје на распродаји, поручујемо им. Не треба, међутим, из тога извући закључак да је Радничка партија против уласка страног капитала у нашу земљу и да си против мешовите својине. Тражимо, међутим да се јавно обелодани под којим условима страни капитал улази у Југославију, које гарант да ћемо сутра као радници неког Ханса, Мишела или Џона живети боље него данас. Тражимо да се ниједна фабрика, ниједно предузеће, ниједна установа не може продати без контроле радника и њихових независних или слободних синдиката, зависно од трга коме радници поклоне своје поверење. Нећемо дозволити да се једног јутра уместо у слободној пробудимо у колонијалној Југославији. Не могу се затварати предузећа, а отваратн амбасаде. Нелогично је да је у Југославијн једино успешна спољна политика.

Политичарима-трговцима поручујемо да могу продавати само оно што су сами створили, а оно што је народдесетлећимастварао, о томе ће одлучивати сам народ. Тражимо објашњење од садашњих твораца привредне реформе како то да су својом политиком довели највећи део- југословенских предузећа под стечај и ликвидацију, а југословенска држава отвара амбасаде и дипломатска представништва у Африци, Латинској Америци и такозваним несврстаним земљама?! Без обзира на одговор, поручујемо да је туристички карактер југословенске спољне политике више неодржив и зато тражимо да споља политика буде строго у улози унутрашњег економског, политичког и културног просперитета. Политика несврставања према општим сазнањима није дала резултата и зато би за Југославцју било боље да води неутралну и реалну спољну политику. Амбипије наших властодржаца да управљају светом, а нису способни да управљају ни Југославнјом, показале су се внше него комичним. Да су инострани кредити утрошени само на изградњу путева широм наше земље, уместо на путовање царске свите по свету, ми данас не бисмо били у оваквој кризи. Имали бисмо бар успешну пољопривреду и туризам. Политичари и државници који би најрадије да о томе полажу рачун пред историјом, а не пред народом, морају знати да је то напросто неизводљиво. Творци кризе морају бити именовани, а према блиској прошлости морамо се веома јасно одредити. За то нам нису потребне суднице. Једна квалификована и објективна комисија изабрана од суграшњег вишестранчког парламента може сасвим сигурно успешно обавити поверени задатак. Недопустиво је да се креатори крах-система више ничега не сећају ни како су осуђивали сваког ко другчије мисли, ни како су нас задуживали, а још мање како су узурпирали огромна културна и материјална богатства земље. Нужно је због тога отворити сва досијеа привредном кримнналу која је дуго у Југославији уживао заштиту политичких моћника јер су многи од њих непосредно умешани у пљачку народа и државе. Сви црни фондови, нарочито у спорту, морају бити укинути. Уместо подобни овом земљом морају руководити способни. Огромна здрава друштвена енергија била је потиснута јер се у овој земљи све више ценило и награђивало осим стручности и способности. У новом времену мора бити више места за нове људе, за младе људе. Од њиве и фабрике до политике. Ако треба потражимо их и фењером, али будимо сигурни да их има. Радничка партнја их позива да нам се придруже. Потребни су Југославији више но икада. Они не смеју бити њезини сапутници, већ предводници. Нико не може да представља Југославију ко не мисли југословенскн. Не може се постављати питање да ли нам треба Југославнја, већ каква нам треба Југославија. Нови борци за Нову Југославију не смеју јој

испостављати рачуне зату борбу, као што су то урадили неки борци за постојећу Југославију. Ми дугујемо Југославији а не она нама, а то што потражујемо не потражујемо од Југославије већ од оних који су њом управљали и довели до провалије. Ти и такви не могу мењати Устав СФРЈ. Радничка партија тражи да се Устав СФРЈ мења тек када у земљи буде успостављен вшпестрначки систем. Промене Устава без учешћа и сагласности новооснованих партија и странака сматрамо и сматраћемо нелегитимним. Посебно указујемо на опасност нзмена мноштва законских прописа по кратком поступку чија је основна одлика - рестрикпнја постојећих права. У „Позиву Југославији за Југославију" Радничка партијајејасно рекла да је за Југославију. Нисмо, међутим, рекли да ни најжешћи критичар политичког система у Француској, Енглеској или Америци никада неће поставити сулудо питање да ли Француска, Енглеска или Америка треба да постоје. У настакво питање постављају чак и шефови националних држава! Захтев Радничке партије је да се престане са неодговорним лицити-

рањем да ли Југославија треба да опстане или не! Треба нам Југославија са јединственим тржиштем, како капитала, тако и “радне снаге“, са јединственом валутом, пореском политиком и Армијом. Југословенска армија треба да штити југословенску границу и дабуде у служби народа и државе, а не ове или оне партије, странке. Армија мора пратити промене у савременој Југославији, али о Армији се не може брбљати на улици како се коме свиди. Сва спорна питања треба искључиво разрешавати у парламенту. Треба нам, дакле, уједињена, а не разједињена Југославија. 0 томе ће одлучивати референдумом народи и националне мањине Југославије, а не политичке партије и странке. Радничка партија ће, међутим, учинити све да се косовска трагедија и косовски међунацнонални сукоби разреше на цивилизацијски начин. Под тим подразумевамо да тамо где треба и када за то постоје услови да се води политички дијалог, политички разговори и преговори, а када треба да делује правна држава - да делује правна држава. Београд, 1. маја 1990.

Милосав В.Р. Јовановић

ОТВОРЕНО ПИСМО СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ И ФРАЊИ ТУЂМАНУ

Забринути због нараслих међунационалних сукоба у земљи, а посебно због најновијих догађаја у Хрватској (Книнској крајини), који озбиљно прете да се претворе у трагедију са несагледпвим последицама, Форум Радничке партије Југославије је одлучио да се обрати отвореним писмом Слободану Милошевићу н Фрањи Туђману председницима председништава Србије и Хрватске, али и као лидерима својих народа који се налазе пред непосредном опасношћу од грађанског рата, захтевајући од њих да одмах седну за преговарачки сто. Подсећамо вас, поштована господо, да се радништво ове земље већ налази у једном дутом и исцрпљујућем рату, рату против економске кризе, сиромаштва и социјалне беде, а ево сада му прети и други рат - грађански рат, који ви, ако хоћете, а морали бисте, можете да спречите и зато од вас захтевамо да испољите потребну државничку мудрост и гако допринесете да се вербални рат не претвори у крвави сукоб ова два народа која су судбинеки везана да

живе заједно без обзира на све историјске, полнтичке, културне, нацноналне и друге антагонизме, супротстављености и разлнчитости. Обавезнн сте то, не само пред својнм народима који су вас на овај или онај начин изабрали и промовисали за своје вође, обавезни сте то пред целом Југославијом. Отпочните дијалог уместо рат! Немојте звецкатн оружјем већ одмах објавите политичко примирје и седите за преговарачки сто! У четири ока, али н пред очима читаве југословенске јавности, Сада вас само сматрамо одговорним за односе између ова два народа и зато немојте дозволити да сутра одговарате пред тим истим народом зато што нисте спречили зло које му сада прети. Уверени да ћете прихватити наш познв на разум и дијалог изражавамо спремност да на свој начин помогнемо његовом успешном исходу. Београд 16.08.90, Радничка партија Југославије председннк

Милосав В. Р. Јовановић

14