Архив УНС — Листови странака

ВЛАСТ И РАДНИШТВО

ПОГЛЕДИ

Радећи за бедну надницу, низак животни стандард, радништво је и до сада било експлоатисано од владајуће партије и прескупе државе. У новим економским и политичким условимарадништву опет прети опасност да буде израбљивано. То ће му се и догодити ако у предузећу не буде имало јаке и независне синдикате, а у парламенту јаку политичку партију која може спречити да се не доносе закони и прописи на штету радне снаге, као што је до сада случај. Радничка партија ће бити та снага јер се од самог старта определила да буде опозиција власгима, а не овом или оном народу. После низа заблуда, радништву је постало јасно ко је његов истински противник, то је - власт, јер нема добре власти, а и онда када власт ради евентуално добро у томе има огромног удела јака и снажна опозиција. Владајућа партијаје дојуче експлоатисала радништво у име тог истог радништва, а сада се спрема да га експлоатише у име нације. До јуче је радништво клицало једном вођи, данас се од тог исгог радништва тражи да кличе својим националним вођама. Једна вера (комунистичка), замењена је другом - националистичком вером. Мењају се, дакле, само богови и господари, а жртве су исте, с тим што се тај број из дана у дан шири и увећава. Радничка партија није авангарда радништва, она је његова организа-, ција. Ми не обећавамо „бољу будућ"ност“ радништву, ми радништво позивамо да се боримо за бољу садашњост, јер је то једини пут до сигурне будућности. Радничка партија није против богатих, али је против тога да радништво буде сиромашно. Зато РПЈ тражи реалну цену рада, а не егзистенцијални минимум. Радничкој партијијејасно даће радништво бити лоше плаћено све док има скупу и прескупу државу. Од рата до данас републике никад нису имале тако јаку полицију као што је данас имају. Полицију не плаћа држава, већ радништво. Све привилегије које повлашћени друштвени слој ужива, било да их је добио легално, било да их је насилнички присвојио, такође финансира бедно плаћена радна снаra. Зато ће Радничка партија бити за замрзавање читај-укидање привилегија а не плата. Ово није декларативни, маркетиншки сгав РПЈ. Огромно благо, богатство које је створило радништво за последњих четрдесетак година на тај начин је отуђено, опљачкано. То се мора вратити радништву и држави на поновно управљање. Сва Дедиња у земљи под хитно треба претворити у туристичке, здравствене или културне објекте. У тим дворцима данас станују удовице политичара који су упокојили ову богату и пребогату Југославију својом нестручношћу, корумпираношћу, а ми им још плаћамо возаче

и гувернанте, кирије и још много тога. Политичари, али и многи привредни руководиоци, као њихова продужена рука, десетлећима су водили необјављени рат против омладине, против радника, против знања и памети, речју против овог народа и ове земље. Творци промашених инвестиција, купци застареле технологије, који су плаћали папрено, а за узврат су добијали позамашне тантијеме и тако се обогатили, данас се појављују као купци предузећа која је наумио да распрода Анте Марковић. Занимљиво је да је Анте Марковић кренуо са распродајом предузећа у тренутку када се бар половина запослених у земљи пита како да преживи од првог до првог у месецу. Зар то није акција против радништва. Људи који су се четрдесет година одрицали да би подигли фабрике, сада треба да дозволе да им фабрике купују чак и они који су пљачкали овај народ. Против радништва је и Закон о платама, као и Закон о штрајку. Марковић, који се предсгавља као реформатор великог стила, није пронашао, што је најважније, кључ да поспеши производњу, да поспеши плате. Што се тиче плата, ту можда и нисам до краја у праву. Анте је, и то још како, поспешио плате у државном апарату, органима управе, војске, полиције и на тај начин, као и други властодршци, обезбедио себи добру залеђину. Не само симетрије ради, већ што је гола истина, ни републичка, или национална руководства, не воде ништа бољу ни успешнију економску и социјалну политику. Зато су сви аплаузи који се данасупућују појединим републичким руководсгвима усгвари аплаузи без покрића. И српски и словенчаки и хрватски радник је данас у горем положају, ако радништво не схвати на време да је свако експлоатиасан, пре свега, од својих властодржаца, а сви заједно од власти која из дан у дан показује неспособном, па парама које је узела од нас прави политички маркетинг за промоцију своје странке коју су цинично назвали „реформском“. Југославију не може спасити један Анте, чак и да је свети Анте, не може је спасити ни једна влада, ни једна партија. Док Југославија не промени бар 50 влада ми не можемо рачунати да ћемо изаћи скоро из кризе. Толико је требало својевремено Италији да се опорави, а они су и у својим најгорим данима били у бољој ситуацији него ми. Владе су зато да их мењамо и што се пре ослободимо заблуда да сгабилност земље зависи од стабилности владе биће боље по све нас. Нисмо против мешовите својине, нисмо против уласка страног капитала, али тражимо да се и својински односи и улазак страног капитала прецизно формулише како се не би догодило да уместо слободне постанемо колонијална земља. Радничкапартијатражи гаранцијуда ћемо живети боље када дође страни

капитал и нећемо дозволити да нас радник који је стручан и образован, буде плаћен као најамна радна снага. Оцењујући да ни левнца, ни десннца нису нншта добро донели човечанству, Радничка партнја по својим политичким опредељењима припада демократском центру, јер се боримо за економски просперитет радништва, појединца и друштва, за демократцју и миран и слободан живот. Боримо се за праведно друштво. Праведно друштво је и правно друштво и одговорно друштво и хумано друштво. Беда и сиромаштво морају бити протерани са напшх простора. Изричито се противимо разбијању Југославије и прекрајању њених граница. Но, ако дође до распада Југославије, што не желимо, тражимо да се и то догоди мириим путем. Ми се не противимо националним хомогенизацијама под условом да то није окренуто против другог народа. Верујемо да се може бити и добар Србин и добар Хрват а да се не мора обавезно мрзети онај други. Против смо свегаштоје лажно, пасмо ипротив лажног братства. Мис смо за добре и на интересима засноване односе међу југословенским народима и националним мањинама, па јеу склду са већ чињеничним стањем могуће створити једну Трећу Југославију - Уједињене државе Југославије. Та Југославија треба да имаједну армију, али модерну и не тако скупу, једну валуту, један порески систем, јединствено тржиште рада и капитала. Југославија треба да води реалистичну и неутралну спољну политику строго у функцији унутрашњег развоја и просперитета. Фараонску и несврстану политику треба напустити јер је то овај народ скупо платио и још плаћа. М. В. Р. Ј.

ЗАХТЕВ

Изричито захтевамо да се обустави најављена распродаја предузећа, боље речено Југославије, док се у земљи не успостави вишестраначки сисгем, док се не обаве вишестраначки избори за републички и савезни парламепт. ЈеднопартцЈска држава је довољно урннсала Југославију да јој се вишени случајно не може поверити њена распродаја. Предлажемо да радништво у предузећнма формира РАДНИЧКЕ ОДБОРЕ који ће утврдити вредност имовине којом располажу и заједно са свим запосленим преузети судбину предузећа у своје руке док се у парламенту тачно не утврди ко је правни и стварни власник односно продавац те нмовине.

ПРЕДСЕДНИШТВУ СФРЈ

Политичкој и економској агонији Југославије, којатраје веомадуго даби вишебилаподношљива, прети опасност да се заврши грађанским ратом, док државни врх земље (политичког већ одавно немамо) или оклева или је немоћан да стане на пут очигледном злу и његовим протагонистима. Радништво ове земље веома скупо плаћа своју државу, па с правом тражи од ње и њезиног највишег руководсва да му обезбеди бар миран живот, ако већ не може да реши економску кризу. Ваша је дужност и обавеза, све док постоји Југославија, а она на срећу још постоји и уверени смо да ће и даље постојати, да на целој територији свим грађанима, без обзира које вере, нације или политичког уверења били обезбедите миран живот. Тај мир и сигурност обезбедите, без одлагања и српском народу у Хрватској. Неспорна је одговорност савезне владе и њеног председника Анте Марковића за насталу ситуацију, ие само у Хрватској, већ и у целој Југославији, чији је први задатак био да се посвети државним пословима, како би привреда, економија и државна управа, од општине до федерације што боље функционисала, они су се, уместо тога, опредделили да формирају своју политичку странку. За њих је постао важнији политички маркетинг странке, од функционисања државе, земље у целини. Уместо да сву енергију, знање и ауторитет уложе у разрешење конфликтних ситуација, као што је ова у Хрватској, они јуре са промоције на промоцију CBOje странке. Због свега тога Форум РПЈ тражи да влада Анте Марковића поднесе оставку. Уважавајући све тешкоће под којима ради и функционише Председништво СФРЈ, као колективни шеф државе, РПЈ подржава његове напоре, али захтева још већу одлучност и ефикасност у функционисању правне државе. У складу с тим опредељењем, Радничка партија Југославије позива још једном радништво широм земљедау границама међујугословенским народима и неучествују у његовим деобама и расколима. ПРЕДСЕДНИК РПЈ Милосав В. Р. Јовановић

БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ ЧЛАНОВА ИНИЦИЈАТИВНОГ ОДБОРА РАДНИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

МИЛОСАВ В. Р. ЈОВАНОВИЋ, председник РПЈ: рођен 17. XII 1945. село Гвоздац, општина Бајина Башта (Србија). Члан је Удружења новинара Србије од 1973. године, а у „РАД“-у, листу Савеза синдиката Југославије, запослен је од 1.1. 1971. године. Објавио је збирку песама “Гост собе 601“, а у припреми је књига публицистичких радова под насловом “Побуњени радник“. Награду Удружења новинара Србије “Светозар Марковић“ добио је 1984. године. Образложење које је том приликом прочитао Божидар Богдановић, председник жирија, гласи: “У савременом новинарствује мало бораца попут Милосава В, Р. Јовановића, новинара РАД-а, чија је главна преокупација радни човек и његово право, борбазаправду, истину, поштење, али не у начелним ставовима већ у најконкретнијем виду. На удару Јовановићевог пера често су се нашли, именом и презименом, разни узурпатори самоуправних права радника, па и одгворни људи који су злоупотребили поверење друштва. На многе од таквих негативних појава Јовановић је први указивао, не одступајући од битке за право и правду чак и онда када су га поједини моћници лично угрожавали. Захваљујући његовим текстовима многи су радници враћени на посао, поново примљени у СКЈ, добили стан или остварили своје друго самоуправно право које им је било угрожено. Такав новинарски ангажман заслужује највише признање.“ Милосав В. Р. Јовановић је један од 101 потписника, прве петиције (1981. године) за измену члана 133. Кривичног закона СФРЈ. Био је један од иницијатора оснивања Фонда солидарности за помоћ људима који су остали без посла из политичких разлога које је Председништво ЦК СКЈ јануара 1987. оценило као “покушај оснивања друге партије“, а све његове осниваче беспризивно политички осудило. ПРЕДРАГ НИЏОВИЋ, радник чачанског „Аутопревоза". Од 1974. године, биојечесто прогањан од бирократа, а 1976. године је искључен из предузећа све до 1978. Тада су радници “Аутопревоза“ илегално скупљалн паре и слали сваког месеца Ниџовићу уместо плате. Захваљујући његовој борбености, а и подршци радника, Ниџовић је враћен у “Аутопревоз“ и убрзо су га изабрали за председника радничког савета. И касније је Ниџовић због својих ставова више пута премештан са радног места и удаљаван из предузећа, али и поред свега Ниџовић још ради у „Аутопревозу“. ТОМО КУПРЕШАКОВИЋје кожарски радник фабрике “Цибалија“ у Винковцима, а од недавно је и један од оснивача Независног синдиката ове фабрике. Због својих напредних ставова и непомирљивог односа према бирократији, чеду овог система, био јечесто прогањан, а седамдесете године се нашао и на Суду због представке упућене председнику Већа савеза синдиката Југославије. Он и његови другови су се таца, у знак протеста, бранили и одбранили ћутањем. НЕДО МАРИЋ: је од недавно радник београдског “Змаја“, Због указивања на лоповлук у једом другом београдском предузећу уместо дадобије признање добио је отказ. Надамо се да ће са ст>д|ањем Радничке партије Југославије на политичку сцену отказ добијати лопови, а не савесни радници.