Архив УНС — Листови странака

МОЈ ОТАЦ ДРАГУТИН КЕСЕРОВИЋ

ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ ЧОВЕКА О НЕВИЂЕНИМ ПАТЊАМА КОЈЕ ЈЕ ПРЕЖИВЕО

Војвода Драгутин Кесеровић био је један ол поузланих сарадника Драже Михаиловића, у Отаџбинској војсци. После завршеткарата породица војводе Кесеровића била је осуђена на мучно пропадање и прогоне. За „Отаџбину” говори војводин син. • Господине Кссеровићу, Ваш отац војвода Драгутин Кесеровић борио се током рата у Југословенској отаџбинској војсци. Када је дошло такозвано ослобођен>е, какав је био положај Ваше породипе у новом друштву? Кесеровић: Врло тежак и један. Остало нас је петоро деце са мајком. Нико није смео погледати у породицу Драгутина Кесеровића, нико нам није смео помоћи, на било који начин, нико у нас није смео ни погледати. Са

нама је био и мој стриц, који је пре рата био у пољској стражи, али током рата нигде није био у војсци. Ухапсили су га заједно са мојом мајком и без суђења он је после два три дана стрељан на Багдали (Крушевац). Носио сам за њега храну, али су ми у затвору рекли да му храну више не доносим, а за мајку су ми примали пакете. НајмлаЈЈу сестру, која је рођена 1941. године, однео сам у затвор, јер нисам знао шта да радим са њом. Тако је и она провела са мајком у затвору свих осам месеци. Сналазили смо се на све начине. Са сестром од покојног стрица Златомира гао сам на једном руском тран- 1 спорту, јер сам чуо да ми је отац из околине Обреновца. За време транспорта у вагонима Руси су ми силовали сестру. После смо од Београда дошли пешке у селг Пироман, где ми је отац б' рођен. Тешка су то времена бк. • Колико сте тада имали година? Кесеровић: Имао сам тринаест година, и у сећању ми је остало доста од тих мучних доживљаја. Сећам се убиства, пољске страже и постројених четника, којс су неки људи на коњима ударали кундацима. Сећам се и демонстрација, када су разуларени људи викали и тражили да им се изведу деца тог зликовца Драгутина Кесеровића, да их побију, одмах, на лицу места. Ми смо се хватали мајци око сукње, и просто речено, били смо избезумљени. Могао би се о томе читав роман написати. • И докле је трајала та Ваша оскомуникација из јавног и друштвеног живота? Кссеровић: Све до данашњих дана. Био сам као звер осуђена за одстрел. На мени су се стицали посни. Ко је Више према мени примењивао силу и комунистички гнев, тај се више пео на тој њиховој комунистичкој лествици. Нису ми давали да се школујем. Онда сам имао незавршену велику матуру, и када је моја мајка дошла из затвора, рекли су јој да се њена деца не могу школовати, већ да ће сада њихова деца бити лекари и инжењери, а ваша ће да носе

врсће. У Армији сам научио да возим, и до данас сам возач професионалац. • Да ли су Вам г. Кесеровићу и на послу правили проблеме и недолично се према Вама понашали, зато што сте сии Драгутина Кесеровића? Кесеровић: Да, да. Био сам и без посла. Кала је 1956. године у Мађарској била интервенција Руса, рекао сам какав Је то социјализам, када се људи газе тенковима и дивљачки убијају у својој рођеној земљи. После тога, те моје изјаве, моментално сам остао без посла. Две године нисам нигде могао да се запослим. Прогањан сам као човек који је рекао да ће и код нас пропасти социјализам. Осуђиван сам више пута. Чак и да сам псовао мајку и Титу, а ако сам се пожалио да ми живот није лак, да сам угрожен, то се

тумачило као да вршим пропаганду како социјализам не ваља, па сам јоиг два три пута остајао бсз посла. Био сам некада у својој фирми, а и данас сам члан радничког савета, али то је више захваљују ћи томе што су ме моји другови познавали какав сам радник, а и човек, и због тога су ми, на тајном гласању указивали поверење. Тешко сам се пробијао у животу. • Какав је био положај Ваших сестара, и чланова породице у слободној Југославији? Кесеровић; Најстарија сестра отишла је у Енглеску, тамо се и удала, и контактирали смо до све до 1960. године, али више нисмо у вези. Захваљујући једном Црногорцу, дирсктору Учитељске школе на Убу, моја млађа сестра и брат завршили су ову школу, а директор је сакупљао од ђака помоћ за школовање мога брата и сестре. И плаћао им интернат. Када су завршили школу саветовао сам им да оду да раде нсгде у Босни, ла због свог презимена, ако остану у Србији, немају више проблема Захваљујући томе они су данас професори, сестра ми има и своју породицу, али да су остали у Србији, ко зна.. • Како су се према Вама понашалс Ваше комшије, родбина? Кссеровкћ: 11а јавно нико није смео ла иас помаже, мада смо код нских наших комшија уживали и симпатијс. Али, кажем, јавно нико пијс смео да нас помаже. Није се смело имати добро мишл>ење о нском ко је од власти био прокужен. • Ви сте г. Кесеровићу упамтили рат. Памтите ли како се понашао Ваш отац, са својом јединицом, у овом крају? Кесеровић: ЈТично ми је познато да је 1941. го »ине, чини ми се у јессн, ссптсмбра мссеца, у наше село, кол Крушсвца, где је била јединица мога оиа. ушао је један немачки камион и све нас покупио као таоцс. Кала смо дошли у Немачку команлу. нски виђенији трговци гарантовали су за нас, да нсћс бити извршен напад на

Крушевац. Кала смо се поново вратили у село Акашницу, четници су одмах напали Крушевац, и освојили су грал све до гимназије. Дал»е нису могли, па су се после повукли. 1 Јосле се моја породица крила по селима око Алексанлровпа, све ло пред крај рата. Ссћам се и једног очевог официра Спасоја Влаховића, чија је породипа била са нама, да је погинуо са једним пилотом у борби са Немпима код Блажева. Сећам се и ослобођења. Једног дана чстнипи почели да убијају Немце, разоружавали су их код споменика Косовским Јунацима у Крушевпу, ту је била велика гомила разног оружја, и видео сам покојног оца и слушао његов говор са балкона хотела „Париз”. После неколико сати настао је прави хаос, ушли су у град и партизани, ту се затскла и пољска стража и четнипи. и није се знало ко кога убија. Видео сам да су се четници почели нагло да повлаче. Добровољпи и пољска стража су остали настало је убијање на улици, једна општа анархија... • Мислите ли да је званична политика после рата и добар део четничких офипира представила неоправдаио у иајгорем светлу? Кесеровић: Нс може се приписати четничком покрету оно што су радили поједини команданти. Мени је познато, а то знају и борци Расинског одреда, да су четнипи ликвидирали Немачке сарадникс, четнике Роду и н>еговог брата Кипу, који су ликвидирани по наређсњу Драгутина Кесеровића. Знају они такође добро и да јс Драгутин Кесеровић протерао све четнике Косте Пећанца, који су сарађивали са окупатором, а и да је пустио доста заробљених младих људи, интелектуалапа, у то време комуниста, није хтео да их побије, већ их је протерао, да му не праве проблеме, да нс убијају Немце, и да се они, потом не свете убијањем таоца, а знало се да је било и то исписано да се за Једног Немца убијало 100 Срба.. Због тога што су комунисти у селу Ћелијама сачекали Немачку јединицу, стрељано је 500 талаца. Нека нађу господа борпи Расинског одреда било коју фотографију мога оца, да је се сликао са Немцима. • Да ли Вам је г. Кесеровићу познато да су и деца других четничких официра и бораца после рата били грађани другог реда? Кесеровић: Да. Све породице четника су имале велике непријатности после рата. То се не може описати. Морали сте да се кријете, да се одричете презимена. • Да ли су комунистичке власти тражиле од Вас да се одрекнете оца, да га осудите? Кесеровић: Тражили су да осудимо свога оца јавно, као дивљака, и обећавано нам је да ћемо само тако моћи добити поверење нове власти. Да, била су то тешке времена. Још само да напоменем да се сећам кала су у Крушевап дошли партизани, одмах је настао покољ. Ухапшене су девојке из виђенијих кућа, ухапшени су глумпи, апотекари, трговци. Сви су они одмах побијени, без суђења. Л командант тог Расинског одреда је био господин Добрица Ћосић. • ♦ ♦ Господин Кесеровић данас живи у Обреновпу.

Младен ЦСсеровић потписује приступницу за СНО

СТРАДАЊА НАШЕ ЦРКВЕ

ОТАЦ ЈУСТИН ИСТИНА О СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ У КОМУНИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

11о први пут у својој историји Српска Православна I|рква се налази под политичком влашћу начелних безбожника, начелних богобораца, начелних противника вере уопште, а посебно Хришћанства као таквог. И ето пуних петнаест година безбожнички комунистички режим плански и систематски води рат на разне начине против Српске Православне Пркве. Са крајњим идеолошким циљем да јс потпуно уништи. Сведочанства су у томе многобројна, чињенична и очигледна. И увек језиво потресна. Чињенице су најдостоверенији сведоци за све који имају очи и хоће да виде, и за све који имају уши и хоће да чују. А тих чињеница сведока је безброј. Доста је указати на неке од тих легиона чињеница, да се бдмах осети и види, какво је небо и поднебље, каква земља и нодземље за Српску Правбславну 11ркву под комунистичком богоборачком влашћу. ЕВО НЕКОЛИКО ТИХ ЧИЊЕНИЦА - СВЕДОКА 1) Ш К О Л А. Од најниже до највише: систематско обезбожење ученика. То је у сржи школства под комунизмом. Посредно и непосредно води се плански рат против Христа и Пркве. Програмом прописано и законом озакоњено богоборачко бсзбоштво. Диктатура безбоштва. Диктатура безбожништва је у пуном залету, разрађена и смишљена. Осим тога при томе сва средства допуштена сва у пуној употреби за достигнуће циља. Поворке и поворке гнусних измишљотина и лажи о Госполу Христу, све у одори научности. Како језиво гоњење Христа из душа дечице и омладине. Какво језиво прогоне Христа из душа и знакова и ознака вере: крсгића, иконица, одлажења у цркву, причешћивања, поста каква ругања исмевања погрде о Цркви, о свештенству о вери какво кажњавање дечице због декламовања о Светом Сави у цркви каква хајка на све што је Христово, еванђелско, светосавско. Једном речју диктатура безбожништва влада школом. 2) П Р О С В Е Т А. Од врха до дна, сва је не само без Христа него обавезно и против Христа, против Бога, против Цркве. Обсзбожити просвету, то је пиљ свсколике просветне делатности комунистичке. Особито путем јавних предавања и штампе. Основни догмати комунистичко-бсзбожништва. Особито путем јавних предавања и штампе. Основни догмати комунистичко- безбожничке просвете јесте вулгарна парола; Вера је опијум за народ, отров за народ. Зар сс борити без предаха са сваком всром, нарочито са хришћанском пошго је њеним опијумом највише људи опијено. 3) В О Ј С К А И ту је главни прслмет борба против Бога вере,

Цркве. Диктатура безбожништва упорио рали на томе да сваког војника преваспита ратника против Нога, против Господа Христа. Ту су и средства сировија и суровија. Не може бити ни' речи о лравима војника хришћанина; да похађају цркву, да се причешћују, да посте, да славе да имају Свето Писмо, крстић побожпе књиге, иконице или коју другу ознаку вере своје хришћанске. 4)ПРОСВЕТНИ РАДНИ Ц И. Били у партији или не свима је забрањено манифестовати своју веру: они не смеју одлазити у цркву не смеју се причешћивати, не смеју славити Славу не смеју празновати празнике, не смеју крштавати децу не смеју се венчавати у цркви не смеју бити кумови не смеју улазити у цркву приликом опела својих сродника, пријател>а не смеју присуствовати на парастосу у цркви. Једном рсчју лишеии су свих права која као хришћани морају имати. Диктатура безбожништва ту кема очију. S)ДРЖАВНИ СЛУЖБЕН ИЦ И. И њима скоро свима, онемогућује се /шжатисе своје вере. Ту се употреољавају тајне и јавне претнуе, казне, неиријатности притисци, застрашивања а каткад премаштај па и отпуштање из службе. 6) УОГПIГТЕ ГРАЂАНИ ОВЕ ЗЕМЈБЕ. Хрисгоборачка диктатура безбожништва мрко гледа и на грађане који иако нису у радном односу са државом, но манифестују своја верска осећања и уосђења. Као средство борбе ту се највише употребљава задиркива»ве исмевање, потсмевање, па и претње, ако дотична личност има кога из куће у радном олносу са државом. 7) Д Р Ж Л В Н А ВЕРА. Када се све ове чињенице сабеРУ У један збир, онда тај збир, ма с које стране посматран, сваку нормалну љулску памет наводи неминовно на овакав закључак у комунистичкој Југославији безбожништво се на све могуће начине намсће грађанима ове земље. 8) Р Е II Е С А Н С НЕИЗБЕЖНОСТИ ТЈ. НЕЗНАБОЖАЧКОГ ИДОЛОПОКЛОНСТВА Измиигљено је ново врховно божанство нови врховни идол држава (комунистичка). Диктатура безоожништва захтева да се томе идолу принесе на жртву све и савест, и всра, и памет, и тело, и све виљљиво и невидљиво. Нови врховни идол, Нови Зевс окружен јс новим боговима, новим илолима То су позитивистичка наука материјалистичка философија, комунистичка етика анархисгичка естетика, соцреалистичка књижевност и остали са њима. Тим новим идолима има сс клањати сваки, и приносити им на жртву себе и своје свс. наставак на 12 стр.

Отац Јустин Поповић испред манастира Ћелије

НОВЕМБАР 1990.

ОТАЏБИНА

11