Архив УНС — Листови странака

ПРВЕ ДЕМОНСТРАЦИЈЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ СРПСТВА

наставак са 10 стр. Упознали смо хиљаде људи и видели шта они желе. Највећа награда за наш труд биле су њихове речи захвалности, њихове сузе радоснице, братски загрл>ај и оно што је после нас остало код њих, а то је та неугасла нада, повратак у живот, њихово дизање из пепела, јер куд год смо прошли, наши трагови су остали неизбрисиви. Велики број прцбатних занатлија помогао је пружајући бесплатно своје занатске услуге, оправл>ајући кола, израђујућн пропагандни материјал за разноразне потребе и скупове. Бивали смо и али нисмо седгли за сто је ј било је и гладнијих. Породице су ис аштале. Наше мајке, жене и деца. Ми смо се враћа-

ли да би поново одлазили, делили смо добро и зло, радост и тугу. Продавдли смо аутомобиле, личне ствари, улагали своје плате н шта све још не,само да би изгурали овај фронт. Хвала свим људима добре воље који су нам помогли и помажу првенстзено својом моралном подршком. Уверени смо, после свега што смо видели да наша Отацбина Србија пред собом има лепу будућност, а за то су гарант сви ти силни родољуби који су за лепшу будућност своје Отацбине заложили и своје главе, а за које знају да нису ништа вредније од оних које су већ пале за Отаџбину. Главни одбор сно

СТРАДАЊА НАШЕ ЦРКВЕ

наставак са 11 стр. Шта јс то? Повампирсно идолопоклонство, повампирено незнабожачко многобоштво, повампирени фетишизам. Уместо једног и је дног истинитог Бога и господа Исуса Христа пуно је самозваних богова и богчића, идола и идолчића. Труде се да буду безбожиипи а у ствари су многобошци идолопоклоници. Непрестано се измишл.ају нови идоли проглашавају за богове и уносе у нови пантеон уз бучни ритуалистички перемонијал. А диктатура безбожништва труди се на све могуће начинс дасвакога наговори или намора да се поклони новим боговима и принесе им жртвс да полржава култ личности. Кроза све то збива се ово повампиреЈве за незнабожачког начина мишљења и живљења. И тако сам живот тече у богоморским незнабожачког незиабоштвима. 1 Петр. 4.3 ПОСТЕПЕНО ЛИКВИДИРАЊЕ ЦРКВЕ Све у свему крајњи циљ диктатуре безбожништва јесте потпуна ликвидапија Пркве. И на томе се ради плански, систематски постепено се разара Прква изнутра и споља идеолошки и организационо употрсбљавају се сва средства: знана и незнана јавна и тајна префињена и грубијанска, сглонска и тиранска цинична и фзрисејска, диоклецијановска и пилатовска, иероновска и јудинска. И све је то вешто измешано, али у ствари отров до отрова, само у сахаринским обландама. Диктатура безбожништва кроз све то лишава Пркву њених основних права, И сваки се хришћанин у чуду пита: Јесмо ли ми православни хришћани пуноправни грађани ове земље? Уставом је зајемчена слобода савести и вере исто тако и Законом о правном положају верских заједница а где је та слобода за нас православне? Слобода је дати могућности да се права остваре. Без тога слобода је скаска, слооода је бајка слобода је сува апстракција и злочиначка утопија. 1} ЦРКВЕНА ПРОСВЕТА. У самој ствари црквена просвета ие постоји јер је готово потнуно онемогућена од диктатуре безбожништва. Против цркве и вере пишу се одвратне, увек памфлетске, бљувотине и бестидне измишљотине, али се Цркви не допушта да се брани ни путем штампе, ни путем јавних предавања, ни путем слободне дискусије. Па авај, ни са црквене проповедаонице. Нападају нас са свих страна, али нам не дају да се бранимо. Браниш ли се, одмах си политички непријатељ државе, народа, слободе, братства, јединства. У погледу штампања црквених књига враћени смо у Средњи век, а у доба пре појаве штампарије. Што иам.трсба преписујемо. Цензура је ту непоштедна. Допусти се по нешто иајобичиије и најелементарније и то са пропагандним циљем да се не би рекло да је црквена књижевност потпуно забрањена. 2) Б О Г О С Л О В И Ј Е. Постоје само две. Једва животаре. У многоме просјачке школе.

Ученици њихови лишени су свих права, која поседују ученици свих осталих школа, од најнижих до највиших. На богослове се у војсци врше сваковрсни притисци, недостојна приморавања, недолична злостављања, да би их одвратили од ступан>а у свештенички чин. 3) ФАК УЈIТЕТ Плач, нарицауве у хазј. Ту је диктатура безбожништва безочно но наметиула свој вето при избору наставника, мада је Уставом Црква одвојена од Државе. Зато има тамо наших и ваших. Ко су наши а ко ваши? То ваљда знају онај на врху црквене осматрачнице, и они са куле богобооачке диктатуре. 4) В Е Р С К А НАСТАВА Верска настава катихизација у црквама, храмовима односно у другим просторијама које су за то олређсне слободна јетако гласи члан 4 Закона о правном положају верских заједница. Тако гласи за пропагандни извоз у иностраиству, док у ствари верска настава је онемогућена широм наше земље од стране христоборачке диктатуре безбожништва. Употребљавају се сва застрашивања и родитеља и ђака да ђапи не похађају верску наставу. SШРКВЕПИХОРОВИ Где су? А било их је пре рата у целој зсмљи. Све је то диктатура безбожнкштва растурала наразне начине. Сада их нсшто има у Београду, ради странаца наЈвише. И још по неки хорчић, можда, у којој вароши у унутрашњости. 6)МАНАСТИРИ Вековни чувари Српског народа свете осматрачнице српске савести, живе светиње народне вере, неоспориве тапије Српске земље. Шта је са њима? Диктатура безбожничка их постепено претвара у културне споменике и у музеје мртвих старина. А то зиачи претвара их у мртвачнице и гробнипс. Културни споменици надгробни спомеиици. Какав цинизам, при још живом Српском наролу, при Још живој српској православној вери и Цркви. Да се разумемо за православне Србе, маиастири су живи храмови Живоме Богу, свети домови молитве, свети сузарници наши, свете ризнице молитве, и уздаха и вапаја и кликтања наших кроз векове и векове. А када диктатура безбожиичка те свете домове молитве претвара у музеје, она их претвара у разбојничке пећине. Јер дом молитве, лишен молитве, постаје пећина разбојничка, поречимаСвеистинога. О каква трагедија Српског народа. Улазиш у свете Сопоћани који су већ музеј и тамо нема светих богослужења. Но авај, авај авај и још безброј пута авај. Улазиш у свету лавру Студеницу, и плаћаш музејску улазницу. Ој кукавно угашено. Монасима се све више и више онемогућава опстанак по манастирима. Порези су баснословни. Манастирске ђаке послушнике диктатура безбожничка извлачи из манастира наразне иачине обећањима претњама, одвођењем у лруге школе на закате притиском на оолитеље.

7) СВЕШТЕ Н И Ч К О УДР УЖЕIБЕ Просто папросто агентура Удбе. Скупове, ручкове, путовања, банксте, странствовања плаћа диктатура бсзбожништва. И лист УдружеЈва Весник такође сто насто од учлањених свеште}шка ступило је у Удружење под притиском Удбе, осим клике плаћепика на челу свештеника комуписта. Ово Удружење је скроз паскроз против догматско и противканонско, противанђелско и противцрквено. Наказа, апокалиптичко чудовиште прерушено у сопијалног анђела. А његов лист Всспик није друго до еваиђел.е маскираног Сатане, чаша отрова, преливена танком

павлаком лажнога меда. Ово Удружен>е и по бићу и по делатности не припада Цркви, јер самим својим постојањем ради против Цркве, срамоти Цркву и разорава Цркву. Уколико ово Удружење самозвано дела у име Цркве оно то чини само као комунистички тројански коњ у Цркви. 8) ОСИГУ РАЊ Е С В ЕIII ТЕНИ К А. То је наркоза коју оператори безбожничке диктатуре с предумишљајем дају пацијенту, да би му обсзосећајили и савест и душу, док операпиони нож безболно опсрише на жртву, осуђену на смрт од стране оператора. Социјално осигурање сладуњава је предсмртна инјекција тајног озрова која се даје жртви, осуђеној на смрт од стране диктатурс бсзбожништва, И још наркотика (наркозе) да жртва не би била свесна својс погибије под компликованом операционом инструмеитацијом вештих хирурга безбожја. 9) И 3 Б О Р ПАТРИЈАРХА Диктатура безбожја је до сада бирала два патријарха и тако циничио погазила света права Цркве, а преко њих и свете догмате. 10) М А К Е Д О Н С К А ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА Овако катастрофално неправославних и судбоносно кобним решењем питања Македонске судбоносно православне цркве Свети Сава је поново спал>ен. А са тим спал>ени и сви свети догмати, и сви свети канони Православне Пркве Христове. Зато такозвана Македонска православна црква у самом њсиом поступку је њсн нестанак... 11) Р А С К О Л УС Р П С К О.Ј пРк в и Смрт и пакао илу зајелно тј. за овим Расколом, и халапЛ>иво прождиру српске ћуше. О да гозбе демонскс, гозбе антихриетовске. По први пут прирсђјене у хиљадугодиппвој историји Српскога народа. Приредили је комунистички богоборпи са својим сарадницима, пинично погазивши свете догмате и свете каноне Православне Пркве. О греха, који се по светим речима Светог Златоуста, ни мученичком крвљу опрати не може. Кроз овај Раскол натуткане су на Српски народ све апокалиптичке христоборске звери. Попрне сунпе и небо над кукавним народним гласом. О да невиђсног покоља српских душа, нарочито у Америпи где се због овог Раскола Срби: и свађају, и бију, а често и крв поливају.

ГОЊ Е Њ Е СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРК В Е Ако ова чињеиица, и безброј других око њих и иза њих, саоерите у питање: Ша је то? Одговор може бити један, само један: шта је то? То је гоњење Пркве, каквог није било од дана Светих Апостола до данас. У ствари то је непрекидан петнаестогодишњи рат против Српске Православне Цркве, који се води свима средствима на свима поприштима живота, води и отворено и тајно, и подмукло и јавно. Цил> тог рата је антихристовски уништење Цркве. То је очигледно и за слепце, само ако су непристрасни. Потпуно истребити хришћанство био је циљ Диоклецијановог гоњења, најсвирепијег и најорганизованијег у првим вековима Хришћанства То је пиљ и Христоборачког комунизма у нас. У сваком комунисту се таји по један Диоклецијан, каткад и Нерон. Невидљиви, но свула присутни Диоклецијан јс ту око тсбе, близу тебе, прикривен, притајен. Отуда у нас робовање страха страхом претварати људе у безвољне робове, и авај у безвољне роботе, који не смеју да знају за Бога, нити ла служе Богу. Колико мудрости и човекољубл>а у Повељи Уједињених нација, која гражи за људе слободу од страха. Из страха од христогонитеља многи се у нас кришом крштавају, и венчавају, и причешћују, и славс, и остале свете тајне своје верс кришом обављају, као у време Дскија и Диоклецијана. Многи кришом одлазе у далекс цркве као некала у катакомбе. Да, да, наше катакомбно доба у прашумске етике. За ових петнаест година ликтатуре безбожнИштва извршсн је највећи покољ српских луша од како је Српски нарол закорачио у историју. Ш.кола кланииа српских душа, војска кданица српских душа од како је свако наллсштво кланица ‘ српских луша, свака опттица истб сва зсмља 'итрбм бгрбмна

кланица српских душа. Да огромна кланииа: свака општина исто, сва зсмља широм огрмна кланипа српских душа. Огромна зато што сс бсзобзирно убијају и газе све светиње српске православне душе, и уништавају све вредности »вене. И тај покољ, из дана у дан јс све јачи, све безобзирнији, све језивији... Цела земља је претворена у страшни диоклецијановски амфитеатар, на коме се немилосрдно гоне и прогоне, муче и убијају душе због вере православне. Забрањује се православним људима да се крштавају, да се веначвају да се причешћују, да пркву похађају зар то није покољ душа? Забрањује се Србину Славу славити зар то није диоклецијановско мучилиште за душе српске? Забрањују се литије, забрањује се обнављање храмова зар то није покољ? Забрањују се литије. Од око 300 храмова, порушених за време рата у бившој Независној Држави Хрватској, обновљсно је само неколико и то на једвите јаде добијено одобреЈве од богоборачких власти. А шта Је са толиким храмовима на Косову и Метохији и у Црној Гори? О да потресно језивог покоља православних душа на Косову и у постојбини Владике Његоша. Ниједан службеник не сме слободно да манифестује, да изрази своја верска осећања и убеђења. Јер због тога служба је увек у опасности. Шта је то? Диоклецијан и оног света препушта првенство у гон>ењу хришћана данашњим безбожницима комунистима Гле, чим осуђеник прекорачи праг робијашнице, аутоматски губи сва своја хришћанска права не може се ни причестити, ни исповедити ни постити ни, ако умре опојати. Шта јс то, шта - ако не беспримерни покољ спрских душа? За православног Србина под диктатуром бсзбожништва коI мунистичког, сви су дани претворени у Велики Петак јер се в рши стално ругање Христу стално исмеванл, пљување, распињан,с Христа. То смиш.љено и плански чини сваки Христоборац и Христоубица. А за њима каскају извесне Христоиздајице и Христоубице у мантијама: Јуде. И сарађују им . На чему? На пљување Христа, на мучењу Христа, на уоијању на ш стављању трнових, безброј трнових венаца на ту предивну Вожанску главу, која више врсди него сви светови скупа, нсгосве васионескупасве све свс и оне видљиве и оне невидљиве. Ужарена Вавилонска пећ ето то је бсзбожнички комунистички рсжим за Српску Православну 11ркву. У овој новој Вавилонској псћи неће изгорети једино љули јаке вере светосавске вере. Даноноћно ходимо посред огн>а, Што смо Јоште живи дело је милости Вожјс и силе Божије. А око нас вихори озакоњен>а у безбожничкој просвети, најгснуснија лаж земаљскога света: Христос јс мит, Христос нијс постојао, Христос је обмана. То је нросветни програм. И зар то признати, и зар са тим сарађивати и сматрати ссбе хришћанином? Не Ево ми изјављујсмо и објављујемо: То је просветни програм. И зар то признати, и зар са тиме сарађивати и сматрати себе Хришћанином? Не ево ми изјављујемо и објављујемо: То је најбеднија и најбестиднија и најгдлнија хула, коју су људска уста могла изрећи против најсавршенијег, најчаробнијег и најчовекољубивијег Бића ЛјУДског под небом које је корачало овом краставом звездом што се земЈва зове. И ми свим срцем, свом ду шом свим умом, свом снагом стојимо уз Њега, за Њега, за његаи за н>ега поцену свихбогоборана. Диктатура Христоборачких безбожника и Христоиздајничких Јуда ето наше тужне, наше мучеиичке стварности и мучсничког живота. Диктатура Јуда. Има ли ишта одвратније од тога за Пркву Христову, и за човска Хришћанина? НајелементарниЈа и најрудиментарнија логика показује и доказује да је потпуно нелогично и противлогичнк сарадЊа између отво'рених бсзоожиика заклеТИх Христобораца Ј 'И' Правосла&не Црквс Христбве.

Владика Николај Велимировић под немачком стражом

ОТАIДБИНА

НОВЕМБАР 1990.