Архив УНС — Листови странака

111. О члановима Члан 4. Члан Српске раликалне crpaiiке може бити сваки срнски грађанин и грађанка који усвоје програм Странке и потпишу прописану приступницу. Члан 5. Чланови се уписују код свога месног олбора, а ако у њиховом месту месни одбор не постоји, уписују се кол једног ол сусслних одбора. Ко може бити примљен за члана оллучује мссни одбор. Члан 6. При уписивању члан плађа годишњу чланарину чији износ утврђује Скупштина Странке, а повремсно може давати и добровољне прилоге. На основу признанипс о плаћеној чланарини издаје се чланска карта Странке, која важи за тскуђу годину. Члан 7. Сви чланови имају у свему подјслнака права и дужности. Свакије чландужанда радина придобијању нових чланова, на ширсњу страначких начсла и остварсњу страначког програма, а при изборима да гласа за кандидата Странке. Сваки је члан моралио одговоран за своја дела. Чланови су морално обавезни вршити решсња странке и њених органа. Појсдини чланови ие могу радити ништа у име пеле страпкс док немају за то нарочито овлашђсгве Главног одбора. Чланови, који би радили против интсрсса Странке, или иначе штстили њеном углелу, биђс искључсни. Сзранка штити своје члановс и помаже у гранипама сопствсне могуђности. IV. Средиште и Главни одбор Члан 8. Да би целокупан рал Странке имао једио срслиште и што складнијс ишао по јсдном плану и у јелном правпу, за седиште Странке одређује се Бсограл. Ту ће бити главна страначка благајна, библиотека и архива. Ту he се издавати и главне новинс Странке. Члан 9. Да рукује овим установама и уопштс да руководи ралом Странкс у гранипама одрсђсног му делокруга бира се на Скупштини Странке Главни одбор ол педесет чланова и прелседник Ст ранке. Главни олбор из својих редова бира 3-5 потпредседника и генсралног секретара Странке, именује члановс Извршног одбора и Секрстаријата Странке. (Главни одбор СРС на седници одржаној 3. марта 1991. године одлучио да у раду Главног одбора, поред изабраних чланова на скупштини у Крагујевцу, са пуним правима Члана Главног одбора учествују и сви председници Месних одбора појединих градова) Једном месечно Главни олбор сазива све председнике мссних одбора на консултативни састанак. У периолу измсђу две Скупштине Главни одбор може кооптирати нове чланове до највећег броја утнрђсног Статутом. Члан 100. Главни одбор извршава закључке Скупштиие Странке, спрема голишњи извештај о пелокупном раду и стању Странке, разрађује главна начелна питања и припрема предлоге који ће се изнети пред Скупштину, рукује главном страначком благајном, библиотеком, архивом и читаоницом; пази да се новине Странке уређују у духу њених начела и њеног програма; одлучује коЈи ће се списи штам-

пати о трошку Странке; води бригу да месни одбори тачно врше својс партијске дужности; расправља партијске споровс између месних одбора; разрсшава месне одборе који би и послс позива и опомснс од стране Г.тавног одбора радили противно начелим и интерссима Странке и приврсмено, до прве мссне скупштине, поставља други одбор; на састанку месног одбора проглашава за искључене из Странке онс чланове који би cnoјим радом штетили углсду

Странке. Овако искључени имаЈу право писмене жалбе Скупштини. Тако исто може Главни одбор, у споразуму и по одлупи већинс, до Скупштиие Странке уклоиити са дужности и поједине своје чланове. У споразуму са месним олборима Главни одбор истиче кандидате Странке при изборима за Народну скупштину. Главни одбор састаје се најмање једном месечно - а по потреби може се на позив прелседника или једне трећине чланова скупити и ванредно - и већа о свим текућим пигањима, а свака три месеца чини општи преглед целокупног стања Странке и ревизиЈу главне благајне и остале имовине којом рукује. Пуноважни су закључци и одлуке Главног одбора кад је присутна проста већина чланова. Сва решења Главни одбор доноси простом већином гласова. Само при искључењу појединих чланова из Странке и при разрешавању мссних одбора тражи се да се две трећине чланова изјасни „за”. При равној полсли гласова решава она страна на којој је прслседник. Главни одбор олговара за свој рад нспосредно скупштини. V. Месни одбори Члан 11. Кал Главни одбор, у договору са члановима Странке из тога места, нађе да у нском месту трсба основати олбор, то позива чланове Странке из тога мсста и из околинс да изабсру такав олбор привремено до прве мссне скупштинс, на којој ће сс бирати месни олбор. Члан 12. Мссни олбори састоје се од прелселника и 4-8 чланова, прсма всличини и потреби мсста. Месни одбори сами бирају своје часнике. Члан 13. Мссни одбори врше закл.учкс Главног одбора и меснс скупштине; уписују чланове Странке; рукују мссном благајном и осталом имовином; ралс на ширсн.у страначких листова и књига и уопштс узимају иницијативу у свим пословима који иду ка достизању пиља што га јс Странка ссби поставила; мотрс да сви чланови тачно вршс своје партијске лужности и прсллажу Главном олбору искључсње оних чланова који би радили против начсла и интсрсса Странке. Мссни одбори састају сс сваког месспа једном у редовну селницу - а на позив предселника или три члана могу сс скупити и ванрсдно - где рсшавају о свгм текућим својим пословима, а свака три месспа врше рсвиз! ју целе страначкс имовинс којом рукују, нравс биланс о томс, као и бројни преглел чланова који су код њих уписани, па о свему то-

ме ша.ну полробан извсштај Главиом олбору. Пуноважне су селнипе месних олбора на којима је присутно више ол половине чланова. Своје решењс месни олбори лоносе простом всћином гласова. Ако се гласови полјслнако полсле решава она страна на којој јс прелселник. Месни олбори полажу рачуне прел мссном скупштином, али су директноолговорни Главном олбору. VI. Повезивање месних одбора Члан 14. Мссни одбори могу стајати мсђу собом у вези или непосредно прско својих председника, или посредно преко главног одбора, ал и тако да се месни одбори могу логонарати непосредно и доносити пуноважна решења само о својим чисто месним стварима. У питањима која су од важности за нелу странку, као шго су иитатва о Програму и зближењу и.ти споразуму са неком лругом странком, договаранл измсђу појединих месних олбора морају ићи преко Главног одбора.

VII. Масне скупштине Члан 15. Сви чланови уписани кол јсдног мссног одбора састају се у олрсђсне ланс, лвапут голишље, у мссто глс је олбор и сачиљавају месну скуп!птину. Мссна скунштина може се састоја ги и ванрелно кал то реши мссни олбор или захтева половину чланова уписана кол тог месног олбора. Члан 16. Месна скупштина прегледа целокупну лелатност месног одбора, па или му лаје разрешницу, или, ако у ралу олбора наиђе на неправилности или злоупотребс, одрсђује мерс које ће се против љега прелузети. Месна скупштина олређује мерс које hc се против н>ега предузети. Месна скупштина одрсђује месни полуголишљи буџст, израђује формалне предлоге за Скупштину Странке и уопште претреса и расправа сва важнија питања која булу став.љсна на дневни ред. Члан 17. Мссни одбор увек олређује дан кал he се састати илућа месна скупштина и предмете који he доћи на лневии ред. Члан 18. Месне скупштине саме одређују свој пословни рел и бирају своје часнике, а своја решења доносе простом већином присутних чланова.

Члан 19. Скупштину Странке чине по четири представника свих месних одбора и чланови Главног одбора. Члан 20. Скупштина је врховни представник Странке; она решава о изменама и лопунама у програму Странке - ининијативу имају: месна скупштина, Главни одбор и месни одбори преко својих изасланика, сви чланови Скупштине, а тако исто мора се поднети Скупштини на решаван>е и сваки предмет на коме би било потписано 50 чланова Странке расправља сва главна начелна питања; утврђује годишњи буцет главне благајне, прегледа рад Главног одбора, па ил и му по истеку четворогодишњег манлата даје разрешницу или, ако нађе да је радио неправилно или чинио злоупотребе, казни га, према величини погрешке или кривице, изјавом незадовољства, искључењем из Странке, а по потреби подиже против њега парницу код надлежних судова ако је Главни одбор оштетио Странку материјално; бира на четири године чланове Главног одбора Члан2l. Скупштина С гранке се састајс најмање двапут годишње. Скупштину може заказати Главни одбор, половина месних одбора или једна трећина свих чланова Странке. Скупштина сама одређује пословнирад и бира своје чланове. Пуноважно може решавати ако је присутна проста већина чланова Своја решења и одлуке Скупштина доноси простом већином гласова. При равној по-

дели гласова решава она страна на којој је председник. IX. Страначка благајна Члан 22. Страначка средства могу се употребити само за опште страначке циљеве. Члан 23. Главном благајном рукује Главни олбор, а мссним благајнама рукују месни одбори. Члап 24. Сваки члан плаћа своје реловне улоге у благајну оног месног одбора гле је уписан за члана. Члан 25. Јелна трећина од редовних улога код месних одбора остаје месним одборима за њихове мс-

сне потребе, а лве трећине дужни су месни олбори свака три месецаслати у главну страначку благајну. Члан 26. Ванрелни новчани прилози, поклони или зарала од приређсних страначких скупова и активности упућују се у главну благајну ако нису прстхолно изричито намењени нском од месних олбора. Члан 27. Нико не може у име Странке купити никакве прилоге бсз нарочитог овлашћења Главног одбора. Члан 28. Сва чиста лобит од листова и списа што их буле излавала Странка иле у главну благајну. Члан 29. У случају потрсбе Главни олбор лужан је помоћи новчано поједине месне олборе, а тако и месни Главном. Члан 30. ч Као органи Странке рачунаће се само они које Скупштина као такве усвоји или их Главни олбор привремено као такве призна. Члан 31. Кол сваког органа Странке биће по Јелан редакциони олбор, изабран од Главног олбора, који he волити бригу да се новине пишу у духу начела странке. Члан 32. Релакпиони одбори стојс пол контролом Главног одбора, који у случају потребе може изменити појслине чланове или псо рсдакциони олбор Члан 33. Рслакпионе рачуне и релакпиопу благајну прегледа Главни одбор свака три месеиа и са чистом лобити поступа као п/то нарсђујс чл. 28. овог сгатута. Члан 34. ITa основу опог статута Главни олбор Странке усваја правилникс и пословнике којима се поближе одрсђујс начин рада појединих органа Странке. Члан 35. Српска раликална странка има свој печат, меморандум, амблем, заставу и чланске карте, чији се изглед утврђујс посебном одлуком Главног одбора. Члан 36. Оллуку о евентуалном престанку постојања Српске радикалнс странке може донети Скупштина Странке. У случају престанка постојања Странке, сва покретна и непокрстна имовина прспушта се фонловима за финансирање повратка Срба на Косово и МстохиЈУ- Члан 37. Статут Српске раликалне странке важи и примењује се даном усвајан»а.

ИIIИЈIИBшгА СРБИНА СПАСАВА

И ДОК БУДЕ И ЗАДЊЕГ СРБИНА БИЋЕ СРБИЈА

МОЈ ЂЕД МАРИНКО

Мој ђес; Маринко жнвео је осамдесет Пет дета. Био је висок u прав као торнички оор. Hocuo је лети пртиште, шајкачу и сламни шешир, опанке и везене чарапе а зими копоран, пеле/и ahe, тозлуке и шубару. Носио је јаниик и силаје а о бедру бритву „радика./ку “ украшену жутом тенећком. У младости је келнерисао а потом копао и орао тврду планинску земљу, кирииијао је уздуж и попреко Србије, зборисао и радика.шсао, кметовао и био радикални посланик. Нримао је и читао: Самоуправу, Одјек и Мале новине и имао је пун сандук књи/а.

Познавао је Николу Пашића, Ранка Tajcuha, Перу Тодоровиha, Гту Г 'epmuha, проту Ћуриha и ишао њиховим путем. Учествовао је у Јаворском рату и за храброст донео колајну. Био је један од оснивача Радикалне странке на Златибору 1883. ioguue и један од вредних посланика на изl радњи школе и иркве у Чајетини. Г оворио је посланички. Г удио је на Iусле. Неке је песме у десетериу и сам састављао. На Видовдан 28. VII 1990. i.

Њубиша Р. Ђенић

УЈЕДИЊЕНО СРПСТВО