Архив УНС — Листови странака
ОСВЕТА КАМБОВСКОГ ЗА ПРОХОР ПЧИЊСКИ
ПОВОДОМ НЕРЕГИСТРОВАЊА СРПСКЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ
Тако оллуку Савезног сскретаријага за правосуђс (ла не регистРУЈс СРС) тумачи Станоје ЂорђевиН, потпрелссдник странке Зајсчар, 7. маја Одлука Савезног секрстаријата за правосуђе ла у рсгистар политичких организација не упише Српску радикалну странку у ствари очекивани је олговор секретара Влале Камбовског иа постуиања Војислава Шешел.а у манастиру Прохор Пчињски, коментар је зајсчарског алвоката Станоја Ђорђсвића, потпрслсслника Главног олбора Српскс раликал-
не cTpatfKe. Ђорђевић категорично тврли ла Српска раликална странка од свог оснивања, 23. фебруара ове године, нијс показала било какву спремност ла учествује у акиијама иасилног рушења уставног поретка у Југославији. - Лко тај порсдак било ко руши у овој земл.и, o>na су то савезни органи, па међу н.има и госполин Камбовски. Уосталом, он је најолговорнији за фу>п кпионисање права у овој зсм.ни, а како оно стварно функционише лобро јс noifiaTO. Збогтога оллуку „његовог” секретаријата којом је олбијено да се упишемо у рсгистар странака Југославије доживл.авамо као признање. С.Т.
КОСОВСКИ СЕПАРАТИСТИ СУ У МИШЈОЈ РУПИ
СА ТРИБИНЕ СВЕСРПСКОГ НАРОДНОГ ПОКРЕТА У НОВОМ САДУ
Нови Сал, 23. априла Од када у Новом Саду постоји јавна трибина Српског народног покрета коју води председник CI Ш адвокат др Саво Грујић - никапа до сада нијс присустбовало толико нарола. „Кривац” за то је др Војислав Шсшељ, који је говорио о српској (не)слози и јсдинству. Др Шешељ је у уволиом излагању направио малу историјску шетњу кроз српску збиљу пуну раскола и противурености, помев ол борби за престо у којима су синови валили оми својим очевима до разједињености после смрти цара Душана, о масовном потурчавању и покатоличавању Срба, о последн»ем расколу који су изазвали комунисти кроз бруталан и крвав братоубилачки рат. Међутим, народи који нсмају такве противречности и борбе (а Срби њима
традиционално обилују) осуђени су на стагнацију и застој у развоју. -Годинс 1918. у најбољој намери српске вођс чине катасгрофалну грешку улазеђи у зајсднипу са Хрватима и Словснцима, који им никада нису били браћа ни пријатељи - каже војвода Шешељ - 1941. панета јс нспроцењива штета српском иароду разбијан»ем Тројног пакта и каснијом улогом Јосипа Нроза Тита, чији се режим одржавао излајом Запала... И данас када се Србија усправља и постспсно демократизујс клија семе новог нејединства. Нестрпљиви смо јср нисмо научили да радимо да дугим стазама. - Управо сс враћам са Косова. Могу вам ређи да су шиптарски сепаратисти сатерани у мишју рупу - истакао је др Шсшсљ.
В. Мићуновић
ЗАШТО СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА ПОДРЖАВА ОТЦЕПЉЕЊЕ САО КРАЈИНЕ
Део српског народа који жини на територији Крајине (САО Крајииа), изражава жељу и став Ви тај њихов став подржавате, да ли је то законски пут? ДР ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ Сасвим сигурно. У нашем случају се овај проблем поставља као врло акутан. Ви сте чак и видели да је народ книнске крајине својом декларацијом изразио одлуку да се припоји Србији. Зашто? Зато што је био изазван декларапијом Хрватске о издвајању из Југославије односно о суверенитету што практично значи о једном акту који одржава самосталност те државе. На путу је та концеппија од стране хрватског руководства, и сад се поставља питање шта са српским народом који тамо живи? Песумњиво, српски народ који се тамо налази је део српског народа што практично значи да и Јвему припада то право на самоопредељење укључујући и отцепљење
као и хрватског народа, Нико нема право да такозваним раздруживањем, српски народ одвоји од његове земље заједничке, од Југославије и доведе на ниво' националне мањине. То исто значи да би ои изгубио држављанство Југославије, дакле своје јединствене државе. Постао би држављанин друге државе. Иико нема право да народ лиши држављанства његове државе и да му наметне ново држављанство. Уколико не би дошло до отцепљења Хрватске онда би логично било очекивати да би и та одлу ка народа книнске крајине била непотребна. Останемо ли у заједничкој Југославији остаје како јеи било. Будемо ли се раздвајали онда долази у обзир да тај нарол може и мора да се припоји матици земљи. Садашњи потези говоре да у Хрватској на брзу руку, преко ноћи трансформишу федерацију, савезну државу, у конфедерацију, савез држава, да би избегли
сву ону голему процедуру и процесе са којима се требају предходно рачуни измирити као што су: питање граница, питање дугова, јавних добара,- питање држављанства итд. Настоје да путем свршеног чина, пледирајући за статус кво државних граница, ураде ту ствар јер после када се учврсте као државе, онда сматрају биће самосталне државе, признате, имаћс јаче правне позиције да преговарају са остатком ЈугославиЈе или са појединим лржавама које из те Југославијс буду произашле. Зато и сматрамо да при свакој варијанти рсшавања југословснске кризе српски иарод има право да живи у јединственој држави, уколико би лошло до рас[|алан«l Југославије. Често се са сумњом гледа на тезу да сви Срби живс у јсдној држави-ту је најбитније ла се ту мисли на све Србе у гранипама садашње Југославије, уколико дође до њеног распала.
Под овим симболима убијали су Србе
ТВ ПОЛИТИКА ЕМИСИЈА "ОТВОРЕНИ ЕКРАН"
Сиецијални wcui др Војислав Шешељ, уредник и водитељ Рајко Ђурђевић
r'DEI/I I Л Г’Г' Г ) ; • L/iDI'U/i ВГјЈ ЈУГОСЈIАВИЈЕ
РАЈКО ЋУРЋЕВИЋ Какве су политичке приликс у Србији, односно како их ти процењујеш у овом тренутку. Чини ми се да је настала једна врло интересантна, можда је прејака реч, конфузија али једна забуна. Постоје извесне претње да заблуде поново загосподаре нашом политичком ситуацијом. Ви имате са једне стране странку која озби.нно најављује своје реформе, сугеришући нам можда ситуацију да је темељ те државе која је била у последњих 50. године здрав, да је ои добар и да се ради само о извесним реформама; друга опет која је сва у демократским називима инсистира на демократији, одбија јавно да каже где су границе Србије и то изазива овако прву недоумицу како успоставити ту демократију ако не знамо где су границе те демократије коју желимо, можда
пређемо у Аустрију или Мађарску и да изазовемо нежел>ене последице, или да лоцирамо на Аду I ђиганлију само Србију? Др ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ Наш политички програм у том смислу јс крајње јасан и конкретан. Ми више нећемо никакву Југославију, ми се боримо за обнову независне и слободне српске државе на Балкану која ће обухватити све српске земље. То зиачи поред данашње сужене србијанске федералне јединипс која ће обухватити српску Македонију, српску Црну Гору, српску Босну, српску Херцеговину, српски Дубровник, српску Далмацију, српску Лику, Српску Банију, српски Кордун, српску Славонију и српску Барању. Ту за нас нема никаквог компромиса. Што се тиче других политичких странака, знате, данас се
сви позивају на демократију, а мало ко зна шта је то демократија. Демократија је облик државе пре свега, то је основна дефиниција демократије, облик политичког режима. Ако немате државу не можете имати ни демократију, ни аутократију. Имате једно конфузно стање у коме ми и данас живимо. Ми сматрамо да је демократију могућс постићи тек кад добијсмо српску државу. Она није обновл>ена. Ово што се данас назива Србијом није у пуном смислу речи Србија. Ту се сад поставља питање шта нам је прече: стварање српске државе у њеним напионалним гранипама или борба за привид лемократије у ономе што се данас назива Србија. Не смемо имати никаквих заблула да је демократију могуће преко ноћи остварити. Данас сви нуде демократију. Међутим, ако смо пола века живели пол комунистичком диктатуром трсба нам бар упола толико времсна ла отклонимо све негативнс после-
дипе комунистичке диктатуре јер сви ми који смо живели пол комунизмом криви смо у извссном смислу, неко више нско мање. За себе сматрам да сам крив. Ол 16,5 година су ме примили у Савез комуниста и ло 27. године, кала сам се побунио био сам члан СК. Долуше, нису ми руке умазане нским нечасним радњама у поглслу загорчаван»а судбина, непожсљним појслинцима, онима којс јс режим маркирао за одстрел. Никала нисам напалао некога ко се нијс могао бранити али самим мирсн.см са постојсћим стањем у јслном периолу свог живота ја сам на неки начин компромитован и сви смо компромитовани чак и они који никал нису били чланови СК. И сада оии олједном наступају као да су олувек били за демократију. Па није тачно. Чак и опи који су се борили против постојсћсг режима поставља се питањс јссу ли сс довољно борили. Нису сс довољно борили. Да су сс ловољно борили ранијс би пао тај режим. РАЛКО ЋУРЋЕВИЋ Добро ако говоримо о овима како ти рече коЈима еу руке умрл*ане туђом судбином и ако се гро ауто-
ритета и ако се многи јанл>ају на политичкој сцсни Србије као иолитички аугоритети, да ли то можда тумачимо да је отуда ociao iaj манир и навика од комуниста, да им је важна само власт да је она доминантна и да је целокупно настојање исцрпљује у политичкој борби за власг? Др ВОЈИСЛАВ ШШПЕЉ Нс, ја лично мислим ла ланас ни режим ни ова опозинија која је заступљена у парламснту нису свесни озбиљности политичког стан>а у Србији и олговорности која прс свега на њима лежи за булућностсрпског народа. Онај начин на који сс поиашају обављајуНи своје конкретнс функпијс у политичком животу о томе сведочи. Рсжим јс сувише осион, арогантан, режим касни и у политичкој и у економској сфери са примењивањем неких мера којс су неопхолнс, поссбно у скономској сфсри каснс због неприхватанл конпепта обнове привреле Србије заиста на приватним основама, на осиовама приватног власииштва над средствима за производњу, а опозиција такође показује неке манире који нису
6
УЈЕДИЊЕНО СРПСТВО