Архив УНС — Село

опет, као једини интелигенти представници муслиманског живља, коме су се и за политнчке вође намнтнули, направили су од овога чисто социјалног питања не само политичко, већ и верско, готозо некакво муслиманско национално питање, старајући се да свима средствима изиграју чизчијска праза. Такви односи заоштравали су незадовољстзо и расположење сеоских маса против бегова и то је отежавало држави да васпостави равнотежу социјалннх сила и да према стварном социјалном интересу нађе што правилније и што брже решење. У томе знаку отпочела је Аграрна Реформа у Јужној Србији. Са сезера земље, још у првим данима формирање наше нове државе, почеле су се прилизати масе људи гладних за земљом, људи који нису ии мало прзнавали наше крајеве, а жудили су за њима, не премишљајући много, заведени да је благостање овамо већ на самој површијји њеиој. Притисак је био велики и Министарство Аграра му је нашло одушке у испраћају тих маса у наше крајеее. Притисак је дакле пребачен на аграрне рргане у Јужеој Србији. Тако је дошло до парадокса да последица' претходи узроку. Колонизација је почела пре аграрне реформе, а после стално ишла упоредро с њоме, у место да дође за њом. Управо унутарња конолизација вршила се онако, како државе које имају колонија врше спољну колонизацију. Тако су ови велики послови почели дакле без икаквог здравог плана, без икаквог смисла, без довољно организованих надлештава и без средсгава. Тежак задатак са баластом живе силе, која је непресгано пристизала, навалио се на неспособну администрацију, вођену, с малим изузетцима, без икаквих знања из права, пољопривреде и с недостатком потребне природне интелигенције. Земља је додељивана без икаквог критеријума, без техничких елабората од ока, давана је сваком ко пружи руку и где пружи руку, а многи су је и сами узнмали. Дуго и дуго није се знало ни ко је земљу добио, ни кад, ни где, ни колико. Резултат овакзог рада био је, да од подељене земље ни 40% нису добили они земљоделци, који је фактички раде, да се поред честитих насељеника угурали око варошких центара нерадници, паразити и спекуланти, који никакве везе са земљорадњом немају или који у најбољем случају екстензивно економишу, да се пошуно заборавили вредни домородци који су с правом од политичког ослобођења очекивали и економско ослобођење, па је чак било и примера да су у корист спекуланата и паразита ови људи губили и оно парче злехуде земље које су за време узорпаторског Турског режима уживали. Приватна имовина била је у велико злоупотребљена и у место да санира’ несређене економске прилике, Аграрна Реформа- је потенцирала хаотично ’ стање, створила хиљадама спорова, створила опак. антагонизам између насељеника и мештана и несносно стање и једним и друшм. Пуне две године ради се, истина.врло тррмо, на сређивању. одно.са, на корекциј и Фочињених грешака и на ублаживању последица разорног рада,

KOje изражавају вглики уткцај и на данашљи ток послоза. Али то не иде тако -глатко, јер Аграрна реформа и колонизација Ј. Србије, ми то морамо .отворено рећи, има много својих непријатеља и споља и изнутра. Спољни непријатељи и њихози циљеви познати су. Они у разумном иззођењу ових послова виде глогоа колац својој разбојничкој акцији у 'нашнм крајевима. Унутарњи непрнјатељи су: бегози, несавесни полктичари сзих странака и иатентирани родољуби, непозвати „пријатељи наррда и насељеника“ чије глазе, набујале од рафорама Ј. Србије, парирају сваху паметну акднју за санирање прилика, потпомажу одржазање хаоса, не презајући ни од зазођења јавног мњења путем штампе. На нашем првом овогодишњем Конгресу у Пришгини који је био сјајна и величанствена маннфестација народног једииства, који је предстазљао право Бранкозо коло, је је сабрао једнодушну и загрљену браћу из свик крзјева наше Отаџбине, лепо су изложене сзе незбље које прдноси наш живаљ од овог несређеног стања. Разуме се, да насељеницн sao економски најслабији елеменат највиша и трпе. Тада је пала идеја о 'покретању овога листа, који има задатак, да уз моралну и материјалну сарадњу просвећених и племенитих синова озе земље, којима на срцу лежн добро Јужне Србијд, убрза сазесно ликвидирање сзих ових, у принципу добро, а у извођењу скроз рђаво прстављеких проблема. У Ј. Србије леже огромне просторије одличне а' необрађене земље, И док у другим напреднијим крајезима' Аграрна Реформа, као замашак економскн преображај' не може проћи без потреса,' без моментаних штета, јер распарчавање велкких поседа и прелаз у мале неминрвно захтеза. изве.стан проценат жртава, известан привремени микус у продукцији, дотле је у Ј. ‘Србији обрнуго. Недогледне просторије дизне земље, али пусге и необрађене само чекају вредне' руке да-је разраде. И кад има земље у изобиљу, а и сиротиње у изобиљу грех је не састазити их. Разумно иззођење Аграрне Реформе и колонизације има задатак да што пре приведе култури ову необрађену богату земљу и да тако што пре економским преображајем Јужне Србије обезбеди благостање њених суграђанина. Да би се то постигло треба по нашем мишљењу што пре' ликвидирати пигање чивчијско и створити сигуран критеријум о томе, које је земљиште чивчијско, а које је слободна' власност. Треба снабдети земљом сву сиротињу • овамошњу и из разних крајева наше простране Отаџбине: Ситне ■ варошке занатлије, који се у овим крајевима иначе претежно баве земљорадњом, треба помоћи да до земље дођу. Најзад ■карочито не треба заборавити, већ донекле,. занемарене националне раднике Ј. Србије, који npe свих заслужују пуну пажњу и поштовање. Ти пионири слободе, који 'после напорног -рада пуног пожртвовања. и данас тихо, без хуке и аларма у екокомској беди апостолски ■ схватају и врше 'сзоју патриотску ј душност,’ заелужују да им држаза у/виду народног 1-физнања помогне- додељираи>ем • земље, макар и по

2

„ Аграрни Преглед"