Архив УНС — Село

мањој норми,. оне ислземље, -коју они тако ватрено воле и коју су они и њнхове породице тако често натапали крвљу и сузама. Треба још уз то ширити задружну идеју и и развнјати осећаје солидарности између хетерогених елемената насељеничких међусобно и између њпх и домородаца. Најзад треба извршити ревизију досадањег насељавања па вредне и честите насељенике обилато помоћи да се што пре економски подигеу, а спекуланте, паразите и све оне несавесне и деморалисане елементе који злоупотребом државних срестава компромитују идеју Аграрне Реформе најурити са земље.

Приказујући у најоппптфш линијама погледе на досадање извођење аграрне реформе и најопштије напомене о пословима, које би, мислимо требало одмах предузети, ми смо кстовремено приказали и програм нашег листа. За остварење његово ми ћемо се свим силама трудити, Најпре да привучемо што више пажњу свих надлежних фактора на Ј. Србију и да их отргнемо из летаргије у коју су запали, затим да их позовемо да снажно и смело прегазе преко свих препона и појединачних интереса и право пођу великом циљу Аграрне Реформе, како их зову интереси нашег напаћеног народа и државе.

Чеда В. Јапковпћ

Савез Аграрних Заједница

Врло је мали број међу нашим -насељеницима, члановима Аграрних Заједница којм 6и умели рећи ма шта о Саиезу Аграрнкх Заједница у Скопљу. Напослетку, то и ни]е никакво чудо, јер није имао ирилике да о томе ма шта чује. Стога смо се решили, да мн иа овоме месту изложимо у кратким потезима оно што је најважније о Савезу, те да ка тај начин упознамо што већи број с овом врло корисном установом. Све заједнице дужне су да се удруже у Савез. Оснивање Савеза региструје се код Првостепеног Суда исто као и оснивање Аграрне Заједнице. Тако основаи Савез има да се побрике, да и- све друге Заједнице, које се буду оснивале, прккупи у своје коло и даље се о њима стара да правилно и успешно делају. На који ће начин Савез успети да своје чланове Аграрне Заједнице упути на правилан и уснешан рад, то је Савез јасно изразио у својим правилима, из којих ћемо извадити кеке податке. Циљ је Савезу, да из сопствених новчаних срестава чини позајмице сво им члановима Аграршм заједкицима. Шта значи то: из сопствених срестава? То значи, да ће Савез давати само онда позајмице, ако буде имао у својој рођеној каси новца а неће се упуштити у то, да за своје чланове јамчи писмено атш усмено тедаови долазе до меничног или каквог другог кредита. За задовољење ове потребе, тј. давање поза мица, Савезу стоје на расположењу за сада ови извори: 1) члански улози: 1) уписнина, коју полаже сваки ковоуписани члан; 3) државна поза мица; 4) зајмови разни које Савез повољно закључи; 5) субвенци е државне; 5) поклони и завештања; 7) резервии фонд Савезов и на.зад из штедконичних улога. Све сувишке у готову новцу и уштеде, како својих задругара тако и других улагача, Савез прима на приплод и плаћа интерес. На овај начин Савез привикава сво е чланове штедњи, те и морално утиче на њихов културни напредак. Ни;е довољно збринути неког ако му се да готов мовац у виду поза мице, па да он, sa скупе паре. набавља рђазе потребе, рђаву робу, од обљижних дућанџија и шићарџк а те да оно што је добио на јефтином кнтересу, да дућанџији na још и више у виду велике зараде, доброга профита. Потребно је да се на некакав начин ови друштвени паразкти обиђу, да се кз њихових сисалжи и канџи извуче каш иеуки и економски нејачак привредник а по го-' тову колониста, који долази непознат у едну сасвим иову околину за њега. Да би и овоме злу ставио на пут, да би и овде помогао својим члановима, Савез је себи ставио у задатак, pd' мабавља својим члановима разна средства за. посебну или заједничку употребу: пољопривредне • справе и. алате, семе-

ње, саднице. стоку, сировину за прераду; разку грађу, за домове и. т„ д. Поред тога. Савез ће кад му се зато укаже прилика • набављати и средства за потрашњу: со, rac, зејтин, опанке и cse друге камирнице потребне привредкику Како наше колонисте из дана у дан све више јачају економски, није далеко дан, када ће Савез приступикти продаји производа за рачун сво их чланова, У своје магацине, које е век почео да подиже (као што су они у Велесу). Савез he прикупљати пољопривредне производе и друге израђевине својих чланова и оида ће их он продавати тамо, где им цела буде највећа. Ако Савез нађе за потребно, и да ke користити његовим члановима, он' може и сам производити шљошжвоедке провзводе као на пример: саднице, семе за усеве и. т, д. Поред тога може гајити разну стоку за приплод као и живину. Из ово до сада изложеног јасно се види, да је Савоз Аграрних заедница једна врло потребна установа. Поред рчинског старања да сво е чланове економски ојача и материјалко подигне снабдевањем најпречих потреба за живот и рад, он се стара да сво е чланозе и морално васцита, као што е развијање свести и штедњи, образовање путем предавања, брошура и т. д. Није ми то очинско старање кад неко о вама води рачуна не само да ке умргте од глади, већ се трудк, да од вас створи вредне, честите и ваљане грађаие? Ето какве су све користи од Савеза и мислимо да нисмо погрешили кад смо још у почетку казали, да ]е ово једна врло корисна и врло хумана установа јер је, као таква, привукла пажњу и наших највиших фактора у земљи, те јој ови свуда и у свакој прилици указују пуну предусретљивост и обилну помоћ. Али да наставимо даља излагаља о уређењу равез*. Малочас рекосмо, да чланови Савеза могу бити само Аграрне Заједнице. Поред Аграриих саједница мо у бити чланови и обласни Савези, О овкм Савизима говорићемо доцније, у једноме од идућих бројева. Поједина лица могу такође битк чланови Савеза, ami само н једннд о нда ако су изабрана за члака управног или кадзорног одбора или ако су се истакли као пријатељи земљорадње, задругарства и томе слично, а нису чланови ни једне Аграрне заједиице. Црава и дужности чланова Савезових, прогшсана су правилима, У главноме права њихова састо.е се- ; у томе, ’ да се за све оно што је Савез ставио себи и задатак обраћа на њ, да им овај помогне било материјално или саветом,. Од дужности, које се намећу чдановима Савезовим да поменемо само једну од главних и која дубоко засеца у. материјаЛне иктересе Савеза а тиме и њих самих његбвих чланова. Сваки је члан дужан да упише најмање један удео од 200. — дин, ка сваких сво их десет чланова и да плати по 10. — дим. на име упискине од сваког члана. Цлаћањем ових удела, Савез долази до сопственог капитала, што

„Аграрни Преглед*

3