Архив УНС — Село

готово секташку институцију, где је све, зато што се збива у задругарству оправдано и неумитно потребно. Упркос таквом ставу задругара, који су и сувише једнострано, себично схватили улогу, циљ и садржину задругарства, ми ћемо, ма и по цену, да нас секташи огласе непријатељима задругарства, у нашем часопису стално посматрати задругарство као један

социјалан факт, једну социјалау творешмну, н то не само у његОвом дејству на појединце, већ и на цело друштво, као и на остале друштвене творевине. Као и у осталим посматрањима објективност у посматрању, т. ј, слобода од сваких унапред створених мишљења биће нам и овде категорички императив. Нека и овде мишљење буде резултат чињенмц«!

Проучавање села код нас

О селу се код нас доста писало, али је оно ипак врло мало проучавано и проучено. Познавање овога или онога факта из живота села, давало је права да се о селу говори као стручњак, као познавелац. Нећемо се овде задржавати на оном низу појединачних покушаја и огледа о селу. Не због тога што су без вредности, Напротив, имз међ њима и таквих написа да ће увек бити изворни материјал при посматрању културнога развитка наших села. Ми се овде задржавамо само на планским, систематским огледима проучавања села. Beh према времену када се ови покушаји јављајуможемо понова подвући тачност учења о зависности свих надстројних елемената од промена у економској структури друштвз. И ми видимо како се увек јача интересовања за село јављају у временима већих потр:са у пољопривреди, или боље друштву. Најстарији у нас, кама познати покушај за проуча* вање села је предлог Аћима Чумића из 1871 г. тадањем Српском Ученом Друштву, да се систематски проучи наше друштво. Наравно да од тога кије било ништа као ни од покушаја Валтазара Богишића, који је мислио да на основу једног систематски изрзђеног упитника омогући проучавање нашег друштва. И болно разочарење у активност нашега тадањег друштва за ове послове и дало му је повода једном резигнираном напису у „Отаџбини“ (Др. Владана Ђорђевића). „Да ли је вриједно у нас бавити се озбиљним научним питањима". Сва ова настојања била су много мање нам њена селима као таквим и односила су се само на правпу организацију друштвених творевина, на правне појаве. Прво испитивање села предузело је Српско Пољопривредно Друштво још 1880-их година. Испитивање је било без плана, без система, остављено нахођењу самих посматрача, и односило се више на технички део пољопривреде него ли на социјалну страну газдинства. Затим се јављају, скоро паралелно настојзња Др, А. Радића у Загребу и Др. Јов. Цвијића у Београду за испитивање народв. Резултат кастојања првога објављен је у низу каписа у „Zborniku za narodni život i običaje iužnih Slovena“ a другога у „Насеља српских з:маља“. О овим ћемо настојањима говорити засебно, како у погледу примењених мстода, тако и у погледу основних схватања 5 и постигнутих резултата. Стварно је први систематски покушај проучавања села учињен пре рата од стране Михаила Аврамовића преко Савеза Земљорадничких Задруга, Књига „Наше Сељачко Газдинство" објављена као резултати тога анкетног прибирања, ма да обухвата саио

економску страну живота на селу, први je и до сада и једини завршени синтетички поглед на економско стање наших сељачких газдинства. У Новом Саду приказан је заједно са примењеним упитникоу оглед испитивања села у Мађарској. Тај, названи социографски метод доцније је разрадио у питањчма за наше прилике г. Др, Мирко Косић. Али та су питања, све до данашњег дана остала без практичних резултата. Пре кратког врсмена, по угледу а и у вези са Вор.мсовим социолошким друштвом, основано је у нас; Друштво за правну философију и социологију. Остављамо на страну, уколико ова два настојања могу ићи заједно: једно метафизичке садржине, а друго које треба да се заснује на конкретним фактима. У своме раду ово друштво се прво обратило селу и после два, три излета у два три села, сматра да је већ позвано и оспособљено да излаже социолошке погледе на село. Друштву би морала да се одмах у почетку учини једна озбиљна замерка. Сваки ко се иоле мало бавио проблем ша социолошким, очекивао је да he се ово друштво посзетити пре сзега једном планском и систематском проучавању села. Beh сам овај задатак својим обимом а у нас и тсшкоћом, имао би да пружи посла и низу посленика и испуни један добар део времена. Казали смо, систематска проучавања, али она претпсставл 3 ају не само једну методолошку потпуну изграђеност већ и уједначеност. Мо р а бити пре свега изграђен јединствени поглед на социологију, да би могло биги јединства у методи. Јер упитник има само тада смисла, испитивање има само тако вредности, ако је примењена метода једна. Али Друштво за правну философију и социологију и без тога јединственог метода, и без икаквога социолошког јединствсног погледа хоће да нам изложи социологију села. И зато је морало бити разочарења код свих оних, који су са симпатизерском радознзлошћу пратили предавања посвећена социологијн села. Колико предавача толнко метода и наравно и толико разноликости у резултатима. Уводно предавање г. Др. Косића, које је само парафраза његове штампаке ствари; о социологији села издате у збирци „Село“ у шестојануарском режиму а у редакцији Др. М. Стојадиновића, имало је једну основну ману, да сматра село и сељаштво као неку стационарну појаву. Заједно са хитлеровцима он he објективне чињенице заменити етичким вредностима, и најзад доћи до закључка да је сељаштво иа периферији капитализма, Од Јевтићевог

Бр. 1 „ЖИВОТ СЕЛА“

7