Архив УНС — Село

ћбсланика, није се могло друго ни очекивзти, него да he ставове науке заменити партиско политичким постулатима, а објективну анализу апологијом сељаштву. Друго предавање Др. Жујовића о сељаштву кроз историју, претставља један неуспео покушај да нам се покажу промене које су се у току историје вр Шиле у сељаштву. РазуМемо да је потхват био врло ФежакЈ јер се to Врло мало у науци и посматрано* Алиј rlo нашем миШљењуј главна тешкоћа је потиЦаЛа отуда, што г. Жујовић није имао јасно опредељени оквир посматрања. Да ли сељак као социјална, или као економска, или политичка и каква друга категорија? Овако смо добили пабирке из разних момената, који су онемогућавали да се добије јасна и потпуна слика. Најзад оно избегавање да се даду јасна и категоричка гледишта, само су још више кварили утисак предавања. Tpehe предавање г. Ђорђевића било је намењеио социјалној психологији сељаштва. Покрај свих недостатака, ово је предавање било ипак најинтересантније. Али ћемо, баш зато, бити према њему и најкритичнији. Ово предавање би требало много пре да исси назив: сељаштво кроз литературу. Да би упознао психологију сељаштва, предавач се обррћа само једном извору: литератури. И баш у томе и јесте велика грешка предавача као социолога. Из литературе ми можемо сазнати како се гледало на се* љаштво, али не и само сељаштво. Социологија као и историја не посматра ништа посебно, индивидуално, већ у категоријама, у ооштем. Литература је баш то посебно, индивидуално, сингуларно Имала за предмет. Социолога један факт објективно, тј. нема да консгатује како он гледа ову или ону појаву, нити како појединац из пссматраче социјалне групе гледа ка то, већ какве преставе сама група као целина има о тим појавама, Литература је увс к један статички и то субјективан пресек, социологија јелно динамично посматрање. И како је увек у тим посматрањима и констата ц ијама у литератури субјективни моменат најважнији, а идеолошки став опредељен класним ставом, то ie литература само знак, мерило како је ова или она класа гледала на појаве индивидуалнога живота. Чак је је и сам одбир писаца, био лонекле једно стран, јер су изостали и они други којн нису посматрали газду сељака, кулака н оног далеког од саобраћаја друштвеног. Почев од старе егнгтатске литературе, na кроз средњи век и најновије доба, могу се наћи и у књижевности и другојача гледања иа сељака. Зар поред Глеба Успенског не може да стане Салтиков Шччедрин, Поред Толстоја Чехов или Горки? Ми из предавања нисмо добили соцајалну психологију сељаштва. Социјална психологија, а то је овде једнако садржином са социологија, не може се сазнати у потпувости из индивидуалних аката већ само из колективних акција, Ми би социјалну психслогију сељаштва могли упознати из масовних сељачких покрета, из његових изражаја кроз народну уметност, књижевност, из његових колектгвних социјалних творевина на селу. Али то нам предавач није дао. Затим, ма да је нагласио социјолну диференцираност села, ми не видимо, да је то и провео кроз своје посматрање. Ако село није јеена хомогена социјзлна средина, ако је сељаштво једна економски и социјално диференцирана социјална група,

онда несумњиво да će те разне кЛпСе на селу разликују и пснхолошки. Не изграђује психу сељаљакову земљиште као земља, природа, већ земљиште као средство производње. И заблуда је гововити о психолошком тоталистичком типу сељаштва, ако не може да се говори о економском тоталитету. У тој психолошкој одвојености села од града, која је само историска категорија, израз више историСки датог културног и економског ступња, него ли каквог мистичног брака човека и земље, не може се ни у ком случају наћи оправдање за третирање сељаштва као збирне психолошке категорије. Нема да ! ’.ас једне социјалне психологије еела, као што нема ни једне социјалне психологије града. На интензитет тих репрезентација које изражавају само заостатке преживљених и прошлих историских временз, утиче не само економски већ и културни нгво. Јер капиталистички рационализам прерађује психу, схватање, гледање. сељака не само кроз технику и главни однос човека према земљишту, већ и кроз саобраћај, додир са тржиштем, итд. Не само да је различна социјална психологија код разних класа на селу, већ и у истој класи постоји разноликост према томе у колико је иепосреднији и интензивнији утицај канитализма и његових институција. Не село као такво, не по себи, већ према висинн његове еконсмске и социјалне динамике појединих група, формира се социјална психологија. Социјална психологи д није нешто дато, иманентно, већ економском и културном ступњу адекватно, дакле нешто променљиво. И град нема једнолику ссцијалну психолог ју, већ је она прнлагођена разним социјалним класама које у њему жнве. Чак и саму професију ако узмемо, видећемо да професија не може да интегрира психу, да створи једну посебну социјалну психологију одређене професије. Класни моменти су далеко више интегрирајући. Лиризам који је вибрирао кроз цело предавање, није могао, покрај o'lих свлашних покрета да се врата отшкрину за пуно к објектиапо сазнање, да нас оспособи да се ослободимо чуднст поклапања овог предавања са ранијим, у погледу тоталистичког типа сељаштва, Да ли се овде изграђује једка нацијевска наука, или се хоће да служи партиско политичким тежњама тако званих сељачких партија? Можда би био најмање тежак случај ако је то peзултат само недовољиог познавања матер лје. И обилажење да се ма шта говори о нашем селу, иашем сељаку изгледа да је кајсигурнији доказ да имзмо посла са трећим случајем! Ма колико да је прогрес динамичког развитка живота на селу спорији но у грзду, ма колико да је спорије и рационализирање села, једно је несумњнво да динамичког ргзвитка има, рационглизирања има. И када се баци обј'ективан поглед на промене које је историски развитак собом и на селу до ео, виднмо један снажан напредак. Ишчезавају не само једна по једна празнов рица, предрасуда, обичај, традиција, већ и многа и многа омиљена и и карактеристична црта и из кућа, и одела и душе. Велики жрвањ капитализма крха, ломи, меље све и из тога жрвња видимо све јасније две категорије: капиталистичку и пролетерску класу. Тај жрвањ, можда још као сувача не као градски парни млин меље и на селу. Фетиша нестаје! На место његово долази влада разума, и две социјалне психологије: на једној страни се ских газда, на другој нестабилне групе средњака и класа пролетера,

8

„ЖИВОТ СЕЛА“ Бр. 1