Архив УНС — Село

Какав је положај пољопривредних радника

Пола милијона пољопривредних радника оезземљаша ИЉо је код нас „спјроведена’' аграрна реформа, ипак ј(ош увек око 1.800 великих поседа са око 700.000 хектара зиратне земље обухватају више него ли 650.000 сељачких поседа испод два хектара. 3-начи да неколико хиљада људи ужива више земље него добра два милијона сеоског живља, које се злопати на оном парченцету земље које наравно ее може да прехрани једну сеооку породицу, И шта преостаје сеоској сиротињи него да тражи зараде у најму као пољопривредаи или било какав други радник. Али од овог слоја сеоске сиротиње има још један друштвени слој којем Је живот Још тежи, roTOBto да тежи не може sити. То су преко пола милијона пољопривредних радника без земље, безземљаша, : 5!-г-2ДС:т£г-г који су принуђени да „живе” једино од свог најам)Ног рада у оољопривреди, Живот за 120 пара на дан Њихов је положај донста ванредао тежак. Зарада је несигурна, повремена и управо недостојна слободног човека. Према извештају Савеза пољскпривредних радника у Н. Саду просечно је имао рада поједани пољопривредни радник свега 70 дана у години. На дедног члана породице, узевши у обзир и издржаване члаиова, отпада за „живот” 80 до 120 пара на дан. И ово не служи само за прехрану, иако сигурно ни за сув хлеб ниЈе доволдао, него и за одело, стае, лекове и лекара, посредан пор-ез (монополске производе; со, дуван, петролеј, шибине, и т. д.)* А до рада се не долази лако и 'када се дође траје кратко време.

НајзапостављениЈи део народа Положај пољоп)ривредн,их радника није уређен скоро никакВИМ законским одредбама. Њих не обухвата ни радничко законодавство ни социЈално осигурање, а ии у пољопривредним коморама ннсу признати, Радно време траје од суонца до сунца. О неиом обезбеђењу за старе дане по-сле живота препуног рада да пи не говоримо. Они су‘најзапостављенији део народа. Ево шта прича један поЛхоприврсдии радник из Срем. Карловаца четрдесетих година, а који је изгледао као да му је шездесет; „Ми када не радимр, устајемо још раније него када радимо. Beh у два сата у јутро смо на пијаци, тамо пред патријаршијом јом, и чекамо да нас неко узм(е на рад. Нас који се прода Јемо |е много, а купци оу ретки. То се тако понавља из дана у дан, све док не нађемо после за дандва, па онда опет полазимо пред патријаршију. Тако то иде данима, годииама. Ево сам већ н остарео радећи будзашто другоме.” S--:. ' ■•' ■* • '■ V- V ~■? V. :,1 K Ч., -елљз, гЏ. Данас је већ и код нас дошло такво време да свако зна, па био то највећи богаташ или највећа оиротиња, да нико нема права рећи да је праведно да читав једзјн друштвени олој ова-ко живи. Стога пољопривредним радницима ове земље треба омогућити као и овим осталнм грађанима, да се могу слободно сами залагати за боље услове свог рада и живота. То jle свакако најмање што се може тражити.

Картели у Југославији

Само у току проаиле годкне образовшо 10 ноеих картела Шта је то картел? Картел je споразум или договор неколико крупних капмталистичких предуsetsa која су одлучилз да више не ломе једно другом врат, да не конкуришу више једно другом, кего да заједнички одређују продајне цече које њима најбоље одговарају. Уз договор о ценема обично иде и споразум о томе колико fse се одређене робе прсизводити кли у којој fce области које предузеће несметано „радити" (то fe тако звано „рејонирање" или подела на рејоне). Данас у Југославији има око 100 картела. Само у току прошле

године образоваио је 10 нових индустријских картела у земљи. На теј намин уместо да се међусобно кољу (конкуришу) капиталисти се лепо споразумевају и организују на рачун шкроких народних маса села и града. Дижу цене како они xofce и деле земљу ма своје „утицајне области" како се то стручно каже, Оно што важи за Југославију у малом важи и за цео свет у великом. Један од најбољих начнна да се сузбије ово самовлашће ирупних капиталистичких картела у којима су организовали домапа и светска господа јесте оргакизовање широких нзродних слојева у чврсте економске и социјалне организације као што су слободне задруге и синдикати.

За хитно решење сељачких питања

Револуција Тежачког сталешког удружења

Тежачко кгталешко удружеше у Сплиту одржало је прошлог месеца две ваиредне скупштине на којима су претресана разна важна питања из живота далматинских оељака, Том придиком донесена је следећа резолуција: Као прве и најнужније мере у правцу оешења горућих сељачких питања тражимо: 1) Брксање свих зеленашких дугова, који терете земљораднике и остале презадужене нарсдне слојеве. 2) Укидање пореза за минимум егзистение (наЈмање ш т о је потребно за живот). 3) Укидање кулука у пасивним крајевима за све сиромашне сељаке и грађане. 4) Укидање свих врста трошарина за животне намирнице за сиромашне грађане и сељаке, као и појевтињење довоза намирница у пасивне крајеве. 5) Укидање бановинске и опћинске трошарине на мошт и кинс, за подручЈе читаве државе и кедозвољавање безтрошаринског шећера за поЈачање мошта и вина, као и недозвољавање увоза грчких сувица (сувог грожђа) у нашу државу. 6) Повраћај на снагу и проширење на ове краЈеве прописа § 471 старог српског грађанског поступка, по коЈем се сељаку не може ни због какових дугова продати пет дана ораће земље, кућа са окућницом, два вола, крава и остало. 7) Помагање земљорадње као главие гране народне привреде. 8) Давање дугорочиих бескаматних заЈмова у сврху подизања сељачких господарства. 9) Дозвола садње дувана у

крајевима бивше Далмације, те повишење откупних цена свим врстама духана, при предаји на вагу. 10) Бесшштан довоз сточне хране у пасивне крајеве, железницама и паробродима, те подела хране сиромашним сељацима преко задруга и сељачких одбора. 11) Омогућавање да се све справе и алати, који cv погребни сељацима, као и галица, сумпор, умјетна гнојива, сјемеша итд. даду сељацима по цијени коштања, са бесплатним подвозом и то преко земљорадничких задруга, а где ових нема преко сељачких одбора бираних на сељачким скупштинама. 12) Изградња добрих путева и осталих саобраћаЈних сретстава по селима, у сврху да се олакша довоз сељачких производа на тржишта, и уопће омогући привредна и културна веза села са градом. 13) Изједначење цијена индустриских и сељачких производа и организациЈа директне продаје сељачких производа преко земљорадничких задруга. 14) Унапређење свих врста задружно - земљорадничких покрета, коЈи има бити аутономан и коЈи има у првом реду да служи интересима иаших сељака, те да буде под њиховом управом и контролом. 15) Оснивање стручних пољопривредних школа ради унапређења и разви Јања земљорадње-16) Забрана употребе безтрошаринског шећера за шећерење мошта и вина у сврху заштите виноградара - произвођача, којима шећерење доноси великих штета.

Градске трошарине

Према новинским вестима припрема се уредба за смањењо градских трошарина на производе који су намењени потрошњи широких народних слојева, нарочито на пољопривредне производе. Ово смањење предвиђа се до 50%. Тиме би се свакако доста учинило и за сељаке и за градске потрошаче Јер је познато колико је ноправде и штете нанешено сељацима разним градским дажбинама, таксама и трошаринама. Ми, међутим, сматрамо да је потр-ебн.о потпуно укидање трошарине на поменуте производе лошто би тек на тај начин могло наступити Једно праведно побољшање. Не спомињуТиИ оно што ie било очекуЈемо да fce се ова уредба одмах донети и да, tve снижење изнети барем 50% и да fce се обезбедити правилно остварење ове уредбе како не би била изиграна у пракси као што c© са многим другим досад догодило.

Ми ћемо повисити цене па ма шта народ говорио

У лисгу „Јужна Србија" Чед. Витковнк, скопљанских индустријјалаца, наводе-Ни да су сировине поскупиле 10—20°/о а неке и 80 и 100% вели на концу: „Освјрћући се уопште на гаисање шших дневиих листова, морамо констатовати да никаква демагошка средства нити критике а најмање преурањена декретирања, не могу [Промијенити ток неминов них догађаја у нашем привредком, односно трговачком и индустриском животу" или другим ријечима „Ми Ђемо повисити цијене ма што народ гооорио и ма шнви заиони изашли гг .

sро| s

СЕЉАЧКЕ НОВИНе

Изашла је из шшамие књига: Положај пољопривредних радника у Војводини, од Светозера Марковића. Може се наручити код задруге „Народна књига и или преко „Сељачких новина и уз цену од 10 дин. Повереници добију 25% попуста. Књига заслужује сваку пажњу и топло је препоручујемо.