Архив УНС — Село
Писмо из рудника
Зеница. новембра 1939 r, Добили смо први 6ро| ~Свл>ачких nobhhs", Много нвс le обрадовао и одмах вам пишемо, браћо сељаци, о нашем животу. И ми рудари смо мекв врсте земљорадници, ма да у начину кахо ви сељаци и у начнну како ми рудари „обрађујемо"’ земљу постоји само мала разлика. Ви сељаци «а гтовршини земље, ми рудари у њеним дубинама у зноју свог лица, под најтежим условима, у патњи и уз најтеже напоре вадимо из земље, стварамо и да|емо непроцењиве вредносш, а да цео тај посао почињемо и да ra завршавамо у на|тежој беди и немаштини. АЛлади и здрави улазимо ми у мрачне и влажне ровове v којима на сваком кораку вребз смрт од мина, отровног гаса, сурвавања земље итд.; напуштамо их погрбљени, испијени и изнемогли. Про лазе тако животи десетина и десетина хиљада радника, а да од свих тих напора, од свих тих патњи нама не остаје нкшт-а сем беднмх, голих и гладних успомена. У нашој колонији, у нашем руднику ништа се није променило од како знем за себе. Исти замазани, поцепани и згурени рудари пролазе мимо прозора. Године као да не утичу на њих, јер они остаре чим уђу у јаму. Иста слика трудних испијених, прерано остврелих жена,* иста дрекз грљаве, вашљиве и недовољно храњенв деце. Исти тутањ машииа, непромењени звук сирене и једнако отрован мирис ваздуха. Ништа се није изменило, сем што су изникпа из земље два фабричка оцака и штго је блато на друму постало дубље и мекше. Ни у околним селимд нкје се ништа изменило. Иако сељаци раде у руднику и доносе по неку пару кући, опет они кису стигли да измене спаму свога крова, кити су стигли да облепе своју кућу свежим блатом, ни да уметну стакло у полупане прозоре, ко|е замјењују ллвхови зарђалих петролејосих канти. И у овоме, браћо сељаци, у немаштини и мукотрпном раду потпуко смо једнаки, fep она неколицина великих газда ту чињеницу не може порећи. И баш зато треба заједно да потражимо лека злу које нас сатире и које не да да се исправимо. Где ли су сакривени, где су нестали плодови рада овог толико вредног и тако бројног радног народа? Доl)Ите у Зекицу, Вареш, Љ/бију, Сељски рудник, Бор и Трепчу и те да у тим местима кема трунке трага од оних богатстава која су та места дала. Морамо pefcn: ипак c© нешто изменило. Пробудила су c© наша срца, стекли смо вмше знања о свом положају. Од свега тога ми смо се сами највише изменили, хоћемо и ми да живимо то љу» ди.. <т
Нове књиге »Како живи народ«
Кад смо се 1918 године нашли са Хреати-ма у истој држави, ми сио о њима анали врло мало. Зиади омо само да говоре истим језиком как> и ми и скоро ништа више. И тада почињемо да их упознајемо. Кроз двадеоет година заједничког живота у Југославији имали смо прилике да их из ближега посматрамо. Видели смо их, најпре, са политичке стране. Пратили омо њихову непрекидну, упорну борбу Bp-OTMS бво! ' .. . : у И у тој борби, коју је водио хрватски народ, на исром фронгу, против истих непријатеља. нашли су се и српски сељади, И сада када у преуређевој држави Срби и Хрвати требају зајсднички да уреде свој државни и друштвени живот, ни!е довољно познати хрватски народ само са политичке сгране, већ Јје потребHto упознати га и у обичном, свакидашњем животу. Како је Хрвату у његоеом селу, у дому, какав је он при раду, како се ои бори за парче хлеба? Како живе хрватски сељаци, моји претстављају већину хрватског народа? Које их бриге море? Како се онм боре са животним тешкоћама? Како их савлађују? Жалоше, али истините одговоре на ова питања даје нам књига „Како живи народ”, коју је иl- сељачка организаци|а „Гбшодарока слога” у Загребу. Ово
је друга књига, прва је штампана 1936 годане. У овој књизи верно је описаи живот хрватских сељака из свих крајева где живе Хрвати. НаЈвећа невоља која ггогађа хрватске сељаке је та што немају земље или јје немају довољно за жнвот. У Хрватском ЗагорЈу земља се апотекарски мери и продаје на хватове, у Далмацији на (колико се може мотиком обрадити за један дан). Сиромашни сељаци ц безземљаши раде на туђој земљи, на властелинствима или код сеоских газда. Добшају гладне кадиице 8 илк 10 динара, без хране. У Лици, Горском Котару « шумовитим краЈевимо Боове сељаци иду у шуме и раде у шумским предузећима за мале наднице. Нарочито Је тежак жнвот пастира на висинама Велебита. Далматински пастири нолазе чак у Босну са својим бlлагом да тамо траже паше. TaiKo је било у турско и млетачко доба, тако под Аусгријом, тако и сада. Приморци иду на бродове илк живе од рибарења а кога море храпи, тај Једе хлеб „са седам кора” како каже тамошњи народ. Огромне масе сељака, коЈе у својем дому не могу да опстаеу, вечито траже посла. За гладних година села опусте, свак иде „трбухом за крухом”. А када ни хрватска земља, ни шума, ки планина, еи море, ди индустрша, ни заиатство не могу да даду
љаци траже га у туђини. Пр€ рата ишло се у Америку, АусгралијЈу, Нови Зеланд, после рата већином у белгијске и фраицуске рудникс. И у америчким фабрикама ,и на аустралским пустарама, иа бродовима свих застава који пло®е свим. океанима и морима наћи ћете увек по иеког Хрвата, шга је беда отерала у свет да тражи хлеба и рада. Још иије написана књига о овим хрватским с ељ ацима -р адниц и ма, Није тешко погодитн какав може бити живот народа, моји нема земље, ни радне стоке (радна стока је већииом у рукама газда), iek машина (машине имаоу само веленооедници), ни хлеба, ни воде. Тд. ч т~уТ\,д~ з.гд л : 'f-V 15? —•= 'Џ i Али uaipcTßo беде и мрака није вечито. Народ није осуђш на вечито робовање и аргатовање. С€ g Г' V *■*■%. Дв V-e r~-f£tr f:Sa. Ar š2o£S<> će ji- wjnps fc mv Tr’TSr;' ■■ ' ' Č-CEfcSr""- ■ c-V’’■ K: ■*' ■ . л-, v 'Т '■ i -* ■ - ; - ' г ;; ...... ~-vji,. . ", да. v т«- - v . г ридника.; m ?л*дшиг дШ'-ма-.сељажама, &si -ушд**- ... orpaifp-дшд- '- .дуед џш: '■ р ■ • - y»i Д'-^ј4Т. љадд лаггбрдд гдака м ? ' кн, Јкг<а»lШ.7? |2#гснгн£н:тм sr
Књижевно вече сељака књижевника
Пред 3.000 слушалаца прочитали оу сваје песме и приче сељац« зш>иже»ници на приредби коју су организирали Студентски културми клуб и издавачко-прбсвеш<* „Народна кн»и-ra ss . Учсствовали cv Миодраг Јаковљевић, Митар Попага, Милош Јовашевић, Момчило Тешић, Радомир Тодоровић, Љубомир Милановић и Драгојло Дудић. Приредбу је отворио Драгој* ло Дудић, бурно поздрављен од многобројне публике, која зна и цени исправак и мужеван став овог правог сељачкот борца. Он је између осталог рекао: -Сож и садржнна наших жешгих радова треба да буде живог и борба широких народних слојева. Без 'гога, без те садржине наши књижевки ра дови били би без вредности за народ коме cv намешеии. Морам да нагласим да нема и да не постоји нека посебна сељачка књижевност и ми сељачки кшижевници не можемо се одвојити од тога народа, већ ћемо са н>им заједно наставити започету борбу и живом и писћном речју. Ми нисмо дошли овде да пбслужимо доколичарнма да се забаве и разоноде, као што ни ви нисте дошли овде, верујем.
,да се разонодите. Дошлнг омо ; да |авео пред сшша кажемо т к-IгШ~ :•£**?-== и да хоћешу да ceoj mmorr, заједао с вама, напредеа омладкно, уре* димо како можемо и умемо.” H>eroe rosop био |е често прекидан буриим одобравањем. А када су читане песме и приче, ии овда иије било 'краја одушевљењуs нарочито када fe Ми* лош Јовашевић, сељак из Прељине код Чачка, прочигтао necму шсвећену Драгиши Мишовићу. Молимо све пријашеље да нам пошаљу и препоруче позоришне комаде из народног жи вота куи долазе у обзир за приказивање по селима. Нека нам се шаљу и рукописи јер Задруга „Народна књига м шакође би штампала краће позоришне комаде за село. I_ЈIШДI_IМШИННИИМШИ—■■ Гандијева изјава Вођа индиасих шционал!4ста Махатма Ганди дао је из]аву у којој захтева да се обуставе сваки дељн преговори са претставницима евглеске владе док се ке добије лристанак за распиошање нових нзбора и не почне са радом на новом иидиском уставу. („Новосги" 9 нов. 1939)
6
Власник и одговорни уредник: Др. Михаило Вучковић, ВоЈводе Драгомира 7 Београд За штампарију „Просвета* а, д* Душан Плавшић, Ибарска 10
СЕЉАЧКЕ НОВИНЕ
НаручуЈте издања мНАРОДНЕ КЊИГЕ** „Сељацн и задругарствГ приредио др. Михајло Вучковић цена 3 дин. Па збирка сел>ака i;Ui illljl ÜBH књижевншка приредили Миодраг Јаковљевић в И/IиЈа Катић. Цена lO динара Повереницч 25% попуста. Поруџбине слати на адресу: д н а к њ и г а“, Београд Кнева ©д Семберија број 16. Иљинове: ДВЕ ПРИЧЕ (Култивисање пустиње и pas- | говор о времену) могу се до ј бити по популарној цени од 3 динара. П звереници добијају попуст, а ко унапред пошаље новац на чековни рачун „Народна књига" Београд бр. 60,130 добија попуст од 50%* Органузујте ОДБОРЕ за сарадњу и растурање „Сељачких новина**
Број t