Архив УНС — Село

ЛИЧНА СВОЈИНА У СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ

т Један амерички новинар, бавећи се у Совјетском Савезу, примио је позив једног радника московске фабрике да га посети у летњиковцу. Кад је стигао у вилу, новинар се заинтересовао ко је ту вилу ставио на расположење гостољубивом домаћину. И није могао да сакрије чуђење кад је радник рекао да је то његова сопствена вила. Следовао је веома заннмљнв разговор, који је открио да амерички гост има нејасне представе о својини у Совјетском Савезу. Амернканац је сматрао да совјетскн људи немају никакве својине, да су им кућне ствари, у смислу равномерне поделе, дате на употребу. Он ннје замишљао да многи у CGCP-y имају своје сопствеие куће и внле, подигнуте државном помоћу у бблику кредита и грађевинског материјала; није знао за знатне на"раде (у висини до 200 000 рубаља) *је држава сваке године издаје Шаучницима, техничарима и уметанцима за значајне успехе; није •нао за многобројне и знатне згодитке на вучењима државних зајмова. Упознавање са системом прихода совјетских грађана учинило је да странан добије тачно слику о праву својине у Совјетском Савезу. Као главни извор личне својине у CGCP служе приходи које грађани добијају за свој рад у социјалистичкој привреди. Право личнв својиие добија се такође наследством и разним грађанскопраеним радњама (куповипа, поклон и слично). Личну својину грађана претстав'љају приходи од рада и уштеда, кућа за становањо и домаће газдинствв (крава, живина, овце, повртњаж), покућанство, предмете потрошње и разна друга добра. Поред јавне, колхозне својине, у колхозима постоји лична својина ппјединих колхозних породииа: засебно газдинство кућа за становање, стока, јживниа и снтан пол>опривредни инвентар. Приходи од рада грађана и колхвзних пооодипа достижу понекад веома велику суму, што су посведочили прилози кош су учињени за време рата Фоиду одбране и којн износе милионе рубаља. Од 'једног прилога појелиних липа грађени су моћни ратни авиони. Трудбенипи Совјетског Савеза ра'сполажу лишгом cboihhom по своме нахоћењу. Никакви оргаки власти не могу да дичним власиииима ове или оне начине употребе њиховог имања. а у толико ппе не могу да их лишт»иаl> те имовине. 'Једино се не лопушта искоришћавање личне својине за искорнгаћавање човека човрком и нзвлачење понхода који не би потипали од рада. Основна средства производње (земља, рудна богатствз. воде, шуме. акелезнине, бродапство, руднигш) ппнпадају држави. Она св не могу дати у својину погедтшим грађанима. Земља и пулиа богатстиа. воде и шуме изузета су уопште из свакога промета и се не могу оценити новпем. Не лопсшта се лавање у аренду пољопоивредне земљв. По питању својине треба узимаТи у обзир да совјетски закон допушта ситна шшватна газдинства појелнних сељака и рал појединачних занатлија под услоипм да не ископигаћупт тући рад. Право на личну свотину тесио ie везано с правом наслелства. У СССР наслећује се по закону или по завештању. Наследство по закону допушта се онда када власник није оставио, за случај смртп, какав налог за расподелу имовино, или оида када је такав налог оглашен неважећим. При наслеђивању по закону наследство се дели на разне делове између наследника. При томе се покућанство не укључује у наследство већ се предаје оним наследницима који су живели заједно са умрлим, поред њиховог наслеђеног дела. Совјетски закон овако ограничава круг наследника: рођаци умрлог по директпој линији (деца, упупи и праунуци), преживели супруг, друга лнца ако испуњавају услов да нису cnocofma за рад и немају имовине, а покојник их је потпуно издржавао не мање ол годину дана до његове смрти. Завегатач може да подели наследиу имовину, међу наведена лица по друкчијој сразмери но што је она по којој би им та имовина припала наследством по закону, а може потпуно па липти наслелства јелног или неколико може да остави наследство само телном наслелнику или неколииини њих, закилатђи осталима. Али завепттач нема право ла потпуно ли-. шава иаслелства cnoie малолетне наслелнике. а тако исто и ла им остави мање од тпи четвртине дела коти би они добили наслеђујући по закону. При састављању завештања власник не може да. остави наследствс литтима коте зрлпн нр ппизнвте као наслелника, Али он може да завегита cbotv дпжави. потрлиним дпжавннм vc'cpHonpAfa и ппедузећима. а тако исто и тавним оргаиизатшјама. Као изузстак ол општег правила вларник може ла завешта свпте улоге у штедионипу или у банпи сваком липу. макар ово послелње и не ппипадало кругу законских наследника. Може се у завештању обавсзати један од наследника да изврши од-

ређене радње у корист једиог или више наследника. На пример, завегатавајући кућу једном наследнику, завештач га може обавезати да у тој кући дозволи дожнвотно становање осталој његовој депп. Наследници стичу, заједно са имовином, имовинска права и обавезе завегатача (право ца наплате дугове п обавезу да их плате). При том 'у наслелншш одговорни само за дугове који не прелазе вредност наслећеног имања. Сваки иаследник има право да се одрекне наслодства. У таквом случају имовина у датој кући оглашава се као да је без наследника и припада држави. Ието тако ппелази у државну свотину свако имање умрлих кот немалу наследника.

Пораст личне својине у СССР у теспој je вези са порастом свенародне својине, па зато побољшањв материјалног благостања земље утнче на повећање имовинског ста-< ња појединих лица.

П. ЈЕРИХОНОВ

Машина је заменила сељака на совјетским њивама

ВИСОКИ ПРИНОСИ СА ЊИВА У СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ

Борба за виши принос по хектаРУ данас занима пољопривреду у целом свету, но темељни рад на томе пољу развијен је једино у Совјетском Савезу. Поред многобројних научника и агронома практичара у овој борби учествује огромни број колхозника сељака. И ради тога, што су сви прегли на посао резултати нису изостали. Доносимо извод из чланка колхозника Јегорова, који је објављен у совјетском часопиеу „Колхозко производство” за март 1944 годину. У августу 1935 године на једном састанку совјетски научник Виљјамс је послао поздрав и поруку колхозницима и колхозницама Дмитровског реона да се боре за принос од 10.000 килограма пшенице по хектару. И колхозници су се бацили на посао. Колхоз „Победа” је у борби успео да на парцели од 1,87 ха постигне принос од преко 5.500 килограма по хектару. Колико је то велики принос видимо и по томе што је исте године на њнвама тога колхоза постигнут принос од 2.250 килограма по хектару. На једном друтом колхозу, који Ce зове „Буђони” група под воћством кохлознице Јершове, постигла је 1942 године 5.100 килограма јаре пшенице по хектару. Успеси колхозника и колхозница у борби за високи принос и описи њихових радова на постизавању таквих приноса показују колико су широке масе колхозника прошириле своје стручно знање. Ова борба нам још показујеи то, да ће у погледу производње совјетски колхозници решити све практичне задатке који се пред њих поставе. У Отаџбинском рату он је ту своју способност и доказао. ПРЕГЛЕД СЕЉАЧКЕ ШТАМПЕ „ГОСПОДАРСКИ ЛИСТ“

У Загребу је 15 јула ове године почео да излази часопис „Господарски лист”. У уводном чланку листа постављен je програм „да на пољу практичне пољопривреде и пољопривредне организације у целостн послуже нашем сељаштву”, водећи рачуна о променама које су настале. Нови часопис је дакле схватио велику промену и хоће да помогне и служи сељаштву. Часопис :#)Носи велики број врло разноврсних и занимљивих чланака, поука, дописа и бележака. На почетку пише о учешћу сељака у Народно-ослободилачкој борби и о задацима који га очеК УЗУ У следећој борби, у борби за обнову земље. Даље изнс-си рад и закључке конЉеренција које су решавале о томе како ће се отклонити тешкоће које су се данас испречиле пред сељака. Довољно поклања пажње проблему просвете сељака о проширењу његовог стручног знања, јер без подизања просвете и ширења

стручног знања не може бити нн напретка пољопривреде ни напретка сељака. Питањима задругарства, с обзиром на његов значај у привреди, нарочито у њеној обнови, дато је довољно места у листу. Лепа новина, која раније није постојала ни у једном часопису је упознавање читалаца са радом Министарства пољопривреде у појединим месецима. Тако широке сељачке масе, којима је лист намењен. сазнају шта ради установа Koja се стара о развоЈ’у и унапређивању пољопривреде у земљи. „Питања и одговори” и „Догађаји код нас и у свету” дају овом часопису целину. „Господарски лист” излази петнаестодневно, првог и петнаестог у месецу. Претплата износи за годину 40, на пола године 20, тромесечно 10 динара. Адреса администрациЈе j’e Загреб, Штросмајеров трг 12.

Страиа S

СЕЉАЧКА БОРБЛ

Среда, 12 септембар 1945