Архив УНС — Село

ЗАШТО СКАЧУ ЦЕНЕ И КО ОД ТОГА ИМА КОРИСТИ

Оваком ко путујо кроз нашу земљу пада у очи велика разлика у ценама у Србији према другим покрајошкама, нарочито Словенији. У Словенији су остале у глав!*ом цене установљене уредбом у априлу месецу ове године. У другим покрајинама мање или више одржавају се такође прописане цене. У Србији, напротив, слабо се ко придржава прописаВих цена, нарочито пољопривредних производа тако да су данас два три пута веће него што субиле када се новац мењао. За Србијом се касније повела и Војводина. У Србији и Војводини поред дизања цена, видимо и велцке разлике у ценама између једног места и другог, па чак и у истом месту и на истој пијаци. Цене су различите, мењају се у току једног дана. Једног истог дана у разним градовима Србије плаћа се за килограм хлеба 4 —lo динара, за килограм пасуља 4—15 динара, за свињско месо 38 —80. Истог дана на истој пијаци цене поједине робе подигну се за 50%. Док роба пређе од сељака, који је продавао по прописаним ценама или нешто изнад њих, преко разних кванташа и посредника, до потрошача, цене порасту за 2 и 3 пута. То се дешава у Србији и Војводини, баш тамо где иманајвише пољопривредних производа, где је најбољи саобраћај како железнички тако и колски. То одмах показује да се ту дешава нешто што није у реду. Да погледамо поближе последихде оваког дизања цена. Наше фабрике и радионице еу окупатор и домаћи издајници опустошили и уништили. Зато данас трпимо оокудицу у фабричкој роби. Долази зима, народу треба, а у првом реду сељацима, десетине милиона метара платна за рубље и одело, треба милион пари обуће, треба алат за пољопривредне радове, треба грађа за оправку кућа. Да фабрике и радионице могу бар један део тога да произведу потребне су шровине и гориво, потребна је храна за стотине хиљада радника и за њихове фамилије. Када цене овако скачу, а радничке фамилије не могу са својом месечном зарадом да издрже ни 15 дана, фабрике не могу произвести оно што је потребно радном народу и села и града. Дешава се да фабрике смањују рад а радници одлазеизфабрика и радионица, а то значи мање и одела и обуће, мање алата и другах пбтреба. То погађа сав радни народ а у првом реду еељака. У грацовима, осим радника, живе занатлије, чиновници, намеПхтеници и поштени трговци. Сви они, ако поштено раде и зарађују свој хлеб, при данашњим ценама не могу изаћи на крај, а њихов рад је потребан нашој привреди и нзшој држави. Повећање цена отежава снабдевање оних опустошених крајева који су највише допринели за ослобођење, а годину дана после ослобођења дочекују зиму у оскудици и беди. Ово стално дизање цена изазива збрку у целој нашој привреди, не може се направити никакав одређен план или прорачун, не могу се установити плате и зараде. С друге стране држава тешко уређује своје приходе и расходе. Новац губи своју данашњу вредност а то значи погоршање живота за сав радни народ који живи од своје одређене' зараде. Ко су ти који се користе диза-

њем цена, ометају обнову наше 1 привреде и шире оскудицу и беДУ У народу? То нису радни сељаци. Они, иако повишују цене, немају од тога користи, јер тај новац поново иде шпекулантима на црној берзи за одело, обућу и др.. Главни корисници су пшекуланти. Они од сељака купе по прописаној цени или нешто изнад ње а продају дупло и тродупло скупље. Они су у Србији преузели највећи део трговине у своје руке. Поштени радни свет у градовима доживео је да га хране шпекуланти. Шпекуланти су се поставили као посредници између града и села, између радника и сељака, грабе на све стране а за себе задржавају најбољи део. Они, који ништа не стварају, који не раде опет почињу најбоље живети. Стварају се нови богаташи, нови милионери. Дизање цена користили су донекле и богати сељаци, нарочито у околини Београда и других градова, који тргују на велико са својим производима. Како је могло да дође до тога да у овој земљи, где постоји народна власт, шпекуланти могуда пљачкају оне који својим знојем и радом стварају свако добро, оне који су својом борбом ослободили своју земљу и дижу је из рушевина ? То је зато што, услед разорене привреде у рату нема довољноробе пре свега фабричке што су сви наши крајеви опустошени, шго нема довољно саобраћаја да се роба пренесе и оживи трговина и наново организује. И док је сав поштени радни народ прионуо да подигне привреду из рушевина, дотле су ту оскудицу и разореност искористили шпекуланти да завладају пијацама, да дижу цене и да се богате. Они то могу урадити зато што село и град нису организовали своје задруге да преко њих набављају и продају све што им је потребно, што народне власти и сам народ нису разумели да хреба водити упорну борбу за чврсте цене и организовати праведну поделу онога чега нема довољно. Да смо тако радили истиснули би шпекуланте и њихову пљачку, а када радимо били би сигурни да за себе радимо. У прописаним!-ценама пољопривредних и индуетријских производа одређена је и урачуната пристојна зарада ироизвођача. С друге стране установљене су плате радника, намештенихса и чиновника. При тако установљеним ценама и с таквим зарадама и платама могло се је проживети ово тешко време. Индустрија и сељачко газдинство могли су радити и напредовати. Да је то могуће најбоље показује Словенија,где су задруге преузеле снабдевање села и града и чврсто га држе. Шпекуланти су код нас пореметили тај ред, грабе и вичуда без њих не може бити трговине, да се без њих не може живети и има света који им верује. Борба против њих је тежа него што изгледа. То je зато што ми још немамо разгранату државну и задружну трговину, а они већ имају свој начин трговине и велико искуство, које је у сгвари продужење старе трговине. Затим они су се повезали са шпекулантима на оелу и већим делом трговаца у градовима, држе их уза себе уступајући им један део своје зараде. На пијацама шпекулант иступа тобоже као поштен трговац

и посредник који „помаже снабдевање града и села“. За подигнуте цене увек му је крив онај код којега је робу узео, а он зарађује „колико да живи“. Њих помажу они који шпекулишу у политици, који хоће и желе повратак на старо и у шпекулантима виде своју претходницу у томе повратку. Мисле да опет долази слобода гуљења радног народа и да су нашли с које ће стране поткопати и оборити народну власт. Они за оскудицу и неред оптужују народну власт. У граду говоре да сељаци пгаекулишу и пљачкају, а у селу да град хоће да живи на рачун села. Тако прикривају свој злбчиначки и пљачкашки посао и пребацују га на другога. Има и таквих који се сматрају крупним политичким и привредним стручњацима а шире овакве шпекулантске лажи. Народ Београда почео је огорчену борбу прогив шпекуланата, за прелаз трговине и снабдевања у руке државе, задруга и поштених трговаца. Сада је дошло време да се та борба пренесе на целу Србију, Војводину и свуда где су се шпекуланти и црна берза подигли. Треба помоћи борбу нашег Београда, јер је она заједничка борба. Победа Београда биће главна победа над шпекулантима. Најбољу помоћ у борби против шпекуланата даће сељак ако преки-

не сваку трговину с њима, ако ступи у сарадњу са својим сеоским задругама и градским задругама, па премо њих продаје н купује. Само радник, радећи у фабрици, може произвести и онабдети сељака оним пхто њему треба; само сељак својим производима може снабдети радника ониМ што му треба. Они се морају повезати преко својих задруга, преко Народно-ослободилачког фрон та. Тада никакви шпекуланти неће моћи да их искоришћавају, па били ти пшекуланти са пијаца или из разних старих политичких партија и парламената. У овој борби против скупоће потребнаје сарадња сељака и радника, радног народа града и села, Они ће својом сарадњом ироизводити више и на пољима и у фабоикама, па ће се вишкови производа са поља и производи фабрика откупити по прсписаним ценама. у руке државе и задруга и лелити према потреби и по јефтиним ценама. Треба зато боље организовати задруге села и града и помоћи држави да подигне државну трговину и спроводи политику цена. Све ће то подићи нашу привреду и нашу индустрију, чија је роба данас најнужнија. Само оваквом сарадњом радног народа града и села може радник и сељак бити господар свога производа и господар своје судбине.

Берба и јесења сетва - наш велики задатак

„Програм Фронта значи засејати 100% наша поља на јесен и у пролеће” рекао је маршал Тито на Првом конгресу Народног фронта Југославије. У старој Југославији једва смо са оно сточних запрега што смо имали успевали да обавимо сетву и остале послове око обраде њива и збирања летине. Рат и окупација свеле су број сточних запрега на једну трећину од предратних, а у многим крајевима и на једну петину или чак једну десетину. Пуно је примера не~ероЕатне сналажљивости, међусобне помоћи коју еу у току љуте борбе са окупатором и издајницима показали наши сељаци у сетви, обради земље и снабдевању Народно-ослободилачке војске. Тако смо ми, под условима тешкога рата, успели прошле јесени и пролетос, иако је сточна запрега много смањена, са свега око 1000 трактора да засејемо преко девет десетина ораница у нашој земљи. Био је то велики успех и да није дошла дуготрајна суша ми бисмо могли властитим приносом с поља и ораница да обезбедимо исхрану бар хлебом. Парола; „Ниједно парче земље не сме остати непоорано”, наш је позив, наша прва дужност наредних месеци и дана. То је исто тако позив и за све оне који су раннје, пролетос помогли код збирања летине и сетве да то исто учине и сада, Синдикати су се већ обратили својим члановима радницима и намештеницима да и они помогну. На нама остаје главни задатак, Иако је наша Армија уступила н десетине хиљада коња, а од Унре смо добили преко хиљаду трактора за орање, остала је и даље велика оскудица запрега и тешкоће око орања, поготово кад нам је сада нужна много боља обрада и боље орање

него што смо то могли да постигнемо за време рата и тешких борби. Јесења берба и јесења сетва су општа народна ствар али главни задатак стоји на нама, било да је то у неком малом планинском селу, било да је то у плодној војвођанској равници. Да би обезбедили хлеб себи и земљи, засејмо ове јесени под озимом пшеницом бар онолику површину колику смо засејавали пре овога рата, а засејмо по предвиђеном плану и остале јесење усеве. Берба кукуруза не сме бити препрека за благовремену јесењу сетву. А аграрна реформа и колонизацнја које сада проводимо такође не смеју бити препрека да обавимо у потпуности јесењу сетву и обраду земље, Обрадимо н ону земљу која је сада под државном управом. Стотине вагона семена пшенице из Војводине упућују се за оне крајеве где је суша уништила летину пшенице. Учинимо све да го семе благовремено стигне и да се у оним местима где се може, замени са домаћим. Припремимо семе и где год има услова посејмо само одабрано и очишћено. За ту сврху искористимо сваки килограм средстава за запрашивање семена које је недавно дато федералним јединицама Мобилишимо све сточне запреге за сетву, покренимо на рад сетвене одборе, оправимо тракторе и сејачице. Учинимо све да бн на пролеће заиста била етопроцентно засејана наша поља како нам је то ставио у дужност наш народни вођа маршал Тито. Тнме ћемо најбоље испунити наш дуг према нашој домовини Демократској Федеративној Југославији и обезбедити хлеб и себи и радницима који у фабрикама раде оно што је потребно нашем дому и нашим њивама. М. Г.

Среда, 12 септембар 1945

СЕЉАЧКА БОРБА

Страна 9 ,,