Архив УНС — Село

рад на сузбијању паразита културног биља, тим више што се у нашу пољопривреду, због њене разноврспостн, не могу директно пренети искуства стечена у иностранству, већ је потребно претходно извршити детаљна истраживања у различнтим крајевима наше земље и разрадити методе сузбијања које би одговарале специфичним условима разних пољопривредних реона. Поред ових објективних потешкоћа, које произлазе из самих природних фактора, успешна одбрана пољопривредних култура од болести и штеточина наилазила је у старој Југославији, због целокупности тадањих економских и политичких прилика, на препреке много озбиљније природе. Од пресудног значаја били су услови под којима се развијала пољопривреда. Они нису били погодни за преношење у широку праксу ни оних релатнвно оскудних резултата рада ко’је су постигли стручњаци у земљи, нити оних који су, на основу успеха у иностранству, могли да буду препоручени за наше прилике. Ниски ниво пољопрнвредне технике и економски услови живота и рада широких слојева пољопривредника кочили су широку прнмену савремених метода обраде и неге култура. Организација нстраживачког рада као и тадања опрема научних установа v кадровима и инвентару, са своје стране, није могла да одговара успешном нвршавању многобројних и сложених задатака из области заштнте бнља. Осим тога, ненароднн режими, са својим бирократским адмниистративним апаратом, нису пружали никакву стварну помоћ пољопривредницима који, препуштени самн себи, већином нису умели да потребне мере за одбрану својих култура. Код неких слојева земљорадника владало је схватање, које h?s данас није у потпуности искорењено, да је човек скоро иемоћан према тајанственим силама које услозљавају масовну појаву штеточина, тако да су, у циљу одбране од њих{, нагнњали врачању, прнмени разних симболнчних мера и томе сл. Тако смо, још 1946 године, наишли у једном селу прилепског среза на попа који је, на тражење пољопривредника, читао молитву н шкропио светом водом њиве нападнуте скакавцима. Наведене околности, поред других особнна, дале су нашој пољопривредн пре рата печат опште заосталосги. Разумљиво је да је све ово имало пресудан утицај на нашу привреду и да се то морало одразитн у велнким губнцима које је пољопривреда трпела из године у годину нападом