Архив УНС — Село

штеточина и болести. Овн губици не могу ни приолижно да се процене, али се о њиховој висини може судити према неким подацима који се, примера ради, овде наводе. Шљивина штитаста ваш је, од 1928 —1932 год., нанела штету у износу од 7,5 милијарди динара, јер се осушило 15 милиона шљивових стабала (просечна вредност стабла процењена је на 500 дин.). Скакавци сваке године причињавају штету од најмање 10 милиона д., а у годинама њихове навале штете су десетоструко веће. Тако су само у Банату 1931 и 1932 r. оштетиле пољопривредне културе у вредности од 37,5 милиона динара. Црљивост јабука исто тако наноси огромне штете, јер редовно смањује принос за просечно 50о/ 0 . Гусенице лептира метлице нанеле су, 1930 године у Банату, на разним културама штету од 3,5 милиона динара. Прелаз из заостале на напредну, интензивну пољопривреду, који поставља Петогодишњи план захтевао је да народне власти, истовремено са другим мерама за унапређење пољопривреде, планирају и спроведу и све оне мере помоћу којнх би се, кроз ефикасну заштиту култура од болести и штеточина, допринело обезбеђењу већих и редовних приноса. Заштита биља требало је да буде нераздвојни део оних мера које карактеришу код нас процес интензификације пољопривреде и саму планску привреду. Не предузимајући борбу против штеточина и болести, велики део оног напора који наш народ, уз помоћ масовпих организација и народних власти, улаже у остварење сетвеког плана, увођење нових агротехничких мера и др. немииовно би остао без очекиваног резултата. Важност задатака који се постављају пред нашу пољопривреду не допуштају да количина и каквоћа приноса који се очекују од разних култура буду у зависности од утицаја необузданих природних чинилаца, у које треба уврстити штеточине и болести, јер ове могу, као и суша и друге елементарне непогоде, да се појављују понекад са поражавајућим последнцама а редовно нам наносе огромне губитке. Сам карактер планске привреде, у нашнм конкретним условима, захтева, с једне страие, да удвостручимо бригу око обезбеђења жетве и, с друге стране, претвара питање одбране усева од напада паразита на њивама сваког појединог пољопривредника у ствар општеиародног значаја. То може да илуструје следећа карактеристична појава. Још од самог почетка вегетационе периоде у протеклој години заводи и управе за заштиту биља у скоро свим народним