Архив УНС — Село

Убедљиви ефекти самоуправљања

Људи се, по некад, на чудан начин извињавају. Кажу, на пример, да у њиховој радној организацији још нису сазрели услови да се економске јединице више осамостале, а радни људи у њима стекну већа управљачка права. „Јер, ето, свест њихова није још довољна, нема услова, не може се одмерити рад и допринос група или појединаца...“ Па, директор или управник што кажу тако се и ради. А ја знам (и не само једног) човека, управника задруге који се ослободио осећања да је он у колективу анђео-чувар интереса њихових и социјализма, да се без његовог покровитељства ие може и не треба ништа урадити, јер не би ваљало. Управо, знам колектив задруге (зове се „Слога“ у Јаши Томићу) који је примио на себе права и обавезе па пркоси конзерватизму и неодољиво постиже успехе. Па, друже Марко (тако се управник зове) питао сам га како сте то успели?

Многи од нас причао је Марко прошли су кроз административни период управљања навикнути да слушају директиве старијих и предају их млађима да их извршавају. Те навике, у људима дубоко укорењене, су и разлог страха да се не погреши, промаши. А новине, иначе, тешко продиру. У нашем колективу, мислим, *оне су ухватиле чврст корен, иако још има људи који своја права цене више од дужности. Не схватамо их много озбиљно, јер систем што смо увели и већина која га је прихватила сасвим као што треба не дају им могућности да анархистички размахну крилима, него се уклапају или траже ухљебије на другој страни. Мени, као управнику, сада је много лакше него пре неколико година. Заједнички утврдимо план, средства и друго, пренесемо то на економске или обрачунске јединице или на појединце. Сами знају шта, колико и како треба да раде и колико према том раду зараде. Не уплићем се више, као раније, у сваку ситницу; радник ради и управља својим средством, а мени и колегијуму су остали задаци даљег развоја и проширења целе opraнизације. Ни ја, ни управни одбор, ни задружни савет у последњих неколико roдина још ни једном не изневерисмо предлог или захтев синдикалне подружнице или збора економске јединице. И ни једном, јер то стварно није требало, нисам правом вета спречио неку одлуку органа управљања. Ти си већ пролетос писао у „Задрузи“ о томе да сваки тракториста са трактором и прикључним машинама представља самосталну обрачунску јединицу, да има свој производно-финансијски план и да, према томе како и колико ради толико и заради. Ево, сад могу да ти покажем како су се показали на полугођу и после девет месеци. Драгутин Тодорић подбацио је свој план на полугођу за 315 хиљада и није добио ништа преко аконтације. Ђорђе Анђелковић је премашио план за 786 хиљада и примио 120 хиљада више, Душан Поноћко је реализовао скоро милион динара преко плана и добио 130 хиљада, Радоје Латинкић је подбацио за 400 хиљада, а Светозар Куљанин је премашио план за 612 хиљада динара. Иштван Молнар је имао губитак од 252 хиљаде на полугођу, а на крају деветомесечног обрачуна не само да је остварио, него је и премашио план за 729 хиљада. Ђорђе Анђелковић је на крају деветомесечног обрачуна добио још 170 хиљада и остварио месечни просек примања од 60 хиљада динара. Слично су прошли и многи други. Карактеристичан пример је Васе Ву- ‘ јовића који је уместо 388 хиљада подбачаја на полугођу имао два милиона и 800 хиљада пребачај плана за девет месеци. Међутим, и на деветомесечном обрачуну се показало да је Драгутин Тодорић, иако нешто мањи, ипак показао подбачај свога плана. После тога он је поднео отказ и економска јединица га је без речи пустила. Очигледно је да у овај систем није могао да се уклопи и отишао је у организацију где се рад плаћа по времену проведеном на послу. Многима ће изгледати чудно, али је истина да овај колектив ради седам часова дневно. Сада; у децембру, јануару и фебруару трактористи и други радници у ра-

тарству раде свега пет часова. Од 8 до 13. Додуше, ако око девет часова стигне вагон ђубрива, нико неће отићи кући док се не истовари и нико неће ни помислити да поднесе рачун за прековремени рад изузев ако није у питању државни празник. Тако су сами одлучили, исто као што у сезони радова не питају колико вреиена проведу на раду иако је званично за те месеце утврђено осмочасовно радно време. И, док ратарци сада раде по пет часова, рачуноводство и администрација раде свих осам. Треба урадити биланс и много других послова. Нико и не помишља, као пре неколико година, да за те задатке ангажује хонорарно људе са стране или плати прековремени рад. Али, кад се то заврши и кад се ратарци буду презнојавали на њивама рачуновође he радити пет часова дневно. Какав је ефекат таквог рада? Упуштање у појединости далеко би нас одвело. Споменимо само да је за девет месеци реализација, у односу на прошлу годину већа за 32, а трошкови мањи за 0,3 одсто. Чист приход је већи за 73, лични дохоци за 37, а фондови за 186 одсто! Просечан лични доходак по раднику износиће ове године око 40 хиљада динара месечно. Већ неколико година радници управљају својим радом и средствима, одлучују о битним питањима живота и рада Задруге, али истовремено снажно носе и бреме преузетих обавеза. Треба рећи да у почетку нису звиждали од радости, да су у све то ново гледали с неповерењем, прибојавали се да, можда, неће добити све оно што својим трудом остваре. Па чак и после прве године таквог рада у себи самима нису били начисто. Али, резултати рада су разбили све сумње. Јер, бруто производ од 287 милиона у 1961. порастао је у наредној иа 297, да би у 1963. био 447, а у овој око 600 мнлиона динара. Чист приход је од 40 милиона у 1961. за девет месеци ове годиие порастао на 82, а на крају годиие ће износити 120 милиона динара. Година 1961. донела је у фондове свега пет милиона динара. Већ у наредној остварен је скок на 26, а 1963. на 37 милиона динара. У овој, за девет месеци, створено је колико у читавој претходној, а до краја године оствариће се 45 милиона, дакле, деветороструко више него 1961. Наравно, такав рад и залагање није остао без утицаја и на личне дохотке тако да су они са 28 милиона у маси 1961. порасли на 65 милиона у овој години. Ове јесени причао ми је Марко Ступар и поред добро познатих временских неприлика овај колектив је успео да на време обере кукуруз, повади шећерну репу,' благовремено засеје пшеницу и, чак, повећа површине у одпосу на прошлу годину. Мислим да се тај успех не може приписати ничему другом до самоуправљању у нашем колективу, систему расподеле и организацији рада. И сам сам већ четири године упорно настојао да оно добије што потпунију садржину и облике. Нисам се надао њему пређе сенка преко чела да he на случају наше организације доћи у сукоб принципи радничког самоуправљања и могућности њиховог стварног спровођења у живот. Јер, неки прописи, прављени у административном периоду, примењују се и у доба радничког самоуправљања. Ми смо наставио је он збору економске јединице дали пуно право да прима и отпушта раднике. Негде пролетос затребала су нам четири радника и Завод за запошљавање нам је, између осталих, • упутио и Обрада Ковачевића надалеко познатог нерадника. Наравно, збор није хтео да га прими и ја сам, као руководилац организације, у ствари, само известио Завод о томе. Међутим, нешто касније стигло је решење од судије за прекршаје о кажњавању мене са пет, а радне организације са 50 хиљада динара! И потврђено од другостепеног органа! Не, није ми жао што сам лично кажњен. Али, испада ли то да колектив, зборови радне јединице узму у радни однос радника кога они хоће, а они су резултатима показали да хоће доброг и поштеиог радника, или морају да узму нерадника, јер га, ето, по слову Закона упућује Завод за запошљавање... Стварно, моја савест се са тим не слаже. Враћајући се размишљао сам о томе како живот брзо превазилази статичне норме, поготову ако је овако динамичан и напредан као у Јаши Томићу.

ВАСО ВУЈИНОВИЋ

ВИЗИЈА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ у 1970. год.

Трајна оријентација и дугорочни програм за коришћење Потенцијала брдско-планичских подручја

Стручна служба Србије потпуно сагласна у ставовима о даљем коришћењу земљишта у крајевима неразвијене пољопривредне производње

ПОЉОПРИВРЕДА БРДСКО-ПЛАНИНСКИХ подручја у Србији налази се у условима неразвијене привредне структуре и граничи се с рејонима привредно неразвијених крајева наше Републике. На брдскопланинска подручја у Србији отпада око 70 одсто укупног земљишта, а пољопривреда везује близу 70 одсто становништва, чији је једини извор прихода у овој области, па би само и тај податак инперативно налагао изиалажење решења за бржи темпо развоја пољопривредне производње, за коју на брдско-планинским теоенима и те како има услова и још пеискоришћспих потенцијалних могућности. Илузије да се сви проблеми привреде, пре свега пољопривреде, могу током седмогодишњег плаиског периода потпуно решити, данас нема нико, па ни .стручна служба, која је ових дана, предвођена идејама Савеза пољопривредних инжењера и техничара СР Србије, квалификовано расправљала о даљим путевима развоја пољопривредне производње брдско-планинских подручја. Али, предлози, том приликом дати, свакако треба да буду дугорочна основа за коришћење природних земљишних и климатских услова ових за сада заосталих крајева. Нереално би било постављати планове развоја једнога краја, а нарочито краја познатог са веома ниског привредног развоја, напамет. Стручна служба Србије визију развоја пољопривреде брдско-планинских крајева Србије у 1970. години види у стварним условима и могућностима за свестрано развијање производње у многим гранама пољопривреде, гранама од којих неке тек треба да прихвате пољопривредни произвођачи. То нису никзкве теоријске паставке, ни*ти прорачуни на хартији, већ поставке засноване на досадашњим лстраживањима, подухватима и резултатима пионирског рада и нових ставова о томе како и на плаиинским земљиштима могу економска улатања у пољопривредну производњу постати онравјшна. Увек се имао у виду пример високих приноса зелене сточне хране, до 20.000 кг/ха сена с новоподигнутих травњака на Власини, Копаонику, Тари, успешан тоз говеда на Златибору, добро организована кооперација Огледне сточарске станице у Пироту са преко 150 домаћинстава обухватањем близу 10 хиљада оваца, итд. Овим Је провера стручних и научних поставки окончана, а добивени резултати су путоказ за даљи рад на унапређењу пољопривредне производње, што се може укратко изнети на основу студијског рада велике групе стручњака и искустава оних који су до сада имали успеха. Без намере да то изражавамо бројевима, али као пројекат реално могућег правца раввоЈа пољопривредlне производње у брдско-планинским подручјима Србије могло би се приступити производњи: КРОМПИРА, којег би се изменом коришћења ораница могла постићи за 30 до 50 одсто већа производња, а нарочито производња кромпира за исхрану стоке, којим би се само у овим крајевима ослободило око 15 до 20.000 вагона кукуруза годишње, а

толико ова подручја троше и за исхрану људи и стоке. За производњу кромпира у овим крајевима постоје оптимални услови, па је то једна од најрентабилнијих и најакумулативнијих култура у брдском ратарењу. ОВЧАРСКА ПРОИЗВОДЊА је друга привредна грана за чију рентабилну производњу у овим крајевима има још знатних резерви. Од укупног броја оваца у Републици, на брдско-планинска подручја отпада 80 одсто. Пошто нашој текстилноЈ индустрије треба пет милиона мершшзованих грла, брдско-планинска подручја би требало да raje 1,6 милиона оваца, што изискује оплемењивање наше домаће расе оваца, даљи развој кооперације, примену зоотехничких мера и ПОВЕЋАЊЕ ПРОДУКТИВНОСТИ ЛИВАДА И ПАШЊАКА. А за ове послове имамо и те како велика искуства. Претпоставља се да се око 40 одсто од 400.000 ха друштвених пашњака може веома интензивно користити, да се мелиоративним ђубрењем може повећати принос са 10 и 12 мц/ха сена на 60 до 100 мц/ха, да се подизањем вештачких травњака може добијати принос од преко 150 мц/ха сена, да се редовном негом пашњака и ливада може знатно утицати и на поправку квалитета трава, односно да се може са њих добијати квалитетнија сточка храна. ЈЕЧАМ, ОВАС, СИЛАЖНИ КУКУРУЗ су културе којима ваља дати место у ратарској производњи. Гајењем новоиспитаних високородних сорта јечма, овса, специјалних форми хибридног силажног кукуруза, могу се постићи високи приноси (овса сорта кондор до 50 мц/ха, сорте астор преко 40 мфха; јечма сорте унион 45 мц/ха; сорте делта, минерва или вола, исто тако, око 40 мц/ха), а то би уз утрошак 1 кг концентрата у дневном оброку грла на пашном тову знатно допринело економичнијбм тову јагњади, јунади или старијих говеда. Примера за то имамо на планинском газдинству „Копаоник“ Земљорадничке задруге у Брусу, ППК „Проrpec“ у Призрену, на ППД „Власина“, Огледној сточарској станици у Пироту итд. ДУВАН је, такође, ратарска култура која се мора гајити у брдско-планинским подручјима. Пре свега, јер је то култура за коју у овим крајевима постоје природни земљишни и климатски услови, а и због тога што Је то култура која најбоље може да запосли велики број радника. ИНТЕНЗИВИРАЊЕ ВОЋАРСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ асанациЈом постојећих засада шљива и јабука, подизањем плантажа малиие, црне рибизле, вишања, купина, огрозда, представља неисцрпан извор прихода и подручје упошљавања рздне онате. За овако постављену проиЗводњу научне и стручне службе поседују исцрнне анализе и документацију, решења и предлоге, допуњена досада богато стеченим искуствима у огледима и производњи, па остаје да се преоријентација привреде ових крајева спроведе, али уз решење питања даљег финансирања, подстицања интеграције с индустријом, развоја кооперације са задругама.

Инж. Миланка МАЈСТОРОВИЋ

ТРАВЕ НА НОВОПОДИГНУТИМ ЛИВАДАМА НАДВИСИЛЕ СУ ОВЕ ГОДИНЕ ЧОВЕКА

3 А Д Р У Г А Број 1034—35 / страна