Архив УНС — Село

У ПОСЕТИ ПРОИЗВОЂАЧИМА ИЗ СТИГА

КАРИКА И ПО -150.000

Село Берање у Стипу, н,ије далвко од ГТожаревца. А,ли је до њета ташко до!ћи. Нарочито ових дана, због лоших путевн, И, да не беше „Газа“, остадосмlо и ми и наш фијат у блату... Ето, у том селу, посегили смо дом Радослав>а Caiß'Hha, Kio'onepaMTa. Је|д«ог од 58 произвођача, из тр.и стишка села: Берања, Сира-

шва и Смољиица. Којима је АгроиlНД|устри!}ски момбинат из По'Жа|рев'Ца поверио 600 белих мрмача и 22 нераста. За проивводњу пра сића и тов свиlн>а у својим оборима. Свамом, најмање десет Десет иа|јмаlње зато што у том случа.ју један мора потпуно да се посвети том послу. И што из тот рада свако дом | а!ћlИ | н , ство може да за|ради добру, радов»у месечиу „плату“. Колику, видеће се касније, «а примеру коопер аита Савића. Добри услови сарадње рачуница чиста Да кажемо претходио коју реч и о условима те опецифичне кооперације. Комбинат даје прlИПlЛод(не овиње, тошребиа хранива, ветеринарске и друге услуге и осигурање код

Мартинци, децембра Дубоке бразде раскаљаних путева, дебели слојеви житког блата на тротоарима и танки покривач снега у магловитом ваздуху дају основно обележје зимскот хладног мартиначког пејзажа. Рад у пољу готово сасвим је престао. људи су се повукли у своја дворишта. Само, баш у току ове зиме за нека домаћинства неће наступити период одмора, као обично ... И, ето, то је у овим данима у Мартин Цима најчешћа тема разговора, било да се о томе поразговара на улици, у задрузи, кафани, било у породичном кругу или друштву пријатеља. И, наравно, интересовање се само по себи по јачава какав су то посао створила та домаћинства? ШТА СЕ МОЖЕ УРАДИТИ СА 50 МИЛИОНА И 23 ДОМАЋИНСТВА Најсажетије обавештење о најновијем подухвату мартиначке Задруге, које је добијено како у разговорима у канцеларији, тако и приликом обиласка села и посета двориштима коопераната, дао је задружни стручњак за кооперацију Василије Мартиновић, пољопривредни техничар: С пролећа ове године склопили смо иове уговоре са 23 домаћинства о производњи товљеника. Том приликом дали смо преко 100 супрасних крмача шведског ландраса и 22 нераста.

ДОЗ-а. Произвођачи да|у своје оборе, радну онагу, простир(Кlу, <и шосе трошкове за огрев и осветљење. За ов>ако ионоручеио nipace старо осам недеља и теш>ко преко 20 кт. кооперанти добнјају по 100 динара по килопрам-у, ако одгоје седам прасади по леглу, од једне прасиље. Aiko однепују више до десет и преко тот броја, цена се сразмерно пење и до 150 динара по килотраму. Тиме се завршаlва део пословне сарадње, Они кооперанти који имају услове и желе могу нр асиће да задрже за тов, у ком случају до-би.јају по 25 динара за килограм прираста, при товљеника. До>сад су о&и кооперанти иlспоручlили пре ко 5.000 товљеника и још впше праснћа. Они су стекли углад солидииlх nipoHßßohana, прочули се не само по околним селима, нето и далеко ван граница среза. Иитересовање је толико да Комlби!.нат не м)оже да подмирlИ нарасле потребе и све се више ори|јентише и упућује кооперанте на непосредну сарадњу са задругама ~. Кооперанти „лебде“ над прасићима Од потпиlоивања првих уговора до данас већ је прошла година и по дана. Довољно времена да се стешу искусгва, исноруче по три „гурнуса“, сваду обрачуни, наплате зараде... Подигнути су нови обори, адаптиране стаје, понегде уведена текућа вода, електрично светло, унеге пећп за загревање, а у некиlма чак и кревети за дежурног... Простирка је чиота, сува, прооори светлији непо и на некнм кућама. Новине су унеле промене у нааикама, начи!ну живота, раду. По|даташути већом зарадом за већи бро'ј и тежlипу и бољи квалитет одlнего'вани'х прасића, кооперанти, прича се, „ле>sде“ над њима. Отуда, миједно пригњечено, ннјадно кржљаво прасе. Њима се поклања посебна пажња. Потураlју се под предње оисе, а зна се и због чега итд. Пр'Осе(к од девет однегованих npaicnha по леглу, просечне теживе од 22 к т после осам недеља (код неких је тежина првмаlшил'а и 25 к?г), бољи је резултат него и у некнм наЈ'Модернијим фармама, при савршенијем „ком-

Занимљиво 6и било чути како је дошло до таквог преокрета у расположењу произвођача? Пре неколико година је сличан покушај пропао. Зашто? Учињена је основна грешка нису обезбеђени материјални услови, произвођачи нису били припремљени, а држање племенитих раса свиња све то захтева. Зато смо овога пута предвидели и обезбедили све. Одабрали смо најбоље произвођаче, помогли им да адаптирају или изграде нове свињце, набаве аутоматске хранилице, обезбеде добру воду, бетонирају подове за лакше одржавање хигијене, одржали смо семинар за товљаче, итд., па тек онда, када је све то обезбеђено, пустили смо крмаче у производњу. Видите, у све то уложили смо преко 50 милиона динара. Средства су из кредита, а за три године, када отплатимо кредите, задружни фондови ће бити већи за преко 20 милиона дира. Ту не рачунам оно што he наступити проширивањем основног легла с којим смо почели. Значи, акумулација ће нам бити и већа! Постоје ту још две занимљиве ствари прва, произвођачи улазе у крупну производњу товљеника баш у време када тржиште и цене нису баш стабилни, а, друго, неговање белих свиња изискује стварање сасвим друкчијег режима неге, исхране, заштите... Искрено речено, та прва ствар је заиста занимљива. Произвођачи будно прате кретање откупних цена. Али, све су то добри, да кажем пасионирани произвођачи, који с љубављу и по-

фору“ и уз приоуство знашо вепог броја стручњака и квалификоваиик радаика. Зарађујем 40.000 динара месечно Радослав Савић, човак четрдесетик годlина, о свему томе, о сарадњи и hobo'M заеимању, у присуству др Миме, ветеринара, прича с лако-ћо.м и сигурношћу као неко ко се тим послом бави већ годинама. Псичео сам, прича он, са десет мрмача. Из првог прашења и легла одаегоlвао сам 86 прасића, од тота утовно 63. Иапоручио сам прасиће и из друлоlГ легла. Чнсто, за рад, остало мн је за 18 месеци 725.000 динара, или у просеку нашто преко 40.000 динара месечно. Зачас прође три четири месеца и меии „падне“ карика и по. То „карнка и по“ је нов 'H3ipai3, за којн омо првн пут чули Карика значи омот иа 100.000 дииара, а карика и по 150.000 дитара. Поlсле свакот турнуса остане карика и по. И сад се не оскудева као некад. Да поманемо само неке детаље: у соби нов намештај. Под од дасака, жути се као лимун. Мо'Ж.да први у селу. За неког је то толико обична ствар, а за иекот и читава „револуциlЈа“ у KiyhiH, у селу. Још кад је под застрт, па се у ообу улаои с пажњом и поштовањем, тек кад се скине блатњава обућа... У ложио сам за иови обор, што св-от што купљенот матерlИјВlла и рада, око 525.000 динара. И то ми је већ враћемо. Нашао сам uu.i>y рачуиицу ако више корнстим прасилиште, па сам узео Ј ; бш десет праснља каже каоиерант. Биће миото вичпе п-асла, али и знатно већа зарада. Сад, око Нове године. v року од три дана т(реlба да mih се опраои осам крмача. А десет крмача, из др'те партије. треба да се опрасе 1. априла. И то. тан-о је поlдешено.

све у р'сжу од 24 caira. Тад иМ ! а да буде на HOiraMa, мобилисано и дежурно, све живо у кући. Иије то шаиа, oiko 100 праси(ћа у једн'o'М дану. Алlи то Је боље. Неће биии изтена. ђења: те даlнас ће, те сутра. Овамо се тачно зна и сиремно очекује таЈ даи! Осећам се као радник Комбината Док чоlвак олуша Рад'Ослава има yTHicaiK да не разговара са дајуче|раlШ!њнlм сељажам сваштаром, већ крупним робниlм проиввО 1 ђачем «а немоЈ фарми. А ан, ништа и не слутећи, и roTO'Bio погађаЈући наше мнсли, каже: Осећам се као стални раднж Комбината. На раду у свом дворишту. Плаlћен сам по учинку. Само још што нисам здравствеио и пензионо осигуран. Е, Још то кад би било решано, билlo би мнаго дббро. Ови ми, комбиlнатоlВ'и кооперанти, то би радо, ад срца и о'бер ! учке прихlватили. Зарађујемо, на прасића и тову свиња, више него стални радннш|и у Комбинату. И спремни омо да део свот до-хотка у потребном проценту и сразlмер|И уплаћујемо у одговарајуће фандове за адравствено и пенаиано осигурање. Истина, у Ком!биlнату ввћ постоЈи таква замlИсао. О томе су нам нешто и говорили. То питање се проучша. Очекују ое неке измене у noiCToj вћим трсхписима ла би се то саровело у дсло. И ми се томе надамо. Речеио нам је, тако'ђе, да ће нам бити ом!огућено учешће у раду o'ртана радниикот самоуправљања, у потоиу за wo ! OinepaniHijy, да ћемо бити бирани и у раднички савет. Све те npoiMene зиаићће нешто сасвјим ново и ми их прижељlК!ујвмо ве'ћ у hoiboJ години.

X, КРСТИЋ

РАДОСЛАВ САВИЋ

КООПЕРАНТ ВЛАДИМИР ВАјСИЋ.: ЗА ПОЧКТАК ПРВА ИСПОРУКА 40 ТОВЉЕНИКА .. .

КАД СЕ СВИЊЕ ПРАСЕ НА НОГАМА СУ СВИ ЧЛАНОВИ ДОМАЋИНСТВА

РАдно место у свом дворишту - колико још до тог циља

себном преданошћу прилазе одгоју. Сваки од њих се узда у то да ће добром негом и свим осталим залучити најмање 8 прасића по крмачи из једног легла, затим, да ће хранилицама растур хране свести на нулу и да ће у сарадњи са нама и исхраном искључиво концентратима из наше радионице хране постићи изврстан квалитет товљеника. Друга ствар сада постаје сасвим разумљива. У томе се налазе сталнији послови за чланове домаћинства. А онда ништа није тешко. Због тога ми на то гледамо перспективно и у догледном времену такав произвођач може да рачуна на стално запослење у задрузи, а да му радно место буде у властитом дворишту. Да ли се број таквих домаћинстава може повећати? Већ сада постоји велико интересовање. Могли бисмо за кратко време још 100 домаћинстава увести у такву производњу, Али, не можемо да добијемо средстава ... Заиста. штета, јер у питању је, као што видите, права непрекидна робна производња. Већ идуће године само из ова 23 дворишта добићемо бар 1.200 товљеника, а за две године 4.000 до 5.000. САВРЕМЕНИ ПРОИЗВОЂАЧ РОБНИ ПРОИЗВОЂАЧ Не треба много обилазити да 6и се разлика уочила. Разлика између услова у којима је црна свиња уз кукуруз с трбухом до блата товарила киле масти и уредних савремених свињаца у којима дугачки као извајани бели товљеници стварају на себе месо •.. Обрели смо се код ЈБубинка Морицког. Иако дигнут од стола и ручка, расположен нас је увео у свињац, који је изградио пролетос. Покривен, издељен боксовима, с хранилицама које сваки час клопарају, деловао је као угодно, топло и чисто пребивалиште. Иако у току дана нема више од 4 часа посла, укућани често навраћају овамо, јер, можда, нешто устреба. Уговорио сам 5 крмача и, ево, видите их. И једног нераста. Три су се већ опрасиле и имам 23 прасета. Beh смо навикли и волимо овај посао. Поготово када овако лепо напредују. Да ли је тешко? Не, зашто би било? Треба само знати шта све треба. Друг Васа, као и ветеринар, долазе често. А и увидео сам ја. Нема, брате. ништа, дошла су нова времена и мораш прихватити ново. А то Је и сталан посао. А како ће са зарадом бити, шта о томе мислите? Па, ова цена од 380 динара одговара. Ми-

слим да неће зарада бити мања од 8.000 динара по товљенику. Пријатно изненађење, своје врсте, састојало се у томе што се по свему видело да је овај произвођа«!, као, уосталом, и многи од шегових другова, потпуно усвојио све оно што се везује за савремену и сталну производњу. Укључујући ту све, и режим држања, исхране, осигурања, редовне ветеринарске заштите, као и обнављање запата крмача, када томе дође време. СА 6 БОКСОВА 200 ТОВЉЕНИКА ГОДИШЊЕ . .. Брзо се може* доћи до уверења да Задруга није шаблонски заузимала став према сваком произвођачу. То се односи и на висину улагања, тип и капацитет свињца итд. Примера ради, упознајмо се поближе с кооперантом Владимиром Васићем. У доњем делу дворишта, које је, тако рећи, идеално испланирано и искоришћено, изграђен је веома леп и функционалан свињац са 6 боксова, мали испусти за прасад испред шега и велики испуст за крмаче поред. У дну тог дела дворишта кокошињац. Свих пет крмача, које сам преузео, опрасиле су се и, ево, већ сам почео тов 41 грла. Имам и нераста. Цео посао у току дана обавља се с великом прецизношћу. И, наравно, мора да иде добро. Имате 6 боксова, нако мислите да развијете производњу? Пре свега, каже Владимир Васић, целокупна производња заснива се на уговорима са Задругом. Само с њеном помоћи и у сарадњи са њом могуће је све ово. Тако и планирамо да проширимо производњу са 12 крмача, то знати да he се боксови користити у пуној мери, у два турнуса. Иза овог свињца доградићемо још један део за супрасне крмаче. Разумете ли? Тада ћу моћи годишње да испоручујем и до 200 товљеника. Како ви оцењујете односе цена концентрата и откупних цена свиња? За товљенике добијамо концентрат по 66 динара. То Је добро, Јер тиме Задруга покрива само своЈе трошкове за радионицу. Али, премиЈама остваруЈе добру добит. Због тога откупне цене одговараЈу стварним трошковима това, као и осталим. Ако ми, произвођачи, добро радимо и по леглу испоручимо 8 товљеника, зарада се може кретати између 10 и 14 хиљада динара по товљенику...

БОЖИДАР ЂУРИЋ

. Број 1034—35 / страна ЗАДРУГА