Архив УНС — Село

БОГАТСТВО У ВРЕДНИМ РУКАМА

У ПОСЕТИ НЕОБИЧНОЈ ФАБРИЦИ - „МЕГАПЛАСТУ” У ДОЊЕМ МИЛАНОВЦУ Фабрика без дугова, а град без незапослених. - У њеним погонима 3.000 тона метала претвара се у 2.800 производа - кутија за накит, привесци, огрлице, медаље, плакете, рондели за ковани новац, шнале за каишеве, позлаћене женске наруквице

ЈЕДАН од првенаца из прерађивачке породице рударско-топионичарског басена Бор и рудника бакра Мајданпек, Радна организација .Мегапласт" у Мосни почела је пре 12 година свој век производњом амбалаже за паковање златног и сребрног накита и бижутерије, Тада је нмала само 25 радника. Данас 3.000 тона метала и 300 тона пластике прерађује у 2.800 разних производа најфиније израде и изванредног дизајна - производа врло тражених на нашем и светском тржишту. Готово наслоњени на управну зграду. скромну двоспратницу у којо) као да је било пројектанту најважније да се не изгуби ниједан центиметар простора, нижу се четири погона под истим кровом. за производњу амбалаже за накит, затим бижутерије и гапантерије. жетона и рондела и алата за сопствену производњу. Крај фабричког дворишта, прошараног-зеленилом и дрвећем, протиче Поречка река, а са једне и друге стране чинећи неку врсту живог тунела, уздижу се шумовита брда и пропланци са покојом кућицом или заосталом појатом. Амбијент саткан од чисте, људском руком још ненарушене природе. Није je изменила ни фабрика, која по природи посла и технологије није загађивач ни ваздуха ни воде. НАЈВИШЕ ЗАПОСЛЕНИХ СУ ЖЕНЕ У овој индустрији. као уосталом. у другим прерађивачким фабрикама Мајданпека и РТБ Бора. учешћем већег броја људи. или - како се то обично каже - коришћењем живог људског рада. многоструко се повећава вредност грубих сирових метала (бакра. злата, сребра. гвожђа). Тако производња бакра, основног производа, nocTaje економичнија, а са све већим изгледом у преради се запошљавају младе генерације У .Мегалласту' сада ради 500 радника, највише жена. У многим кућама раде по двоје или троје, Доста их је који су уз помоћ фабрике подигли и своје куће. вежући се тако трајно за фабрику-хранитељицу, Као што су се рудари Мајданпека бринули својевремено да изграде прерађивачку индустрију у којој би се други запошљавали. тако и данашњи радници .Мегапласта" - чине што могу да у Доњем Милановцу не буде незапослених. И готово да их нема, управо њима захваљујући. За помоћ им се обраћају школе да 6и изградиле стан за просветног радника, здравствене станице да 6и купиле опрему. .Мегалласт" је постао незаобилазан у животу и развоју Доњег Милановца - каже Мирослав Илић, потпредседник пословодног одбора за производњу и техничка питања Сличну представу о фабрици има и њен директор Велимир Миленковић, (.Мегапласт" je за милановачки крај као рудник бакра за Мајданпек) А све je израсло из бакра и метала који га прате - злата, сребра, селена, итд КАКО ЈЕ ПОСТАЛА ФАБРИКА Циљ је био и остао да се основни производ што боље уновчи производњом разних соли или оваквом прерадом каква је у .Мегапласту", Како се, уопште, зачела идеја да се овде, усред некадашњег беспућа, подигне прерађивачка фабрика? Можда због близине МаЈданпека и Дунава (два асфалтна пута воде у град

бакра - један краћи. други мало дужи). И то је, али није једино - објашњаеају домаћини. Настанак фабрике прича је посебна. Копајући руду помоћу најскупље светске механизације, и сада и у оно време најсавременије у свету, стварајући доходак од којег је изграђен читав град Мајданпек. људи у руднику. ипак. нису могли спокојно да живе од тог рударског динара. Њих је било онда хиљаду, а око рудника, на посној земљи десетине хиљада људи који ће сутра са завишћу и горчином гледати у њихове фабричке капије као у неки други недостижни свет. Можда ће их мрзети или једноставно презирати. Шта друго незбринут и гладан човек може да осећа према безбрижнима и ситима. Да тај бакар не би за ове људе био туђе добро. да 6и био и њихова будућност, првобитне маглоаите и тада још смеле идеје претвориле су се у Јединствен програм - програм солидарности. Али, солидарности, не буквално схваћене. У подухвату се рачунало на рентабилност будуће производње. дакле, на све економске и тржишне претпоставке даљег развоја. Што је замишљено. то је и остварено. Фабрика .Мегапласт’ данас не само што сама финансира свој развој, него даје позајмице чак и другима И све то у ово време инфлације. девалвације и сваковрсних других тешкоћа Како то постижу у Милановцу? Па, ваљда, добрим програмима, избирљивим асортиманом квалитетом. праћењем тржишта! И ПО СОПСТВЕНОМ РЕШЕЊУ У сваком погону .Мегапласта' производња почиње и у њему се завршава Значи. четири погона - четири врсте производа. Свеједно да ли су то (не можемо набрајати свих 2.800 производа) пластичне амбалаже за паковање златног и сребрног накита и јубиларног новца за све златаре у земљи. украсни делови за конфекцију и кожну галантерију. позлаћеие женске наруквице. слова за иницијале, привесци. металне огрлице, плакете. такмичарске и јубиларне медаље. жетони за разне намене или ронделе за ковање новца. Иначе, код .Мегапласта” свако може да поручи све што je технички могућно израдити. чак и по сопственом решењу и избору, Да поменемо и то да радници .Мегапласта' где је год то могућно, раде no учинку. што утиче и на квалитет производа. Зарадама су, кажу, за сада задовољни (оне се крећу од 36.000 до 120.000 динара). Могли би и много више да деле, апи морају да мисле и на развој. Сада се граде погони за целокупну ручну обраду што обећава да 6и у некој ближој будућности могло да се рачуна и на рад .на сиц", односно отварање радних места no кућама У .Мегапласту' ће почети да се остварују нови подробно разрађени програми за производњу свих врста обичних и шифрованих брава за галантерију, затим дрикера, шупљих заковица за кожарску индустрију, као и бигова (држача) за дамске ташне, Уз све то, у .Мегапласту" сматрају да 6и свака генерација требало да брине о послу за следеће генерациЈе. а не да им у наследство оставља застареле машине и дугове

Р ЧУКИЋ