Архив УНС — Село

СЛАВОЉУБ СЕ ПРОСЛАВИО

РЕПУБЛИЧКИ РЕКОРДЕР БРОЈ 1

Славољуб Мирковић је хектар земље засејао сортом „југославија". Са тог хектара је добио 8.240 килограма шиенице и постао републички рекордер. Чиста зарада на том „годишњем послу" била је 11 милиона динара или милијарда

ГДЕ СУЖЕНЕ - Он је добио орден са сребрвжм вепцем, - каже Славољубова жеиа Ммлка, а ја, колнко раджм, трсбало би да добијем онај са златнжм.

Када се појавио за говорницом велике дворане Сава центра, са прслуком и у грао оделу, скројеном по мери, мислили смо да је у најмању руку министар пољопривреде. Био је то први говорник пред три и по хиљаде најбољих земллрадника Србије на Сабору такмнчара за високу производњу. Изненадио нас је својом појавом тај сељак из Велике Моштанице, београдског села које припада општини Чукарица. Зашто је говорио први? Славољуб Марковић је на једном хектару пријављеном за' такмичење произвео 8.240 килограма пшенице с 13 одсто влаге и готово незнатним примесама нечистоће. Добио је хлебно жито које мирише на саму непатворену природу. Таласала се његова њива одмах покрај куће као жежена погача. А први је говорио зато што је пшеница ипак прва култура и незамењива иако сељаку не доноси доходак као остале биљне „популације". Ма како и колико се трудили у Сава центру никако нисмо могли доћи до републичког рекордера. Први међу себи равнима Славољуб Марковић је био растрзан на све стране, Само што смо од њега могли да дознамо да је ПКБ-ов кооперант и

да сву своју производњу уговора и продаје уз помоћ основне организације коопераната у Великој Моштаници. Приметно обузет тренутком и узбуђен Славољуб Марковић уздахне: - Ех, Раденко Станићу! На све си ме ово ти нагнао! Ноге ми се одсекоше кад сам излазио пред онолики свет! И то је тога дана било све. И још да подсетимо: Раденко Станић је, као што се зна, директор кооперације ПКБ. Домаћина смо затекли крај шпалира винове лозе. Маказама је поткресивао непотребне изданке. Њива на којој је посгиrao републички рекорд је одмах ту, седамдесетак метара ниже стајског ђубрива. - Како сам на њој постигао рекорд, - каже Славољуб Марковић и одложи маказе, - претпрошле године је на њој била репа. А репа је одлична предкултура за пшеницу. Кад очистиш земљу од корова и оно што од репе остане иструли а тај хумус је одлично ђубриво за пшеницу. Али пре него што сам репу сејао бацио сам стајског ђубрива до 15 приколица по хектару, јер тада сам имао 11 бикова у тову и три краве музаре, па је било стајњака у изобиљу. Славољуб Марковић је засејао сорту „југославија". Истим семе-

ном засејао је још два и по хектара. Кад је поорао пред јесењу сетву бацио је још 500 килограма супер-фосфата. У фебруару је, између снегова, на њиву бацио ручно још 200 килограма „кана", па све поновио још трн пута, пред кишу, све до маја. Али тамо где. је пшеница била најслабија, проређена, полегла, посуо је још 100 килограма „кана". На топлом априлском сунцу у дворишту Марковића греју се два старца. Деда Браниславу је осамдесет седма, деда Војиславу је осамдесет трећа. Рођена су браћа и никад се нису делили. Војислављев син је Славољуб. Памте крепке старине многе године. Кажу да је Велика Моштаница требало да добије железничку станицу „ћиру", али се сељаци уплаше да ће им узети земљу, па нису пристали. Тако је станица била у Малој Моштаници и Пећанима. Али су они имали тада јаке ноге. Њихови врсници су до Београда (20 километара) на обраницама носили и по двадесет килограма, пешице. Неке су због тога касније издале ноге, али њих нису. А што се тиче те „рекордерске" њиве, још је њихов отац Лука на њој сејао пшеницу. За Марковиће је срамота ако не сеју „хлебац". Отац Лука им је

причао да је баш ту била шуметина столетних храстових стабала. То су њихови преци крчшш, па њиву постепено „хранили" све док није понела као да је „чернозон" или она поред реке. Били су они мајстори у свом занату, али ма колико су запињали са шест хектара су на једвите јаде добијали највише вагон и по пшенице. Жњели су је српом и ломили леђа по неколико дана да би садели 500 крстина. А ево сад овај Славољуб, има механизацију, па на само једном хектару толико жита! - Охрабрен, ове године опет сејем семе „југославије" на пет и по хектара, - каже Славољуб Марковић, - зашто да не, може се на пшеници добро зарадити као лане ако се правилно ради. На овај хектар уложио сам прошле године укупно 22 мнлиона, а добио сам 33. Чист остатак, зарада је 11 милиона. - А и какве су то данас паре за годину дана рада, - каже један од стараца, - Максимовићи их имају ко плеве. А били су некад најсироманији у селу. Све зарадише на циркуском транге-франге. Узпут дознајемо да су браћа Максимовићи наследили велико богатство од способног оца који је држао рингишпиле, под шатрама разне игре за разоноду, нека бије нека бије, гађање из ваздушне пушке и остале занимације. Имају и вратоломију која се зове „зид смрти". Мотоциклиста по зиду смрти са унутрашње стране скаламерије у највећој брзини тера мотор. А народ зинуо од чуда! На излазу из Велике Моштанице угледамо аутобусе, приколице на точковима и рингишпил. На једној приколици пише „зид смрти". Све је то богатство акробатске породице Максимовића. Богатство Марковића је у оплемењеној земљи. Оно је још патријархално. И никада не може добити - акробатске димензије, Бар не дотле док су цене пшенице испред осталих цена „трангефрангераја".

Б. ЛОВРЕНСКИ

Домаћина смо затекли крај шдалира винове лозе: кућа Марковића традиционално сеје ншеницу.

А и које су то данас паре за рад од годину дана: домаћинов отац Војцслав и стриц Бранислав

9