Архив УНС — Село

ДОКТОР И ЗА СТОЧАРСТВО

ДВА ЖИВОТА ДРАГОСЛАВА ДАВИДОВИЋА

Начелник рендгенолошког одељења чачанске болнице један је од највећих коопераната задруге „Воћар" У Гучи

СВАКОГ радног дана, тачно у дванаест, др Драгослав Давидовић Дача скида свој бели лекарски мантил, седа у кола и одлази у Лисице, драгачевско село иадомак Лучана. И тако годинама. Од јутра до подне доктор је на свом радном месту начелника рендгенолошке службе у чачанској болници. од подне цо мрака ради на породичном газдинству као индивидуални пољопривредни произвођач, то he рећи - се.љак. О викенду, разуме се, Давидовић искључиво ради на имашу. Обавл>а све сеоске послове али је тов стоке његова ужа спедијалност. Са 250 говеда у турнусу један је од највећих коопераната из овог краја сточарске задруге „Воћар" у Гучи.

У овим временпма u приликама (када млади масовно напуштају село у потрази за хлебом без мотике, када „српско село умире, јер у њему су оста ли само стари и к,т,акави" - кат ко сетно примећује доктор Давидовић) његов пример је у најмању руку необичаи, неки ће рећи и - чудан. Зато ваљда овог док Тора-сељака у Овом крају сви знају, лпчно или по чувењу, а од пре неки дан, захваљујући телевизијској слици у друшм тв-диевнику, име Даче Давидови ha прочуло се и шире, То је, дакле, и разлог нзшој посети њему п покушају да га боље упознамо. Мада доктор Давидовић не крије да се нелагодно o'ceha због ове иенадане и

нежељене „популарност" - „шта ту има да сс ирича" - покушао је да иас избегне, ипак је (невољно) пристао да задовољн репортерску радозналост. Док се возимо са ц.им од Чачка ка Лисицама прича тече. - По завршетку средње школе дошао сам у Београд u запослио се као технмчар на рендгену прича Дача Давидовић. - Упоредо сам студирао медицину и по завршетку факултета дошао сам у Чачак, У селу су ми остали мајка и отац. Питао сам их да ли се слажу да продамо иман>е, купимо хектар земље у околини Чачка, подигнемо кућу и да у њој сви живнмо. Нису пристали. М тако, ниса.м имао избора. Имали смо тада осам крава.

Глелаоци ТВ-дневника упознали су недавно необичиу личност - доктора Драгослава Давидовића, који пре подне ради као лекар у Чачку а по подне одлази у своје село Листице код Лучана где тови говеда

ваљало је о њкма брин\ти. Док је могла, лок није остарила и онемоћала, тај посао је обављала мајка. Отзц је обраћнвао земљу. - Видео сам да њих двоје сами неће моћи све ла стигну, па сам одлучио ла цсо посао усмерим на тов стоке. За то је требало подићи одговарајуће зграде. Тада су почеле и главне муке, Отац је, био за то да се фаае штале, али по сопс-твеном плану и замисли. - Говорио ми је: „Гдс си ти видео да се говеда тове n да се штала fle чисти вилама?" Шта сам могао? Правио сам тако какоде он рекао. Да не roворим о њсг.овом сталном иш(Наставак на 20. страни)

■oč: \ Птеко се а врзћа раду aa селу; : 'др'Драгослав Дцзк.дов^lј, * ЈвиетЛио ior ■ - ■