Архив УНС — Село

(Наставак са IУ. стране; чуђавању што се јз у све то петљам кздл имам све услове-дз живим као госгтодин у гралу. Сизифов посао - Елем, поангао сам прву стзју али је иосао тешко ишло, Сизпфов јс то посао био. Зато сам на стају поставио две палстреш нице и паправко решеткасте подове. Кала се отац уверпо да се штала може чпститп п без впла дозволпо ми је да разбијем бетонски под, ископам канале.и покрнје.м пх решеткама. Касније са.\! догралпо још једну мању стају довољно просграну за 250 грла стоке - 260 говеда. Почео сам са 120 комала, upe петнаест голпна, а сада у турнусу имам и до 250 комада. Но, питање је велико да ли 6ilx све то урадио ла У то врсме нисам хонорарио ралпо уГорњем Мплановцу. Пет годпна сам пмао хонорар всћи од плате, 1 i све те паре сам уложио у имање, кућу, .механизацију, за све оно што сам сматрао да је иеопходно зз иапредно газлпнство. Учи и и дан-данас Ол локтора Давпдовића сазнајемо да њему и оцу помажу два мо.мка из села. Свакодневно, јелан нреподпе, лруги по-fioane, проведу око стоке по два сата. Развлаче им храиу. Нзвлачење осеке у цистерну и лечење стоке јс задужење доктора Даче али и спре.мање силажс је његов домаћи задатак, Голишње, каже, он припреми 50 - 60 вагопа силажног кукуруза. Наравно, уз по.моћ оца споменутих младићз. - Сам човек на селу не може ла рали - каже Давидовић. Тај посао можс успешно да обавља тим. У датом тренутку неопходно је да се рали и са четири, пет трактора. Један за сило ко.мбајн, један за гзжење, и тако... Узгрел, Давидовићи имају четири трактора, комплетиу линију за сено и сву осталу потребну механизацију. У поЛ)Опрнвреди за Давилови-

ћа, као сељачко лете, тајии нема, рећи ће. А у раду са стоком корпстп сс савстимз шурака ветерннара али и штпвом из стручне лптературе. - Толпко је. данас тих популарнпх пздања која се за ноћ могу прочитатп - каже Давпдовић. - Ја увек истичем да сељак морв ла буде школован да би био добар пољопривреднпк. Алп нпје једппо важно почптати, већ разумети и правилно прпменптп то ирочитано. Јер све што иише нпје прпмен.љиво на дате услове. Но, ни то ппје довољно. Осим знања неопходни су љубав, воља и стрпљење за посао и у послу. А какви су љубав, воља и стрпљеље Драгослава Давндовића види се по томс што он петнаест годииа, свакодневно („осп.м кад завеје, а такав је бпо само једаи дан прошле године") одлази у своје село. Доктор Давидовић има кћср и сина, Кћерка студира ветерину, син је ш.миазијалац, па и они, кал је неопходно. помажу деди и оцу. Уз своје пмање Давпдовпћ је изнајмпо од „Воћара" још зе.мгве, како бп добпо све оно што му је потребно за тов говеда. - Морзо сам да узмем те пар целе, јер земља у Драгачеву нпје баш најбоља, мада се, уз прпмену агротехничких мера, и из такве каква јисте може доста извући. Дуго је доктор Давидовић био пример који.м су старији сељаци у Лисици и околни.м селима прекоревали своје наследннке који су бежзли у Чачак, Гучу. Лучане и Пожегу. - Ма пусти њега, он је чудак. Да имамо његову плату обишли бисмо цео свет - одговарали су младн. Али вре.мена су се постепено мењала. Показало се на крају да је доктор био у праву када је пре децеиију и по тврдио да време пољопривреде тек долази и да се на селу може леПо живетн. И најгрлатијн опоненти су занемели када су видели шта је све „израсло" на Давидовићевом имању. Нађе се и понеко ко је завидан, иеко од оних који хоће ле по да живе без већег труда и му-

ке, На срећу, више је оних који би волел!! да крену стопама Драгослава Давидов!!ћа. Такве доктор рало помаже и саветима и радом. • Девојке беже - Нма ту један младић ког желим да подстакнем ii да и на његовом примеру докажем да се од пољопривреде и сточарства може лобро живети - каже Давидовић и презлаже нзм да прво сврати.мо до тог „пулена". - Једпна је невоља та како да оженимо тог младићз, јер девојке јрш беже из села. Драже им је да буду чистачице нсго газдарице и до.маћице. - То је уопште чемер нашег села, А настао ;е још у време кд да с.мо село багателисали и проћп he још доста дана и година да се то превазиђе - разочарано ће доктор. - Тужно је видети и сазнати да старци немају снаге да обрађују ову пусту земљу. Тврди.м вам да се из ове земље узима тек трећина оног што би могла да дђ. Стижсмо на Давидовићево имањс. Од п\та до кућа и зграда пут је асфалтиран. Стара и нова кућа, већа и мања штала, сило си за храну. Прел кућом су три трактора, иза куће је и четврти Улазимо у повећу шталу. Говеда се слободно шетају, нису везана ланцима. - Тако се утрошн више хране алн је месо боље, иема масноће - објашњава доктор. Силажа коју припре.мам довољна је за тов 250 говеда. Ако се случајно деси да се силажа потроши ире краја това чувам припремљено сено у резерви; у то време стиже и зелена маса па је мешам са сеном. Пола сена, пола зелене масе. И тиме храним стоку док је не преведем потпуно на зелену масу. Ол концентрата користим Т-1 и Т-2. Само онолико колико је неопходно. На уштеди кон : центрата је моја главна зарада, Све у свему, на један турнус потрошим четрдесет вагона концентрата. Док са доктором Давидовићем обплазимо стоку и слушамо његова, са примесом задо-

вољствз и поноса, објашњења нзштазпмо ка прпошног старца. То је Обрад Давидовић, отац. - Обилазим стоку - казке, - не смем да се удаљујем од н>е ни пола сата. И ноћу, опет, два-три пута. Само се јавим. накашљем, а они сви радосни. Са.мо што ле проговоре. Пита ме један скоро: „С.меш ли да уђеш међу њн.ч?" Па, како не бих смео - велим му. Како бих радио када не бих ушао? Блш у прошлој тчђи био је један во, мерпо је пет товара, са којим сам једва на крај изашо. Видим једне ноћи да се надуо, хоће дз цркне. Наждро се концентрата, душу да испусти. Изгоним га напоље, хоћу ла га ухватим, адл он се не да. Гомила је то брате! Шта hy, како hy, ставих му једну штанглу око вратз, миц по миц те ra свезах, узех црево и издувах га. Да са.м закаснио четврт сата изгубио бих га. Старији уче од одмлађих Трсн се Обрад Давидовић пред нама, али шеретски признаје да је ол спна много паучио мада га је у прчетку, каже, оме тао i! са неповерење.м гледао на све оно што је син-доктор радио. - НаучИсмо се ми сељаци од доктора - смеје се. Шта ћеш, таква су времена дошла. Да се старији уче од млађих. Рече нам још да се једино боји нерада. Да не остане беспослен, - Са.мо ме рад одржава - при ча старац. Главну бригу о говедима води спн, ја их само оби лазим а бакћем се са овцама показује на тор. Питамо доктора Давидовнћа докле he да живи и ради на два колосека, - Још пет година, каже, остало ми је до пензије. После прелазим у Лисице а деци оставља.м Чзчак, Док будем могао да радим нећу дозволити да се ова земља запарложи. По весели.м искрама у очнма сеннора Обрада Давндовпћа внди се да му ове речн падају као мелем на душу.

Михаило ЈАНКОВРIЋ

Грацу селу, село у граду: Лекар у тренуцима одмора