Архив УНС — Стари листови — Бивша Југославија

тога се и данас слева у луку Плоча. Напред ошгсани.м радовима око регуладије доњег тока Неретве учињена је она пловном до 'Метковжћа. Ово својство пловности одржавано је касннје уметннм начином т. ј. сталним багеровањем речног корпта до потребе дубине. За време рата престало се багеровањем пловног канала. Услед тога настале су многе неправилности и запреке лловидби, а нарочито на ушћу реке, прп улазу у само море. Неретва је. услед тпх запрека много шгубила од своје пловне способности. Капацитет пловног канала, у потпуно псправном стању. дозвољавао је плсвидбу са бродовима до 2.000 тона терета, међутим при данашњем стању Неретвом могу да плове само бродови до 300 тона терета. Међутим, некако у исто време са оиадањем пловних способностл Неретве. а нарочито после Ослобођења, знатно се повећао извоз артикала нагае дрвене и рударске индустрије. Као логична последпна ових напред наведених двпју за наш експорт неповољних чињедпца, показала се је лотреба градње једне нове експортне луке. већег капацитета. На овај начин дошли су меродавни фактори на идеју да се изгради нова морска лука; Плоча (Александрово). У вези са градњом ове луке настојаћу да даднем стручне п објективне одговоре на постављена питања. 1. Утицај градње луке Плоча на мелиорационе радове, xofce ли користити или шкодити тим радозима и може ли се градња луке и ти радови изводити неодвисно једно од другог. Према иројекту за градњу луке Плоча на темељу генералне основе за лровађање мелиорацпоних радова може се лако и брзо установпти, да овп радови, не само да једни другима не шкоде, него су у потпуном скдаду и једни друге употпуњују. По пројекту за луку Плоча предвиђено је продужење железничке пруге од Метковнћа до саме луке. По овоме пројекту води се нова пруга по десном насипу реке Неретве и то од Метковнћа до ниже Комина. У ту сврху предвиђа се деломпчно лроширење. дакле појачање насипа, који he местимично имати да служи за жељезнички, колски п водени саобраћај. По пројекту за метпорације насипи се такођер морају појачати и местимично иовисити. Споразумним радоЈГ пзмеђу Мшшстарства Саобраћаја и Мииисхарства Пољопривреде и Вода моиге се на овим радовима постићи знатна уштеда, односно смањење предрачунске своте у једпбм или другом Министарству. Као главна метода за исушење подручја Доње Неретве пре.двиђа ;се по пројекту метода к о л м а ц иј е т. ј. таложење речних седимената по околним низинама и мочварним крајевима. Овај пачин мелиорисања може само корнстити градњи луке у колико би се могло претпостанљатп да би један део седимената могао доспети у луку јер ће овим иачином мелиорисања претежни део седимепата бити задржан пре него што доспе до мора.

Поправљање санитарнпх прилика провађањем мелиорација у подручју Доње Неретве, непосредног залеђа луке Плоча. за ову he бити од непродењизе вредности. По пројекту за луку Плоча биће такођер омање површине мелиорисане, а п здравствене he се прилике поправити, те се и у томе погледу ови радови надопуњују. Према израђеним пројектпма впди се, да се и једнп и другп радови могу изводити неодвисно једни од другпх и да нису потребне никакве претходне радње било с једне, било с друге стране. Колико би коштали радови око багеровања пловког канала реке Неретве на пређашње стање и колико би трајали? Према најновпјнм мерешима Хидротехничке Секције у Метковићу, за чппшење нловног канала у дужини од 21 км. био би потребан кредит од 35 —40,000.000 Динара. Кад се овоме придодају доста замашни радови на самоме ушћу Неретве, онда he цпфра коштања знатно прекорачптп. и суму од 40.000. динара. За извршење овпх радова било би потребно време од трп годжне. После извршења ових главннх радова пловни канал морао би се стално одржавати. Тропшови око одржавања пловног канала пзносилп би око 2.000. дпнара годишње. Према предњим цифрама, које су потребне за чишћење Неретве на предратно стање. могло бп се апроксимативно закључитп, да бп радови на багеровању реке Неретве, у опсегу који одговара данашњжм потребама извоза гломазне робе, нзносили око 120.000. Динара. 111. Да ли постоји опасност да река Неретва својим седиментима заспе улаз у луку Плоча и како се то може спречити? Каошто сам напред споменуо, канал лЈже Плоча бпо је, још пре регулнсања. реке Неретве, једини еиособни канал, којп је омогућавао пловидбу са Горњо.м Неретвом. После проведене регулацпје северни део делте, који по овоме пнтању долази у обзир, затворен је зидом од камена трпанда. На овај качин спречено је депоновање седимената у морске дубпне. барем у већњм колпчпнама. Па кад би иредпоставилп да је депоновање седпмената бпло могуће п поред пзвршенпх радова. видпмо, да то нпје имало рђавих последица, јер регулација је проведена пре 45 годпна. па кад се досад нпсу показале рђаве последице, може се са снгурношћу тврдити да се шг од сада nehe догодптп. ПТто се тиче самога ушћа реке Неретве и његовог дејства у овоме погледу, стање је следеће: Нерад за време рата на багеровању пловног канала нмао је п своју добру страну: што нам је дао извесне податке и слпку, како бп се прилнке на ушћу развијале кад би се- овн радови сасвим занемарпли. За време од неких 12 година, на ушћу Неретве нарастао је пруд од седпмената а заузео је ноложај јужно и западно од самог ушћа. Из тога се монњ закључити, да седпментп које вода реке Неретвг собом носи, не гравитирају према улазу у луку Плоче, него се депонују у противном правцу. Образложење своје овај факт налази у самом географском

16