Архив УНС — Стари листови — Бивша Југославија

положају ушћа Нерехве. Са западне и јужне страде закдоњено је ушће Неретве од отвореног мора подуострвом Пељешцем. Кроз простор који ограничавају острво Хвар и иолуострво 1 Пељешад, изложено је ушће Неретве севернпм и северо-западним ветровима; осим тога могу још доћн у обзир и јужнп ветровп, који умањеном снагом иреко Пељешца допиру до ушћа. Кад се све ове околности узму у обзир. онда појаве у погледу седиментирања на угнћу Неретве, постају потпуно јасне т. ј. оне су резултанта снла које дејствују на само ушће. Према данашњем стању и напред изложеном не постоји уопште опасност засипања улаза у луку Плоча. па кад би се то и лредпоставило. не ,бн то значило нпкакову нарочиту потешкоћу, јер би се то могло односптп највише на 1 км. дужине. Да се на улазу у луку Плоча ннсу стварале никакове рђаве последнце у погледу седиментирања, најбољи је доказ то. да се лука Плоча са својим улазом уиотребљавала п ире. а употребљава се u сада. као сигурно •склоншпте бродова у случају неповољног времена на, мору. 4. Утицај довођања воде из Вргорачког и Бачинског језера у луку Плоча и уопште опасност од струјања живих вода? У сврху мелпорација ире.двиђено је одвођење воде из карстних поља: Вргорачкот језера, Бачин■ског језера и Баре у Луку Плоча. Спојеви жзмеђу луке. Баре и. Бачинског језера извршени су већ године 1911. а сада се радн на ‘спајању Вргорачког језера са Бачиноким помоћу једног тунела од- 2.5 км. Опасности ,од поменутог довођења живе воде могле би за луку Плоча да настуие уопште само дзе и то: 1. Струјање живе воде и 2. таложење седимената. Воде из горњпх језера које се имају свести у, луку Плоча, карстне су воде, које су се и до сада барем претежним лелом. пзлевале у луку само нодземнжм токовима. Довођење тих вода надземним токовима односно директним спојевима помоћу тунсла неће на самој ствари много изменити. Незнатан иад жзмеђу подручја Баре и саме луке не може пикада произвести јаче струјање, које би се за луку могло означити као опасно и неповољно. Што се тиче донсшења седимената и у том погледу не претстоји каква оиасност. РТајвеће количине воде имају се довести ш Вргорачког језера. То су велике јесенске и прољетне воде. Ове голс иге иего што почну отицати својим тунелом, депоноЕаће највећи део свога талога у самом пољу. П када то не би ио природи самога иоложаја било тако. из привредно техничких разлога, морало би се то иа уметни начин постићи. Међутим сасвим је рцзумљиво, да се ии на који начин неће моћи спречити да једаи извесни део седимената вода ионесе собом из Вргорачког језера али без икакве оиасности за саму луку, јер he се ти талози зауставити у великим дубииама (16 —18 м) Бачинског језера. Друга жива во.та, која се директно излева у луку јесте Стара Река. По цројекту за луку Плоча предвиђеиа је регуглација ове реке: 'одвођењем њенот ушћа у море, јужно од данашњег ушћа.

5. Какве прилике владају у погледу снабдезања луке питком водом? У подручју ;Баре, које ,се налази .v. цвпосредној близинп саме луке, .налази се ■ једно -врело .слатке воде. По своме квалитету врело одговара свим захтсвима здраво питке врде, а но својој јачшгн мриш задовољити потребе луке : за далеку будућност'. Врело је некада служило за погон' вбденице, што ее видтг из остатака воденнчннх зидова, који се и д£иас налазе око врела. 6. Постоји ли у близини луке могућност искоришћазања зодене снаге за градњу хидроелектричне централе? Није мн иоближе нознато: како је зћмишљен пројекат за ме.лиорације-Вргорачког Језера, •да ди за време сушних месеии постијн каква и колика хшожина воДе. која преко употребе за пбљопривредне сврхе, стоји на располагању за нскоришћење водене снаге, па ради тога не могу на ово пптање датп позитивна одговсра. Али, ако п за време сушних месепи стоји на располагању извесна , количина. воде,,-. могла би се ,она пројектованнм тунелом у сврху .мелиорације, згодно иокрриститп, и као моторна снага. Ако се у непосредној близнни неби могла наћхт потребна .водена снага. онда би се морала употребхњ ти снага.водопада Кравпце, који 'се налази на реин Требижату, на пола пута између Чапљине и Љубушког, а која је иначе предвиђена за мелиорације Габеоског блата и подручја Доње Неретве: Снага, која би се на вблопаду Кравице могла искористита износн око 3600 коња. Из одговора на предња пнтања може се 1 јасно видети. да су радови за изградњу луке Плоча и мелиорациоки радови у потпуноме складу n да би се споразумппм радом између Министарства Саобраћаја и Министарства Трговине и Индустрнје овим радовима могла пбстићи велика, економија рада н велики резултатти од опћепите важносот и користтг по саму држав//, иаше најглавније гране индусгрпје и целу народну привреду.

Маларичне прилике залива Плоча

В. Апфелбек;

Дотби дио Боретве од Чвтгљине даииЈке ло њеног ушћа већ одавпо је познат и чувед ради маларије' Узрок.су томе раишрене мочваре у којима ее разви|а мноштво анофета (мушице маларћје). Медитерана клттма је узрок да се ове мућшце 'врло раио у ирољеће иочињу развијати и тек у касну јесен нестају; дакле ,је број генерацма већж ,него у cjeвертшм крајевима (на пр. у низииама Оаве). Осим тога тоила клима ..омогућује да се развија -рећнном тешка маларија (троиика). која проузрркујр дуго боловатте. а не ријетао и смрт обол елог.