Архив УНС — Стари листови — Бивша Југославија

Што се тиче питања маларије у предјелу пројектиране луке, може се у колико је то могуће оез претходног тачног истраживава ово рећи: У упоређењу са Метковићем који лежи у дентруму маларичног краја на Неретви ситуадија је у предјелу луке Плоче повољнија и то из ових разлога; 1. Залив Плоча лежи на крајњој граниди маларичног краја и дотиче маларични мочварни крај само према југу (на улазу између Пунта и Стдрбића) у дуљини од око'2 км. Тај улаз у залив лежи скоро 2 км јужно од сјеверног краја залива Плоче, гдје је пројектирана лука. Иначе је залив са свнд страна затворен каменитим кршем, који овдје достиже висину до 509 м (Конрлин), 447 м (Рукавац) и 340 м (Градина), а који спречава надирање анофела у залив са истока и сјевера. На запалу лежи море II крш. 2. Слатке се воде залива састоје од језерске воде (Вачинско Језеро), које добива воду из прДора и хладних извора и нема ни једне врсте вегетанпје, која долази у обзир за развијање анофела. Код Шипка направљен је у годинама 1911. и 1912. продор кроз крш, кроз који отиче језеро шшут џотока у морски залив Плоче, преко једне ннзине (Бара). Ово језеро у колико се то данас (16. 1.) може просудпти код нарасле воде, не садржи могућности за развијање анофела. 3. Осим те велике множине слатке воде у језеру налази се још воде у равнипи. која је на спедијалној карти означена са нменом »Бара« и која. је око 400 м дуга и око 500 м широка и лежн измеђ.у Шипка и сјеверног краја залива Плоче. Та је равница мочварна. Она се дјеломично засађује а дјеломично чпни по свој прилици изразито маларичну мочвару зараслу са Tvpha, Pliragimlittes (тдстика) Jimcus. Сагех, (]\lочварне траве) ит. д. По исказу тамошњег становништва та се »Бара« у прољеће исуши (у што ја сумњам с обзиром на вегетацију). Између обрађених површина направили су становннци дубоке јарке за сакупљање воде. којн су прокопани до на домак одводног потока. али Ннсу спојенн са потоком, те ради тога вода из Јарака не може отећи. Ти јарци сигурно се не псушују. пошто »Бара« кроз цијелу годину добива воду из пзвора. По стању тцх јарака у којпма се налазе извјесне водене биљке које привлаче анофеле, држим пх врло подесним за расадишта анофела. Пошто у зимско доба овдје не постоје ларве оних врста анофела које овде долазе у питање (.macuiiiipenni's п elutus) није ми могуће прије априла дати доказа за моје мишљење. 4. Маларија у главном опада према ушћу Неретве, јер мочваре које леже скоро на морском нивоу бивају неко време морем поплављене или такођер и тамошња темељна вода прказује високи стеиен соли. тако да их анофелине избјегавају. (Умјерену садржину соли, до 0.9% подносе ларве некпх врста анофела). Такођер Је и морски вјетар којп је OВ Дје јачи, неповољаи за маларичне муцшие.

Привредни преглед

Потребе босанске привреде. На збору Централе Индустријских Корпорација у Београду, делегат Трговачке Коморе из С а р ајева изнео је тешке прилике у којима се налази пољопривреда, трговина, индустрија и занатство у Босни, те је у погледу нндустрије дрветом изнео категорички аахтев да се што пре приступи р е в и з иј и д.у г о ]) и ч н и х у г о в о р а. Надаље да се од царине ослобађају они профили шина, који се код нас не производе. Рсоначно је изизо у погледу индуотрије дрвета, пива и железне индустрије њихове захтеве у тарифском погледу и нагласио потребу да се за наш извоз изради на ушћу реке Неретве Једна лука за извоз гломазне робе, У погледу интереса етиваже истакао је потребу да с-е приликом уговора са Чехословачком п Немачком успостави по могућности бесцаринскн увоз етивираних шљива, јер се данас високим царинама на етивиране шљиве фаворизира извоз шљива у врећама на штету наших етиважа, Надаље је нагласио потребу повишиде возног парка за Босну и Херцеговину и да се саобраћај' на прузи Ужнде —Врдшпте подвргне под једну Дирекцију ито Сарајевску Дирекцију. ' ' Б. Продаја дрвне индустрије Грегерсен. Ових дана пзвршена је продаја велнког дрварског предузећа Грегерсен у Завидовићу. Предузеће је Купило Нашице а. д. у Загребу (централа у Будимпешти) са швајцарскпм капиталом, за 30 милиона динара. Предузеће Грегерсен има 6 гатера и 70 км шумске железниде, а производи годишње 100.000 куб. метара дрвета, Број запосленпх радпика износи 800—1000. Гласови о кунњи п предузећа Криваја од стране Нашипе а. д. изгледа да су намерно лансирани без стварне подлоге. Против пореза на пословни промет. Трговачка н Обртничка Комора у Сарајеву уиутила је миннстру финансија представку у којој се тражи укидање пореза на пословнп промет. Као разлог за укидање иаводи се лоша коњунктура у трговншг која не дозвољава да се овај порез. који имају да сносе потрошачн, стварно превали на ове. Тако овај порез, којп се уз то убпре од epjT'o промета, још впше појачава кризу трговипе. Конституксање Занатске Банке, 21. о. м. одржана је у Београду претходна скупштпна акцнонара Занатске Банке под председањем г. М. Стојановића, председннка Занатске Коморе. Из извештаја оснивачког одбора видп се да је наместо 112.500 акција, колико је било предвнђено, улпсано 226.218 акцпја од 9.132 акцпонара, Тако је. место половице, уписан цео основнп кагштал банке. од кога отпада на приватне акционаре око 45 милиона а на државу 30 милиона динара. За председника Управног Одбора нзабран је већином гласова г. Милан Ј. Стојановић. Од босанских занатлија дошао је у одбор т. Д. Марић.

18