Архив УНС — Стари листови — Бивша Југославија

Село

Свасни да je село врело све наше народне снаге и живота, да je само том снагом дошло до стварања ове државе, a да ће се само том снагом ова држава моћи и да одржи и опстане, ми ћемо на овоме месту novinaru најпре да прикажемо данашње стање нашег села, нарочито села у ■свим крајевима, да утврдимо да ли смо од Ослобођења напредовали или смо u назадовали, како то село стоји у просветном, здравственом и економском погледу те да расправимо шта би у коме смеру требало да се уради. Отварајући ову рубрику свима пријатељнма села и сељака, ми ћемо поздравити сваку кориску мисао, сваки потхват. У овој рубрици ћемо износити и све мане и пороке села, јер ће само тако моћи те мане и ти пороцн да се уоче, a онда да се тражи пута и начина да се исправљају. Ha овоме ћемо месту да постављамо и питање да лн су они који су no сзбм положају први позвани за рад на селу и за његово подизање, вршилн своју дужност илк нису, и како су je вршили, односно зашго je нису вршили. Постављаћемо питање одговорности, јер нам се чини да се то пктање нн с које страке не поставља и да одатле у многом зло и потиче. Сваку ћемо небригу и немарност да осудимо и жигошемо, ма где она била, јер ћемо само тако моћи кренути напред. Овај ћемо пут почети с песмом, истина мало тужном и жалосном, али зато истикитом, a жеља нам je да с песмом и завршимо, али песмом мало крукчијом, радоснијом и веселијом него ли je ова Кочићева

Тежак

„Радим и мучим се као тешки покајник од ране зоре до мрклога мрака, са звијездом штоно веле. падам, са звијездом устајем. У прољеће. гавељајући, гладан и сувотан, no врлеткма за плугом* затапајући сваку бразду сузом и знојем, молим се добром и премилосном Богу за род и бирићет. Преко љета ми се окрави смрзнута душа и ja дркћем и стрепим као јошиково лшпће над њивама својим, a под јесен, кад све средим и срадим у зноју и у суво згрнем, немилосно навали ала и врана на труд мој и крваву муку моју. Душа ми тада процмили, процмили ко гуја у процијепу, пред очима ми се нешто замагли a у ушима нешто зазуји. Али док се обазрем на ону своју гладну и голу максумчад тргнем се, снага ми обамре и само узданем, проклињући жпвот свој, матер своју и утробу њезину грешнуј, Свак се диже. свак тражи кеку праву и поп и калуђер и бег и слуга, и газда и занаџија. Царевина, сапрле je муке наше на страшном суду, свакоме понешто додаје н пружа. Само мн тежаци заборављени и забачени полагано векемо, трунемо и у мукама издпшемо. И ми сно поимали да устанемо, да зајаучемо, али нас увајек кзда снага a језик нам се поткрати н над нама се јопет склопи црни мрак u мук. Злоба нас je изјела. Неимаштина сатрла, голема неправда убила na куњамо ко метиљава марва. Слабк смо, немоћни смо, неумјетии смо“...

Привредни преглед и социјални живот

Конфбрешшј a трговнаско-индустријј скмх комора из цзјелз земље у Бањој Луда У циљу подизања наше баиовине на једнак степен са осталима, тражеио je и постигнуто од овдашње Трговинско-иидустријске коморе да се и у Бањој Луци одржавају међукоморске конференције. Прва се je састала 11 ов. мј. и трајала je три дана. Претсједник наше коморе као домаћин, оцртао je у свом поздравком говору значај међукоморских конференција за привреду и истакао нарочито да би Врбаска бановина, no свом природком богатству, no својој прошлости и no своме житељетву, требала да стоји међу првима у дпжави. Aneлирао je na делегате осталих комора да, гдјегод им се пружи прилика, потпомогну индустријски развитак Врбаске бановине, a специјално поновио оживљење њене жељезне и што цјелисходније развијање њеке дрвне индустрије. Ha конференцији су исцрпно претресана питања о осигурању трговаца, нацрту закона о путнкм .фокдовима, о евентуалном увођењу осигурања радника за случај изиемоглости, старости и смртк, о продужењу разреза течевине, о нацрту уредбе о минималккм надницама, о проблему нашег извоза и увоза, и још више других предмета, који су у евентуалијама изнесеаи. Донешеки су о претежној већинп пптања закључци, који ne бити упућени на мјеродавна мјеста у фор«и резолуције. За поједина питања наређено je прикупљање даљих конкретних података,

na да се и о њима на нзредној конференцији докесу закључци. Први дан састанка приредила je Трговинско-индустријска комора сзојин гостима вечеру, на којој je претсједник каше коморе г. Др. Зурунић, у здравици, нагласио посебан одношај Бос. Крајине према Владалачком Дому Карађорђевића. Ha здравицу су од| говорили претсједник загребачке коморе г. Др. Стјепан Красник и главни секретар београдске коморе r. Свет тислав Мародић са врло пријатељским говорима. (Зачудно je да су овдашње Новине слабо регистровале баш нај 7 значајније моменте овог догађаја), Оеглед на радначкн еокрет једна од кајзначајнијих појава у свијету јесте схватаље и скретање радничког покрета ка демократији; Радничка класа све више долази до спознаје да су њезккп интереси најбоље заштићени у слободним и демократсккм принципима и да ће тим путем најприје моћи доћи у положај да се и њезии глас чује и њен положај побољша. Овк покрети и схватања запажени су у највећим икдустриским државама свијета: у Енглеској, Француској и Сједињеним државама Аме-; рике. Ово схватање запажено je и код нас. И када су радници сами дошли до овога убјеђења, онда не можемо ни ми у прилог томе додати ништа друго кего тај став радника поздравити и признати им право, као и свима осталима грађанима ове земље, да и они имаду право да се о себи брину и о своме положају мисле.

Раднички синдикати ваља да остану и даље чисто економске и сталешке организације, које и no знању и no потреби могу најбоље водити само радници сами. Политичке партије које чине покушај да саме стварају раднички синдикални покрет, нанијеле би само штету радннштву, које je у нашој земљи још и малобројно и недорасло, a да би питање свога живота и свога хљеба могло и смјело предатн у руке Kojoj било политичкој партији, или свој синдикалнн покрет учинити предметом партијских рачуна. Нарочнто кад види како у нас партнје долазе п пролазе, Раднички синдикати нека остану изван и изнад политичких партија. Радници преко синдиката траже бољу кору хљеба, човјечније поступање и хигијенски уређеиу радиону и стан гдје они живе. У синдккату се води борба и постављају се захтјеви, којп се у главноме тичу интереса и одкоса између радника и послодавца, и ту ниједна страначкополиткчка партија, не може ништа позитивно дати. A најмање je жел>ети да се путем политичках партија у радничке синдикате уноси napinjača мржња коју партијска поцијепаност сама no себи уноси. Ми вјерујемо да fee нашк радници свој положај побољшати и своје интересе заштитити ако каставе смјером којим je пошло радништво великих западних земаља Енглеске, Фракцуске и Америке, путем слободе и демократије и путем слободног организоваља у своје партијски неовиске сикдикалне органкзације. Лакзидадија земљбрадничких дугова Има више од 10 година како je „пишве,. закриског регулисања земљорадннчких дугова постало актуелно. Ријешење тога питања са страхом су очекквали ситни трговцн, занатлкје и мале провинцијске банке, jep су се бојали, да се код рјешазања тога питања неће у виду имати њиховк интереси. Тек у априлу 1932 годнке доиешен je Закон о заштити земљорадника. Тим законом кије регулисано пктање земљорадничких дугова, него je наплата тих дугова одгођења. Истим Закоком (§ 5) узете су у пуку заштиту банке, које су могле да обуставе исплату улога. Након ступања на снагу овога закона у нашим крајевима je већина банака затворила шалтере за улагаче, доста кх je и испропадало, a ситни трговци к занатлије, који су углавком бкли сељачки вјеровннци, дошли су у страшан положај: они пису имали no закону кикакве заштите na су своје обавезе према вјеровкицима, углавном банкама, морали тачно вршити, док истовремено своје улоге пз банака нису могли повући. Овако стање je више од 4 године законски продужавано. Од априла 1932, na до априла 1936 r. донешена су три закона и 11 уредаба са заkohckgm снагом. Сви ти закони и уредбе су регулисање зелгљорадничких дугова одгађали за доцнија времена. Коначно, 26 септембра о. г., дакле мало прије него су извршени опћински избори у цијелој Краљевини, донешека je толико прижељкивана Уредба о ликвидацији земљорадничких дугова. Ова уредба je позната свима, и земљорадннцима и њиховим вјеровницима, na се стога.нећемо поближе

њоме бавити, нити ћемо je подвргавати опширнијој критици, него ћемо се само опћенито на њу осврнути. Уредба je страшно комплицирана a поступак no њој везан за такве формалности, да ће мало земљораднака бити који ће се у овој уредби моћи снаћи и све формалности, које она проппсује, нзвршнти (§ 26), a ако те формалности не изврши, губи право да се користи смањењем дуга no уредби. Дугови које земљорадници no овој уредби морају платкти, плаћаће се кроз 12 година у 12 рата које падају сваке године на 15 новембра (чл. 6). Ako само једну рату празовремено ne платм, мораће (no чл. 48) остатак дуга одједном платити. Посљедица овако тешких одредаба биће, no свој прилици, то да ће се рокови no овој новим уредбама опет продужавати. Вјеровници ће дакле, на исплату једног дијела својих тражбика морати чекати пуиих 12 годика. Наши ситни тргозци и занатлије, којима je још у прилу 1932 г. задат смртни ударац и који су, може се рећи, у великој већини спали на просјачки штап, неће се овом уредбом много користити. Они he ове своје тражбине уступити својкм вјеровницкма, разумије се будзашто, a боновмма које добију од државе и њених банкарских установа платити дужне порезе и бипе задовољни ако се све сврши no оној; ни бпр дуга ни бир готовике. A сељаци ? Хоће ли оки моћи да плате и слањени свој дуг, na и за 12 година? Они згоднији ће ваљда платити, али они слабији и сиромашнији, a тих je у нашим крајевими преко 80%, сигуно ке могу. У кашим крајевима, према томе, ова уредба неће ријешити питанве земљорадничких дугова као ни питан!е сакације наших ситних трговаца и занатлија, тих главних сељачких вјеровника.

Škola za narod

Da omogućimo svim narodnim slojevima upoznavanje sa spletom teških ekonomskih pitanja današnjice, koja prvenstveno pogađaju upravo široke narodne slojeve, „Otadžbina" će u svakom broju po tim pitanjima donositi po mogućnosti što jednostavnije i narodu pristupačnije članke. Tome cilju irna da služi rubrika „Škola za narod"

Novac

L Dinar, lira, dolar, ukratko, novac je sretstvo pomoću koga kupujemo robu. Nekad je bilo vrijeme, kad nije bilo novaca, nego se vršila trampa: svako je zamjenjivao ono što mu ne treba za ono što mu treba. Tako n. pr. cipelaru je trebalo žita, a seljaku obuća. Oni su trampili cipele za žito. Međutim trampa se pokazala kao danguba, jer cipelar je trebao mnogo vremena, dok je našao seljaka, koji ima žita, a treba obuću, pa da onda trampe. I u mjesto da se oni traže i da ne dangube, cipelar prvom kupcu proda obuću za novac i kupi žito opet od prvog, koji prodaje žito. Taj opći posrednik za razmjenu cipela za žito i uopće za razmjenu robe je nađen. To je novac. Nepametno bi bilo misliti, da je novac oduvijek imao oblik kao danas. U davna vremena novac su bile kože, so, razni metali, ali vremenom se pokazalo da je najbolje sretstvo za razmjenu robe zlato. Zlato uslijed svojih prirodnih osobina, kao posrednik pri razmjeni, postalo je opća mjera vrijednosti novac.

ОТАЏБИНА

Број!