Архив УНС — Стари листови — Бивша Југославија

Cipele su proizvodi ljudskog rada, žito također, a i zlato isto tako. Seljak, kad prodaje žito kao proizvod svoga rada i muke u toku godine, prima u zlatu onoliko, koliko je drugi proizveo za isto vrijeme. Drugim riječima, svako dobija u tuđem proizvodu rada onoiko, .koliko je dao u svom i to je ono što omogućava razmjenu robe, čiju vrijednost, izraženu u novcu, nazivamo cijenom. Da se omogući šio brži promet robe i da se pri svakoj prodaji i kupovini izbjegne ispitivanje svakog komada novčanog metala za koji se goba prodala odnosno kupila, vremenom je država preuzela na sebe jamstvo za tačnost težine i sadržine svakog komada metala, koji se u prometu nalazi kao novac. Ali mjesto kovanog zlatnog novca država sa svojim novčanim znakom može u promet staviti papir, i sada taj papirnati novac pretstavlja određenu količinu zlata, koja se za njega može dobiti kod državne banke. Tada kažemo da papirni novac ima zlatno pokriće i kad se papirni novac nadje u prometu mjesto zlata, svi ga kod prodaje priznaju, vjerujući da će ga od njih drugi primiti, kad budu kupovali, a tko to povjerenje izgubi, može da ode u državnu banku i da traži, da mu se za taj papir dade zakonom propisana količina zlata. Prema tome, ako se u jednoj zemlji nađe u prometu papir, pokriven zlatom, tad kažemo da la zemlja ima zlatnu valutu. (Nastaviće se)

Kulturni pregled

Cankar ivan Cankar Ivan bio je sirotinjski književnik. Za cijeloga života su ga progonite reakcionarne mračne sile, ali to nije nikakvo čudo, jer kao što mrak ne voli svijetla tako ni crna reakcija ne trpi propovjednike istine i pravde kao što je to Cankar bio. Cankar je, međutim, već davno umro, ali mračne sile još nisu prestale da ga mrze, da ga se boje i da ga i mrtva progone. U Cievelandu, američkom građu, dogovoriii su se Cankarovi zemljaci (Slovenci) da mu podignu spomenik. Oni su se obratili gradskoj općini u Ljubljani i ona im je poslala već izrađeni kip Ivana Cankara. Prije nego je kip stigao u Cleveland pojavila se je tamo jaka opozicija protiv Cankarevog spomenika i tražila da se spomenik podigne najpiije biskupu Baragi. Želji opozicije je udovoljeno a kip Cankarov vraćen je ljubljanskoj općini. Prije par godina su Cankarevi zemljaci u Cievelandu ponovo započeli akciju za podizanje spomenika Cankar« i zamolili ljubljansku općinu da im pošalje onaj kip Cankarov. Taj kip se, međutim, nije više mogao pronaći (kao đa je igla!) i općina je načinila novi kip i poslala ga u Cleveland. Tu je kip, dok se ne obave sve predradnje, pohranjen u jednoj cvjetarnici u Gordon parku. Kad je sve bilo gotovo, ljudi su otišli da kip podignu, ali kipa tamo više nije bilo, jer su ga, prema kazivanju pohranioca, još ranije odnijela dva čovjeka sa propisnim ispravama. Kip još nije pronađen. Strana, a naročito američka štampa, piše o ovoj našoj kulturnoj sramoti, pa i mi ne možemo da najoštrije ne osudimo ovaj neviđeni kulturni skandal.

Pozorište

Na Božjem putu Драма у 3 <шаа од Ахмеда Мурадбеговхћа Dok je zagrebačko kazalište davalo dosada četiri drame g. A. Muradbegovića: „Bijesno pseto“, „Mlinar Andrija“, „Мајка“, i u najnovije vreme „Na Božjem putu“, te Gotovčevu operu ~Morana“, čiji je libreto napisao g. Muradbegović, naše pozorište je zanemarivalo ovog autora, koji je i u stranom svetu stekao jedno literarno ime. Istom sada, nakon šest godina svoga opstanka, prikazalo je svojoj pozorišno] publici njegovu najnoviju dramu „Na Božjem putu“. Pisac je, međutim, rodom iz naše banovine, poznat našoj publici već više od 15 godina raznim svojim literarnim radovima, u kojima obrađuje socijalne probleme i slika život naših muslimana, iako toliko puta pogrešno prikazivan, čak i od strane nekih naših pisaca. Tako npr. neposredno pred izvođenje ove drame, gledali smo pozorišni komad ~lz našeg vilajeta' 1 od g. Koštica, ukomese također ocrtava život muslimana od pre sto godina, ali sa pogreškama, koje su neoprostive. (Scena u 1 činu, gde pred kiridžije i glavnog junaka Mihajla izlazi begova kći sa celiin haremom i slično). Autor u drami „Na božjem putu" prikazuje sukob dvaju shvatanja, jednog koje zastupa Omerbeg Idrizbegović, pretstavnik stare generacije koje nestaje, i drugog koje zastupa Ćarnilbeg Kusturica, pretstavnik nove generacije koja nastupa. Oba shvatanja su produkt životne stvarnosti. Oba se bore istim sredstvima i na istom terenu. Nije slučajnost, nego dobro promišljen gest autorov, da se Ćarnilbeg, pretstavnik mlađe generacije, bori sa starim Omerbegorn sa kuranom u ruci dakle istom argumentacijom i istim sretstvom nastoji da savlada svoga protivnika. On želi da svoga protivnika uveri, da se može i drukčije živeti u porodici, nego što je on to navikao dosada. Kur-an ne propisuje nošnju. Šešir nije zabranjen, a otkrivanje lica muslimanske žene je dozvoljeno. On, dakle, hoće evoluciju muslimanskog života i preporoda] muslimanske porodice. Životna stvarnost baca i muslimanku u komplikovane društvene odnose, i ona biva uvučena u proizvodni proces, te stoga mora biti izjednačena sa nemuslimankom, ako hoće da se održi u životnoj borbi Uostalom, u nedavnoj prošlosti, ova su pitanja među našim muslimanima dovoljno raspravljena u korist mlađih. Mladi Ćamilbeg neće da razara staru porodicu savremenim idejama, on hoće. samo da je reformira. Pisac je tako resio problem mnogo uverljivije, nego da je mladog Camiibega pustio da se bori sa starom generacijom drugim razlozima. Ćamilbeg želi da uveri staroga Omerbega, da se u porodici ne može vladati autokratski. Žena Omerbegova i kći, te sinovi sa snahama, jesu također neki faktor u porodici i njihova reč treba i mora da se čuje i onda, kada nije sasvim u skiadu sa mišljenjem glave, porodice. To iziskuju socijalna pravda i interesi porodice. Ali to ne shvaća Omerbeg i zato nastaju sukobi: sinovi sa snahama hoće da se deie, a kći se predaje osećaju svoga srca, premda joj je reč očeva svetinja. Majka Arifa je spona između dece i oca. Ali je ipak po instinktu majčine ljubavi na strani dece. To je problem, koji se stalno ponavlja u okviru porodice. Takva je i njena kći Lejla u trećem činu. I ona tu vise ne

pripada ni ocu, ni majci, ni mužu, nego malom Asimu, sinu svome. Omerbeg oseča snagu duha novog vremena. Zato se laća strašnog sretstva. On izmamljuje zakletvu od svoje kćeri Lejie, da neće poći za Ćamilbega, njegova protivnika i nanosi joj strahovitu bol. Ova je scena neobično jaka i potresna. On odlazi na Božji put u uverenju, da je u srcu svoje jedinice pobedio ašika. Ali se vara, jer Lejla beži sa Ćamilbegom. Vrlo su jaka i nežna pisma, koja on upućuje sa puta u Meku svojoj mezimici Lejli, ali ni ona ne pomažu, nego samo razdiru dušu i srce jadnoj Lejli. Drama je neobično snažno i impresivno delovala. Jedva jednom dobili smo dramu iz muslimanskog života, koja prikazuje stvarnost, a ne gubi ništa od dramskih elemenata i snage. U tome je g. Muradbegović potpuno uspeo. Drugi su pisci išli za tim, da u drami idealizmu ovaj život gledajući ga sa ružičaste strane, pa su ga prikazivali onakvim kakav je bio u feudalno doba u doba obilja i sevdalinki. Danas je, međutim, muslimanska stvarnost drukčija. Pauperizacija muslimanskih masa stalna je pojava. Stoga je upravo greh taj život prikazivati onakvim kakav je on bio, a izbegavati današnjicu. Dramu je režirao g. Košić potpuno realistički. Dekor je izrađen po nacrtima prof. Lj. Babića. Međutim, podela uloga, čini nam se, nije najsretnije ispala. Gospođa Petrović kao Lejla bila je odlična svojom impresivnom igrom, te pobrala frenetičan aplaus publike. Njena igra bila je u tolikoj meri uverIjiva, da je kod publike suze izazivala. Mislimo da je ovo njena najbolja kreacija. Gospođa Jovanović Ljubice- kao Arifa snašla se je odlično u svojoj ulozi prikazavši miran i staložen život majke, koja je nehotično zapala između dva žrvnja. Uloga g. Rajčevića bila je vanredno teška, ali zahvalna. On ju je dobro savladao, samo bi rekli kao da je bio malo previše glasan u časovima, kada je trebao da izrazi svoju veliku ljubav prema kćeri Lejli, koju hoće da zadrži za sebe i otme od njena ašika, koji se hvali da je u njenom srci jači od oca. Ovo nipošto ne znači da njegova igra nije bila dovoljno uverljiva. Naprotiv on je svoju ulogu dobro prostudirao i prikazao. Nešto malo manje uverljiv je bio g. Jovanović St. ifeo Ćamilbeg Kusturica, Lejiin ašik. Njegova hladnoća u prvom činu, kojom se bori protiv razdraženog Omerioega Idrizbegovića, bila je vrlo efektna, ali u drugom činu nije bila na rifestu, kad se je radilo o osvajanju djevojke, koja je položila zakletvu, da će slediti za svojim ocem, a ne za njim. Ta je bio premalo aktivan i uverljiv. Inače se je držao na visini. Ne srne se zaboraviti da se istakne sjajna igra g. Cvetkovića u sporednoj duzi sluge staroga Hasana. On je sfojom igrom izazvao nepodeljene simpatije publike. Dosta dobre su bile gđa Pleciti i gđica Čokanović kao Bitna i Najla, devojke u kući. Naročito su bile dobre u drugom činu, kada nagovaraju Lejiu da pobegne za Camilbega. Najblede je ispala igra g. Zeljkoviča kao Ismeta, mlađeg sina Onierbegova, jer je bio u momentima i odviše komičan. Znači da ova uloga nije za njega. Njemu mnogo bolje pristoje uloge drugog žanra. Prema opštem raspoloženju publike i pisac i glumci su postigli dobar USpeh. Đimitrijevič K. Mladen

Претилаћујте се на Отарбшу!

Политички преглед

Наша унутрашња полнтнка

У унутрашњем животу наше земље највећи интерес и пажња свраћена ]е на изјаву г. Др. Мачека у београдском Времену од 25. X. о. r. и на закључке београдског дијела У. О., наиме, о њиховом гледању на политичку ситуацију у земљи и начин, како да се наша унутрашња криза ријеши. Др. Мачек није казао ништа ново. Ha унутрашне прилике код нас, посебно пак у noi леду државног јединства и династије он je имао исте погледе и мишљења и раније, али je требало доста времека и излишних жртава. да се томе дозволи шири публицитет. Изјава београдског дијела У. О. je нова ствар, којом се ипак мичемо корак капријед, ка ријешењу наше унутрашње кризе. Тражи се конституанта, која има донијети нов Устав, о новом унутрашњем уређењу наше земље. Taj устав има бити израз слоббдке воље и братског споразума Срба, Хрвата и Словенаца. С тим би се скинуло с дневног реда једно важко питање, које je годинама потресало наш јавни живот и кочило рад на рјешавању многих социјалних и екокомских питања, која интересујр широке слојеве нашега народа. Ријешењем овога питања наш би углед према вани порастао много п ми би све догођаје у свијету дочекали са много впше сигурности и спокојства, него сада. Hama јавност, нарочито у потоње вријеме, овоме питању поклања велкку пажњу. Па и сви чланови садашње владе стекли су уверење, да je Хрватско питање врло важан проблем наше државе, чијем ријешењу треба приступити чим прије. Дакле, ипак се je коначно и послије дуго времена дошло до сазнања, да je досадашњи стаз С. Д. К. у овоме питању био исправан и no интересе земље користан. Вјероватно, у вези с овим питањем, 8. XI. о. г. Његово височансгво Кнез Намјесник Принц Павле, примко je у дворцу „Бордо“, код Крања г. Мачека у дужу аудијенцију. Г. Мачек je задржан и на ручку код Њ. В. Принца Павла. Распадање декретом створене ј.Н.С. ocjeha се свуда. И у Словенији ових дана напустили сује два угледна члана: Др. Динко Пуц и Адолф Ркбникар. Први се je прикључио београдском дијелу У. О., a други С. Д. К. Општински нзбори обављени су у шест баковкка. У Савској и Приморској опозиција има већину, a у осталкма влада. Избори су, као што je позкато, вршени јавнкм гласањем, те no. старом изборном закону.

Вањска политика

Актнзиост фашистичких држава у вањској политици у последње време нарочито се запажа. Посета г. Ћане у Берлику, конферекција претставника држава Римског споразума у Бечу, одрицање задњих одредаоа Версаљскога мира са стране Некачке, помагање побуњеника у Шпанији, говори r. Мусолинија, г. Хеса и др., признање владе генерала Франка, врење у Данском, савез неиачкојапански и јапанско-талијански итд... Зашто то све? Одговор на то питање даје нам међу осталим разлозима и овај; У Италији je, поред све победиичке славе дршло до приличне унутрашње исцрпљености нешто ратом, a нешто сталним наоружавањем, a како je у Немачкој најбоље нам по-

Број 1

ОТАЏБИНА

3

Оглашујте у Отаџбмни!