Архив УНС — Стари листови — Бивша Југославија

Рад „Сељачке самопомоћи“

Прошле године основана је на Цетињу земљорадничка задруга »Сељачка самопомоћ,« са циљем да економски и просвјетно подиже црногорско седо. У дјелокруг њенога рада спада оргашизовање тржишта за сељачке производе и регулисање цијена; прерада сељачких производа; набавка свих артикала ;потребних потрошачима—задругарима; борба против шпекуланата и зеленаша; организовање здравствене службе на селу и просвјећивање сељачких маса. За непуних 8 мјесеци свога рада „Сељачка самопомоћ" окупила је око три хиљаде задругара или, боље рећи, породица са отприлике 20 хгшвада душа. Уписано је близу 4.000 удјела и од тога је половима већ уплаћена. Један удио износи 5о динара. Прогиле зиме задруга је почела набављати жито и брашно и уступала га задругарима далеко испод цијене која |е владала на мјесном тржишту. Тиме је користила не само својим члановима већ и осталим потрошачима, обарајући цијену. У току свога рада ~Сељачка самопомоћ 1 * је набавила око 2.000.000 кгр. брашна, пшенице и кукурузЈ и учинида промет од три милиона динара. Тиме је само својим задругарима уштеђела око 450 500.000 динара. Поред овога задр.уга је набавила 30 000 килиграла плавог камена који ]е уступила виноградарима у Црној Гори по 6,50 динара по килограму док су га трговци продавали по 8, 8,50 до 9 динара по килограму. Организујући своје пословање на цијелој територији Црне Горе, ~Сељачка самопомоћ" је осиовала 17 продавница које успјешно раде. У продавницама на Цетињу, Петровцу на мору, Вирпазару и Вилусима поред житарица и брашна има и других артикада за задовољ.авање потреба задругара. И данас задруга успјешно конкурише трговцима, продајући жито јефтиније за 40 до 50 пара по килогра-

му. И поред великих препрека које су јој биле на путу„Сељачка самопомоћ" 1 је на овом пољу показала добре резултате. Данас, када се са званичне стране настоји организовати исхрана преко новостворене Дирекције за исхрану, „Сељачкасамопомоћ“ је једина организација у Црној Гори која би могла да преузме на себе снабдијевање Црне Горе људском и сточном храном. Али пред ~Сељачком самопомоћи“ стоји још низ задатака, које она није ни почела остваривати, као што је посао на просвјећивању сељака и развијању свијести да се само организованим радом и сложним иступом могу извојевати рјешења свих оних важних питања која данас интересују наше село. То су питања: снижење трошаринских такса, подизање продајних цијена засељачке производе, сннжење цијена монополским а ртиклима, о рга I) изова I ве здравствене службе на селу, подизање сељачких домова и друго Очекивати је да ће Задруга ускоро предузети рад и на остварењу и ових својих зада-

така. Ади да би она могда успјешниједа предузме овакве акције, потребан је што већи упис чланства. Важио је напоменути да је тип задругарства који је усвојида „Сељачка самопомоћ" једини тип који се у садашњим придикама може одржати на црногорском селу. У Цриој Гори су и раније осниваие земљорадничке задруте, кредитне, набављачке или произвођачке, али су све те задруге ликвидирале. Није.су се могде одржати зато што је привредни живот сдабо развијен, тржиште далеко и неорганизовано, саобраћај слаб, а задруге су биде остављене самима себи без ичије потноре да се боре са свим тим тешкоћама. 'Ги.п задруге „Сељачке самопомоћи“, који је врло једноставан и који у себи сједињује сае функције једног сељачког газдинства, и мабавку н потрошњу, и производњу и продају, једино је могућ да се овдје одржи и има изгледа да постане моћаи економски покрет за подизање црн. села, Зато га треба помоћи.

а власнику њиве само б динара. Поред тога што се не узима у обзир уложени труд око дувана, јер оваквим цијенама не плаћа се ни уложени труд, није се водило рачуна ни о квалитету дувана. Страховито ниске откупне цијене дувану уочавају се када се упореде са цијенама по којима Монопол продаје тај исти прерађен дуван потроштчима. Иако се ради о баснословној заради од стране Монопола, радништво је врло мизерно плаћено, јер се над* нице монополског радништва крећу од 16 —34 динара, а ради се напоран посао под тешким условима. И ово је додирна тачка интереса сељака и радника поред многихдругих, па је зато и потребна њихова сарадња за заједничке захтјеве. Због таквих откупних цијена гајитељи дувана нијесу предавали дуван Дуванској станици, већ су га путем „шверца“ продавали приватним лицима по вишој цијени. Овакав њихов поступак по цијену и најтежих посљедица био је из нужде. Шверцовали су само ради тога да прехране своје породице, а не из каквог авантуризма или неке зараде. Нико не би стављао живот на коцку ако не мора. То је било и са гајителшма дувана. Овакву своју работу плаћали су ови „шверцери“ често крвљу и тешким казнама у новцу и затвору. Познати су нашој јавности сукоби између „котробанџија 14 и органа власти. Да су биле више откупне цијене дувану или да је било јавних радова до тога не би долазило.Док се овако збивало и збива са „шверцерима" ове врсте, дотле су велики шверцери несметано и неодговорно упропашћазали државну и народну имовину, а познато је да је сваки шверц забрањен законом. У поређењу, међутим, поједини велики шверцери одједанпут су више штете наносили државној и народној имовини него сви ~шверцери“ са дуваном у Црној Гори за вријеме ових двадесет тодина.

Пред откуп дувана

Гајење дувана је важна приврелна грана. У Црној Гори се дуван гаји само у три среза и то подгоричком, данилОвградскомибарском. Гајење дувана се у осталим срезовима не дозвољава, иако су за то повољни услови као и у ова три среза. И у овим срезовима у којима се гаји дуван има неоправданих ограничења. У овој години имамо свега 4 988 гајитеља дувана, а око 2000 који су тражили дозволу одбијени су. Овоме броју гајитеља дозвољено је да засади око 27 милиона струкова дувана, те се рачуна да ће овогодишњи принос биги око 700.000 кграма дувана. Гајитељи дувана су у главном сељаци и они у највећем броју заснивају своју и својих породица егзистенцију на приходима од дувана. Како гајење ду -

вана захтијева много рада, то гајитељи постепено занемарују и напуштају остале привредне гране. 0туда је питање откупне цијене дувана за гајитеше непосредно и жмвотно питаље. То је и схватљиво, јер од висине откупне цијене зависи хоће ди се породице гајитеља дувана прехранити, одјенути и раздужити иди неће. Прошдих година цијене дувана у Дуванској станици у Подгорици биде су врдо ниске. Кретале су се од 4 до 16 дин. Изузеци од ових цијена биди су само за протежиране гајитеље дувана, бидо по подитичкој иди пријатељској динији. Поред многих примјера о то,ме документовано говори и то да је прошде године са исте њиве пдаћено наподичару по кидограму 16 динара,

4

Животна ш е гс е л а

ГЛАС Ц Р Н В ГОРЕ

Број 2