Архив УНС — Стари листови — Најстарији

šenje toga pitanja faktori su kraljgvina Srbija i papinska srolica i nitko više, pa je za to i pravo i u redu, da se zatvaraju vrata pred samozvanim ~misionarima“. i „mešetarima*, dočim će se srdaono i iskreno otvoriti onomu, koga kano apostola narodne misli i težnje, kano satrudnika na polju napretka, boljka i veličine Srbije na to časno i uzvišeno djelo pozove genij naroda našea:a. o : smo mi centralni Afrikanci, niti A iskreno žalimo, da tom pos 1 zlorabi ime narodnoga vladike trosmajera, koji je čitavim svojim radom nr nozdravomkijevskim i protagonizmom narodnoga našega jeumstva najmanje dao povoda i razloga, dagajedni u svpje nečiste svrhe zlorabe sve i bez njegova znanja, a drugi tim povodom u pojmljivoj svojoj uzbndjenosti napadaju.

Patriotizam na djelu.

U posljednjem smo’ broju pokazali na uvođnom mjestu posljedice, što će ih magjarska osnova o kreditnim i obrtnim zadrugama imati u našem politiokom životu. Što je državno odvjetništvo mislilu, da je Od potrebe naša razlaganja učiniti nepristupnim širemu našemu čitateljstvu, ta dakako spada na savjest njegovu. DržaVno je odvjetničtvo vršilo svoj poziv prema sustavu, u којеД služi, kad je zaplijenilo rijeci, kojima se tumači jedna od najvažnijih uredaba, koja će ući u naš suvremni život, da dovrši ono djelovanje, koje je zamišljeno i sjajno istaknuto u magjarskim težnjama g. 1848. Dsiećamo doduše i mi, koji od drž. odvjetue-oeekujemo nikakva liberalizma, ono nr'ralo inače postupati, kad o tako znamenitoj stvari, како je mje osnova. Nu mi ujedno osjekako bi ono time prešlo granice, u e kreće, i prestalo bi vršiti poziv, ie namijenjen; postalo bi nespoovaj naš sustav. mo se žaliti na državno odvjet-4 sustav; ima dubljih uzroka гг га, koji ih podržavaju. Sustav i sustav nas pritiskirje ; nu mi — se damo progoniti, i’mi smo ' LuosaČu < lamo poliskivati. Svi mi znamo, П ' useČta >ma v^ada bndja vlast, koja ima d ra* eve ’ P & se tožimo, što ta tudja i „З 0 da nas uništi. (У-Jsta mi smo naivni kao djeca. Kako i Jnožemo što drugo očekivati od onoga, za koga znamo, da mu je to cilj? prirodno je, da će onaj, koji hoće da te nbije, komu je to svrhom, svakako nastojati, da te übije. Naši protivnici rade, kako njima, po njihovu mišljenju, treba. Rade' već mnogo godina, rade ustrajno, sustavno i dosljedno, zato i uspijevaju, oslabljuju redom naše pozicije, osvajaju ih i onda .utvrdjuju. Mi gubimo svagdje i bivamo , svakim danom slabiji, pa koliko god govo, rimo' o velikoj Hrvatskoj i velikoj Srbiji, još nijesmo iiigdje ništa osvojili. Naši protivjuci bivaju jači. Kako i nebi? Sto da im smeta? Zar naša nezreiost, kojanije ni u jednom pogledu dorasla njihovoj spremnosti ? Zar naša nespremnost, spremna da übije brata, a da podlegne tudjinu; ili naša kukavština, koja je tako velika, kao naša nesreća? Zar naše poštenje, naš moral, naša sebičnost, naša požrtvovnost, naš patriotizam? Svih : tih kreposti, koje bi morale da budu utvrde naših pozicija, koje bi morale biti životna snaga našega narodnoga rada, ne postavljamo protiv svoga protivnika. Koga ćemo istaći protiv njega? Očekujemo Mesiju, stvaramo proroke; nadamo se mecenama. Nu Mesija n© dolazi; proroci propadaju; nade nas varaju, a još se nijesmo uvjerili, da naša propast i naš spas može doći samo od nas svih, koji činimo narod, koji u njem živimo i radimo ; još nas nije obuzelo uvjerenje, da je svaki od nas dužan, da sam na svome mjestu po svojoj snazi izradi nešto od onoga, što očekuje od Mesije, proroka i mecene, svi mi zajedno moramo izvesti ono, što mi-

slrnio, da mora izvršiti aeka nadnaravna snaga. Protiv realne si' sala slobodu pojedinaca, uni, mnogik, otimala narorkne škc a razvoj duševni, mi s - mo posti oogove i polubogove, koji su iukarnacijo naroda samoga, da i narod s am. Dok smo se nadmetali u slavi tili divni h božanstva, nijesmo osjećali, kako je od nmrpda otpao jedan dio, kad je stalež činovh mki izgubio slobodu misli; kako je od m %oda otpao drugi dio, kadje svećenstvo iz reklo, da je vjera ргеба od naroda, (kao i ia se jedno od drugoga može odijeliti); kal :o je od naroda otnao dio, ® ,vo x иа zastavu svoga naroda u j vom redu svoju privatnu korist. Nijesmo osjetili, da napokon u čitavom narodu, koji je nešto znao o narodnim ciljevin nemamo nijednoga dijela, koji bi na svo I ’ефд svom svojom snagom mogao re ч nabodne interese, a da u tome ra bude vezan kojim „višim u , „uzviš g' ili „posebnim 11 interesima. Očekujući sj l od polubogova, nijesmo znali, da spasav narod znaoi: narod učiti u svak pravc da svaki od nas mora nastoja i, da n xl "'dobije školu, gdje je nema, la dobij* crkvu,-gdje je nema; da dobije i konja i . ravu,. gdje je nema. Nijesmo znali, da moramo svakoga čovjeka, kojega zovemo: Hrvatom, Srbinom, Slo* vencem kulturno, politiojfi i gospodarski naobraziti, i o'd svih tih Ijudi Hrvata, Srba i Slovenaca stvoriti narodnu kulturnu, političku i gospoclarsku organizaciju. Kao što smp u besvjesnom idolopoklonstvu izgubili tri narodna staleža, tako nijesmo ni pomišijali na četvrti: seljaštvo i radništvo. Nijesmo ga ni štovali ni Ijubili, a kamo li ga držali dostojnim nosiocem narodne misli i vrijednim radnikom u narodnom radu. Taj dio narodni, najbrojniji, ' koji j@ sačuvao jezik narodni, kad su ga se svi odricali, i u njem narodnu dušu, koje nijesmo nigda shvatali, koji nam je saouvao i spasio narodnost, u narodnom smo pogledu napustili ili upotrebljavali kao. '.osto srestvo za svoje političke, се teznje. D'a seljaltvo bude jedna utvrda našega narodnoga položaja, cla po svojoj naobrazbi i gospodarskoj samostalnosti postane osnov narodni, na to je bilo smiješno pomišljati. Nu već smo se doslije mogli dovoijno uvjeriti, da bi valjana gospodarska organizacija seljačka bila pouzdani zlatni ključ za riješenje jednoga od naših velikih zahtjeva naime: financijalne samostalnosti. Isto smo se tako mogli uvjeriti, da bi politički obrazovano seljaštvo, u kome stoji većina izbornih glasova, bilo najsnažniji branič naših narodnih težnja i po tome neprelomni štit protiv sviju tudjinskih sustava. Seljaštvo, obogaćeno dovoljnim znan j e m. (jer kulture ima), bilo bi osnov našć' narodne demokracije, nosilac društvenoga sustava demokratskoga, koji bi nas izliječio od teške rane društvene: birokratskoga poiipr . * Nu mi položaja seljačkoga i zadatka u narodnom životu nijesmo shvatili, pak se za seljaštvo nijesmo ni brinuli. Evo dakle slike našega narodnoga položaja u Hrvatskoj ! Tri prosvijetljena staleža narodna postaju nenarodne Imste, četvrti, posljednji, najbrojniji u kulturflom, političkom i ekonomnom životu, snuiciaje samo pasivno. To su posljedid*' na.ega patriotičkoga rada. Bolje su shvgtili važnost seljackoga Ćlementa oni, koji nama vladaju. Da ga šćbi osiguraju kao jedini stalež u našem narbdu, koji nije vezan ni kukavštinom, ni višim svrhama, ni sebičnošću, riješit će ga gospoclarske nevolje, koja ga je jedina činila gospodarski ovisnim, da ga učine 'politički ovisnim. * A mi? Ogromna veciira nas i nezna za magjarsku zakon. osnovu zadružnu. Mi se. i ne brinemo za posljednji oslon svojega političkoga rada/ inj patrioti!

Словени и Нијемци у Цислитавији.

Ko je пратио борбу између Нијемацаи Словена у Аустрији особито у посљедље. вријеме, како ее она развила иза Баденијевих језичних наредаба,'могао је опазити на једној инадругој страни велЈЈку разлику у схваћању народних дг ности и задатака. Нијемци и то гото 'емци окупили еу се у једи , једном заставом, они су cr ~ која ne v пока-аује никаки- ■ .иих, ■X ~ -нкој народној ствари и требама и захтјевим Словени напротив cn но та десница ради као ауст Ј Јал и ал i на својим леђима носи аустријску ду а иромиче само интересе државне цјелине. Мисао коју заступа свом снагом и евим средствима њемачка љевица јасна је и једноставна. ( i >емачкучлст O] >иј ску превласт у Аустрији ехватају Нијемци као своје природно и неоспорно право. Они су уједно показали, да се не мисле добре воље тога права одрећи. Док се у ту превласт није. дирало важили су Нијемци као лојални елементи, који увијек имаду пред очима интереее државне, увијек им је била на устима Фраза, „углед и сјај Аустрије". Но какб- је запријетила опасност њихог.ом господујућем положају у Аустрији, нашли су се они сви на једној страни, одлучни и непопу#тљиви у обрани својих умишљених права. И ту се показало, да они не охватају њемачко питање, као унутрашње питање које се има изравнати иријешити између Нијемаца и Словена у оквиру монаркије, него су га изнијели као питање укупно њемачко-народно. И Нијемци с у показали д а впга е пошт у ј у аахтјеве живвта н а р о д н о г н е г о д р ж а в н и р е з о н, д а и мј е м ил и ј а њемачка миеао од аустријанс к о гп а тр ио т и зм а, д а и мј е с вј ет л и ј а и час н и ј а сл у ж б а у u р а вц у в -.е -л и -ic.e— н-А-р-о дне- буд у ћ н ст f? њемачке о дс л у ж 6 е ауст р и ј ек о ј државној мис л и. И Нијемци су се истицали као Аустријанци, док је така служба била compatible с њемачким интересима, но у посљедње вријеме доказали су несумњиво, да нијесу вољни ни за ч и ј у љ у б а в одустати од својих захтјева. Нијемци су показали да еу у npnoat реду и прије свега заступници народа и његових потреба, и да се не би жацали изазвати опасну кризу у држави кад би то од њих аахтјевали интереси и будућиоет народа. Како мизерни изгледају нрема томе Словени? Они су саставили аустрпјску већину вољни, да подржавају владу аустријског гроФа Туна и послије његове програмне изјаве у ца])евинском вијећу. У тој изјави казао је гроФ Тун јаено и одрешито, да на прво мјесто у владином програму ставља интереее државне цјелине, а на захтјеве народности обавираће се само у толико, у колико су ти захтјеви у складу са захтјевима аустријске државне мисли. А не треба ниједном паметиом Словену истицати, како један аустријеки министар схвата интереее државне цјелине и колику према томе важност uoлаже на то, да се задовоље оправданп-.аахтјеви појединих народности. Онда када су на Нијемцв гледали као на лојалне елементе, који служе као узданица и потпора државне снаге, притискивали су „ин<Ј>ериорне“ Словене уз зид. /!,анас, гдје се Нијемци показују у правом свјетлу, без обзира на то хоће ли их „виши Фактори“ рачунати у лојалне или илојалне елементе, иетичу се Словени као „staatsfreundliche Parteien u , али их уза све тои опет притискују уз зид. Но Словени мисле да је ауетријски патриотизам исто што и народна свијест, па с тога миеле да раде у правцу народиих потреба, ако вјерно и нееебично служе ауетријској мисли у смислу оне Фамозне изреке : Да нема Лустрије, требало 6и је створити.

2

Broj 14.

„NARODNA MISAO u

Četvrtak 5. avibnja 1898,