Архив УНС — Стари листови — Најстарији

хисторична драматска штудија,. осташе без јачег утицаја на даљни песпички развитак Хауптмаиове поетске уметности. Иза тога настаде код Хауптмана правп преокрет, који зададе приличан ударац присташама његовога натурализла. Хауптман наиме зазвони звонком поезијом својих груди и величанствепп акорди «Потонулог звона» разлнше се нагло по читавој Њемачкој. Задивљени стадоше слушаоци и немо слушаху чаробпу бајку, коју им шаптаху звучни ритмп пуни дивне поезије. Беклиново царство фантазије оживи, а неме фигуре његових фантастичнпх слика стадоше говорити. Успех бијаше огроман. Падоше дапаче упоређења с «Фаустом». С овпм комадом пзгуби се задњи трак Хауптмановог натурализма п Хауптман постаде еклектик, који у бајци стаде на жалост половичпо решаватп питања о иезпабоштву, хришћанству умјетностп и т. д. Што је у овом комаду од ведике интересантности, то је, да је главно лице «Потопудог звона» мајстор Хајнрпх Ничеов «Uebermensch». такопостави Хауптман «Потонулим звоном» пајпвну контрадикцију својпм «Ткалцима»• Док је Хауптман опевавао у «Потонулом звопу» идеалии развој автопомног субјекта на оспови слободе, повукоше се присташе натуралисте Хауптмана са ратиога терена, жалећи, што им се пред очима губи нимбус, којег су они сами око главе каприциозног Хауптмана расветлили. Но велики песнпк, као да се играо с публиком варајући је својом несталношћу, само зато, како бн је касније могао предобити за своје идеје. Јер недавпо се проламао кроз «Берлинско позориште« оркан одобравања, које се било уздигло до френеенје. Бијаше премнјера најбоље натуралистичне Хауптманове драме «Кириџије Хеншела». С овим комадом слави натуралпзам славу, као никад пре и ноносно путује од позорнице до позорнице свагдје примљен великим одушевљењем. Садржај «Кириџије Хеншла« је овај: У неком омањем шлеском месту особито се истиче својом разборитошћу и снагом кириџија Хеншл. Ади срећа, која га је пратпла нестаде изненада. Мза већих губитака умре му жена, па касније п дете На самртној постељи зададе он жени реч, да неће узети слушкњу Хану за жену. Но он завет прекрши. Хана је и ако ревна домаћица проста и немилосрдна жена, која га дапаче вара, љубакајући се са неким конобаром. У Хепшловој кући завлада незадовољство и немир, а оп сам омрзне ееби и људима. Радп жене отера свога старога слугу Хауфа, после двадесетгодишње верне службе. Посвађа се с братом cnoje прве жене, који му једном у крчми неког пропалог глумца с Хауфом рече, да га Хапа вара, те да су он п Хана поспешнлп смрт прве жеие његове. Сад се уздиже доброћуднп див. Вичући, да се сва крчма тресла, заповеди, да му се жепа доведе и да се речено потврди. И Хаиа доре. Но на све тужбе не знаде ништа одговорити, већ плачући, као да је певпна побјегне кућп. Нато Хеншла поче пећи савеет Он је прекршио завет, то га стаде неизмерно мучити те од срџбе и несанице постаде визионар, гледајући читаве ноћп своју прву жепу п дете у облацима. Тако се Хеншел испрвпце бесан попут Алфија у » Cavallerii rnsticani« смири те најпосле увићајући, да се неко уклонпти мора уклања се оп, до смрти своје великодушап и добричина, објесивши се у спаваћој соби.

10

OМЛА Д И Н А