Архив УНС — Стари листови — Најстарији

Критика је ово дело означпла најбољим и најзрелијим Хаупмановим делом. Комад је без тенденције без икакве пропаганде, најобичнијим н најједноставнијим квалптетом што се може помнслити. квалитетом, који се састоји у томе, какоједан поштен и ваљан човек страда ради кривње и беде. Алп што је најглавнпје песник се нигди не опажа. Сцене и ситуације су тако природно маркиране, да гледалац пред собом види дио људског живота. Особпто је изврстан четврти чин, чин од пајвеће драматске јакости. сам достојан целога аплаудирања. Тако исто и дијалог између поседника Синхала и Хеншела у другом чину, па задње речи Хеншелове у петом чину. Како се види Хауптман је. узео феиомеи људске трагпке нз нижих слојева. Тешрога mutantur! Док су старинске драме тражиле крунисане главе, драме 18 и 19 века грађанеки сталеж, дотле модерна драма прпказује најнижи сталеж, оправданом девизом «све што вреди, да живи. вредн да се и преставља.» Запимљиво је како је писац локализирао пе само драму већ и дпјалект. Цела је паиме драма написанз у шлеском дијалекту. Никад и иигди није Хауптман уништио тако своју субјективност и тако се покорио натурализму као у овој драми, с тога стоји «Fnlinnan HeusGhel» као патуралистично уметничко дело на необпчпо узвишеном нивоу. «Кириџија Хеншл» рађа у Хауптмановој сјајној песничкој карнјери питање. да ли је процес врења Хауптмановог талента свршен?.. Хоће ли се опет уклонити натурализму п запливатп чаробном њемачком «Elfenpocsie»OM? Којом год струјом пошао. достојан је пажње читавог кудтурног света, јер он, ако и пије Ибзењ, Зола или Толстој, то је ипак Герхарт Хауптам, а, то је много.

ЛИТЕРАЛНА ЧАВРЉАЊА.

I. Хрвахска лирпка.

Код задњега пописа становника у Немачкој записадо се ништа мање п ништа впше него четрдесет хиљада п неколико стотина Адамових потомака, као «немачки лиричари.» Код Хрвата нагало би се четрдесет, а то је још увек број, који задаје решпекта и ако отима усклике: difficile est, satiram nou scribere. Од свпх овпх четрдесет «тичица», како би згодио рекао X. У., нема моментапо ни једне, која би цвркутала својим властитим зеленим кљуном, већ су све тако у култури папредовале. да мирне душе без икаква стида и срама цвркућу туђим и туђинским кљунићима. Особито су интересантне две групе тих «Avium croaticanim. » Прва је пуна «патриотизма», а другој је паслов «Das Jungeroatien » Ова потоња ласка себи, да је модерна, многи од ње дапаче мисле, да су декаденти, ради тога похађају каване, да пију апсинт. Ово је једпа врста уображених болесника, који силом хоће, да су болеснп духом, ради тога објееише око врата таблнцу са стихом покојнога Верлена: «Ми смо песници сумрачја, запада», п уживају, кака они имаду запад, а зоре још доживели нису, т. ј. како ће умрети перођепп. Јест! то није још пиком пасирало,

OМЛАД II Н А