Архив УНС — Стари листови — Најстарији

Што ћеш овдје, да ти туга око купа у сузама, У презпру скупа самном расплакана да тугујеш, Пођн самном, чуј ме душо, тамо ће нам сјатн срећа, Вјерујеш лп ах вјерујеш.

ПРЕЖИВЈЕЛИМА

Henrlk Ibsen.

ш ЈрЛа сад га, сад га руља гласно славп! v Ад’ прије ј’моро, да се закрвавп.

И буктињом што је rope диго. С њом од вас га ударац је стиго. А мач с којим учио Вас сјећи На њег самог викали сте: „крећп“ Борпо се протпв измећара. Но онп од вас још примају дара. Нп тол’ко с’ нисте моглп уздржати, Великана крјепост очувати. Стог’ даље с оним што глуност сакрива. Нек у миру мученпк почива.

лс

КЛАНАЦ.

II Жуно небо кпша пада. Y Кланцем поток изненада

Киша иде све то Јаче, А п поток брже скаче. И то прође; мир почпва, А поток се тихо слпва.

На извор се спомен будп, Гдје стајаху младе груди.

С дуге кадкад роса роси, Те на лишће влагу носи.

Љето с’ диже, облак бјежи, Ах пресушен поток лежп. Вене лишће све на ниже, Шкрппп песак, прах се диже.

лс

Henrik Ibsen.

2

омла д и и А