Архив УНС — Хумористичка штампа

zašto BORA STANKOVIĆ nije naučio francuski

Godinu-dve POSTO se oženio i dotio prvo dete, pisac »Nečiste krvi« i »Koštane« Borisav Stanković bude poslan, o državnom trošku, na studije u Francusku. Ali već prvih dana počeo je da se žali svojoj mladoj ženi i prijateIjima kako mu je dosadno u Francuskoj i jedva čeka da se vrati kući. Ne može bez Srbije i svojih. To nije bilo netačno, jer je Bora zaista u Parizu bio, od početka do kraja, samo Vranjanac i Srbenda, koji je doneo sobom čak i starinsko sidžade i sam sebi kuvao crnu kafu, a kad bi se zagrejao, umesto francuskih šansona, pevao nasred Pariza; »Mirjano, Mirjano ... « I žensko srce osetljivo gospa Angelina-Gina, iako je očekivala kroz nekoliko meseci i drugo dete, krene sa malim detetom, jednoga dana u Pariz, da übije muževljevu samoću. Samo pošia iznenada, preko Nemačke, i za svoj dolazak javila mužu tek negde s puta. Javijajući mu, zamoli ga da je sačeka na pariskoj stanici, pošto ne noznaje grad, a ne zna jezik. Ali dogodi se da se »mimoiđu« i da je, umesto muža, dočeka neki njegov prijatelj, koji je takođe duže vremena živeo u Parizu. Gospa-Gini nije bilo prijatno, ali je ipak »nrogutala«, kod kuće, neuverljvo mužcvljevo objašnjenje zašto on nije Izišao da je sačeka. Bilo kako bilo, ona se ipak reši da oprosti mužu. I oprosti mu. Ali već istoga dana po podne dogodi se nešto čudnije i zagonetnije. Pošto su Ispratili nekoliko Borinih pariskih prijatelja —Srba, koji su, doznavši da mu žena dolazi, dotrčali da je vide i raspitaju se za Beograd i svoje u Srbiji, mlada žena je odahnula i spremala ee da sedne sa svojim mužem i, uz kafu, na miru porazgovara o sebi i njemu. Dok ona odc da uspava dctc, zamoli ga đa skuva on kafu za oboje. lako je u kući od prvih dana braka živco kao »pasa« i nije voleo ništa da radi što ne bi doličilo muškarcu, kafu jc bio gotov uvek da skuva i scbi i drugima, pa nije imalo razloga da to ne učini i ovde. Ali ovoga puta, na vcliko iznenađcnje gospaGinino, umcsto da pođe da skuva kafu,

muž je pozove da, čim uspava dete, iziđu u varoš. Naravno, umorna i željna razgovora sa mužem, koga nije videla toliko dugo, gospa-Gina odbije, a on, hteo ne hteo, produži u kujnu, da ipak skuva kafu. Ali tek što je ušla sa dctetom u sobu, gospa-Gina čuje da neko zvoni na vratima. Misieći da je opet neko od Srba, pravila se da ne čuje. Međutim, to isto činio je i sam Bora. Nikako nije ni on iziazio, niti je njoj što govorio. Nepoznati posetilac bio je, međutim, uporan. Zvonio je jednom, dvaput, triput, tako da se gospa-Gina najzad reši da iziđe, verujući da Bora možda i ne čuje posetioca. Na vratima se pojavila divna mlada Francuskinja, najelegantnije odevena, i videći nju, očigledno je bila i zbunjena i iznenađena, tako da je skoro jedva izustila: Msje Bora? Gospa-Angelina se i sama iznenadila i zbunila, nešto je »štrecnulo« posred srca, ali se brzo pribrala i pričekala šta će mlada žena dalje reći. A Francuskinja je ćutala. Stajale su tako jedna prema drugoj nekoliko trenutaka gledajući se nemo i svaka mislila svoju misao, ali se ipak prva rešila gospa-Gina da progovori. No ne Francuskinji, već svome mužu, Borisave! tako bi ga ona zvala samo kad bi bila nešto na njega Ijuta. Zovu te napolje ...

SINIŠA PAUNOVIC

• vETrEnJAča