Архив УНС — Црквени листови

„Промислитељ високи, У цјелости који Стварку сваку и циглу Држи, кр’јепи, гоји. „Један у трим’ лицима, По тајинству вјере : Неслит и нераздјелан, Превелик без мјере; „И куд игда помислит' Разум људски може: Као дух свеначелни Ти си свуд о Боже! „Ко Ти раван икада Може бит’ у чему? Ти си Творац, ти си Бог, Ти Господар свему! „Мојим смртним очима Даклем скривен н’јеси: Таковог Те познајем, Вјерујем, и јеси.“

Ј. СундечиЖ,

бадњак јелком зове мислећи да је бадњак проста цепЗГУ ца. а да јелку представља зелена грана искићена свећицама и другим којекаквим лепим стварима. Јелком зову таку китњаоту грану Руси, коју на бадњи дан у собу унесу, запале на њој свећице те представља то исто на бадњи дан што и код нас бадњак. Онај, који је предложио да се од сад бадњак замени речју јелком за цело држи да је бадњак нешто друго, а јелка опет нешто друго, по што су по облику различити. Али ми ћемо видети да су бадњак код Срба и јелка код Руса једно исто и да се како бадњаком тако и јелком представља светлост у рођењу Исуса Христа, спаситеља човечанокога. Hocin мlрови свћтт, разума солнце правдвт. Горењем дакле бадњака или горењем свећица најелци представља се у светлостн наука Христова, ослобођење од мрака, који је многим неправдама обузимао свет, док се није појавила светлост науке Христове, истине, правде и љубави. По значају, по унутрашњој садржини јелка представља то исто што и бадњак. А како стоје по спољашњем облику свом једно према другом? И по спољашњем облику види се да су једнога порекла, да потичу из једнога извора. Ево како Вук Брчевић описује бадњак у својој књизи, која се зове „Три главне народне свечаности“: „ Домаћица набавила ловорике или маслине, те с малим гранчицама окити најприје икону, па стожер, па комоотре над ватром, а најпооле појату, Јањило, торину и коше жита над ватром. Сад ће све бадњаке обмотати по сриједи црвеном, непрепреденом свилом, за којом затакне по једну гранчицу ловорике или маслине, а ако од ово двоје нема, онда с гранчицама зрнатога брштана. Само нек је зелено.* Кад се ово испореди са јелком, која се састоји из самих гранчица, онда видимо да се у главпом ■ -.1 “ «’■■■■ л. -JI —II I Бадњак једино разликује се од јелко начином, којим даје светлост од себе. На јелци се запале свећице, те тако светли, а како бадњак распростире светлсст своју нека говори Бук Брчевић, пооле Бука Караџића највећи познавалац народних обичаја: „У први сутон вријеме је да се уносе бадњаци и налажу на огњиште. Домаћин с кутњег прага меће из пушке и зове све мушке: „камо вас ђецо! ајте у добри

Ј ’сваки свој бадњак као ја мога.“ Он најпрви принајдебљега, преметне придавак про лијеве руке, а с десном за доњи крај, па с десном ногом крочи у кућу велепи : »добро вам вече, и на здравље ви бадњи дан!“ Домаћица га справна чека на кутња врата с једним ваганом шенице, или јечма у кому има један олатки или љути шипак. Поспе га у три маха заособ и одговори: „добра ти срећа и с тобом у здрављу!* За домаћином ово исто раде сви мушки редимице, и свакога пооипље мајка житом. Ако је мушке главе у кући још у колијевци или прем малахно те не може свој редњи бадњак унијети, онда у мјесто њега уноои најмлађи његов брат, послије свога. Домаћин над големом ватром стави бадњак окренувши придавак спрам иотока, а доњи пут запада а сви други про домаћинова у накрст. Пошто се бадњаци наложе, домаћин их преспе шеницом да му, бајаги, оне године роди жито, па прелије у накрст вином и напије му како ко зна и како је оног мјеста обичај, па зове: „дајте ракију ида се са срећом сједа за вечером. и Сва кутња чељад на около сламне трпезе. Кад се сваки ракијом обредио, прекрсте се и помоле Богу па једу. С в*ијећа имнизубљане требује кодбожитњ е в а тр е. * Шта видимо дакле из овога? Видимо да бадњак другачије гори а јелка опет друкчије. Бадњак гори цео, а на јелци горе свећице. У Херцеговини, Црној гори, Босни и у Србији прилике се несу измениле, те за то Србима у тим крајевима није ни нужде да бадњак замењују јелком. У њиховим кућама и данао нека гори бадњак, јер им се несу измениле прилике, као наше у АвотроУгарској. Код њих лако може гороти бадњак, кад су им куће за то удесне. Да добијемо појма о њиховим кућама, ћво како их Вук Врчевић описује: „У праскозорје сва су кутња чељад на ногама. Ватра гори, курњави дим по кући, од кога се ни кутње шљеме, ни отожер на сред куће, нити пунани коши жита ни пегар виде. Пастрва над! ватром већ сува. Петко се и Мрђен попели на пе..„.Li.ip. j. —е.ч.ц -Г -у ВoГНком љеоковом кошу слажу.“ У овакој кући може горети бадњак, али ми овде у Австро-Угарској, којн имамо удескије куће, у којима су собе друкчије удешене, није нам могуће тако сагоревати бадњаке као наша браћа у Херцаговини и у Црној гори. Ми смо принуђени према својим приликама да унашамо бадњаке у своје собе у облицима онима као што чине наша браћа Руси, који их наоивају јелкама. Ово су дакле прилике изазвале да је наш бадњак у овим крајевима морао добити други облик. Али и ако је добио у нечем и други облик, то ипак не сме добити друго име и они, који су га почели називати 'елком врло су погрешили и огрешили се љуто о схваћање бадњака код нашега народа. Реч бадњак не сме ишчезнути из језика српскога народа. Он се мора тако звати и од сада као и до сада докле траје српскога народа, макар што му морамо облик да изменимо према приликама својим, јер он показује биотар ум нашега народа и духовно схваћање онога дана кад се светлост појавила целом свету рођењем избавитеља нашег Исуса Хриота.

Ни један народ велике ваједнице словенске нема речи бадњи дан, бадње вече, бадњак осим Срба. Само се Срби могу поносити тим речима, које показују велики дар њихов по узвишеном схваћању. Шта дакле значи бадњи дан, бадње вече, бадњак? Бад њ и долази од корена бт. д, који се види у ст. словенском глаголу б ђ д ћ т и што зпачи ayQV7tvstv vigilare. Од тога корена имамо ове речи: бадар, бадњи, бадњак, бадњачица, па онда будан, будити се. Глагол б ђ д ž т и значи будан бити. Неки књижевници наши употребљују и сам глагол б д е т и. Али то

Бр. 1.

„гл 1

3