Архив УНС — Црквени листови

жо, нити ће се наћи стаза стрплења, промишљено братске љубави, него iie увек осветљивост и подле стр светом цатовати, а тим ћемо наравно прогњевит!! милостивог Бога, да iie подићи руке своје од нас. Добро се дакле промисли, драги хришћанине, о своме животу; па ћеш увидети, да се ти поред толиких блага, која ти Бог и његов св. закон даје, одвећ мало или ни мало њега не сећаш ! Ти се и невешт чиниш томе, што ти је здравље даровао, што ти даје светлосг дневну, при којој све нужне ти послове обављаш; као и сунце, које те топлотом својом греје. Ти нећеш да знаш, да је Бог сваке ти среће почетак; и да ти свагда оно даје, што се год будућој ти срећи п напредку клони. Па кад о свему добро раоудиш и увериш се: да си се далеко од заповеди његове удалио, неће ли те савест мучити, што му за толика блага и неизмерне милости чистим срцем не служиш ?! Подрави се дакле и приђи му брже. Јер најгоре је ва човока, кад постане роб сатане, носећи јарам нечиоте савести! Зато, приђи му брже, а ооведочићеш се: да је лек души у молитви. А да тај теретни јарам неби и у будуће због лакоумља или по ватреној ти природи на себи носио, а тим ближњима о злу радио, ево ћу ти из живота неког грчког мудраца малу причу навести, која свакоме за правило може поолужити. Велики грчки мудрац, по имену Сократ, кад је од душевног напора осећао потребу, да му тело треба оснажити, он је тада по грчком обичају толико трчао док се неби сасвим угрејао. А кад је тело тим начином оснажио, услед чега је и јаку жеђ осећао, то он није одма пио воде, него је тада празан суд, који би носио уза се, смотрено и лагано водом пунио, а за тим га тако &сто изливао. Но не мислите да је исти мудрац само с тога тако поступао, што је знао да угрејаном телу вода може шкодити. Никако 1 он је то највише чинио тога ради, што је хтео обикнути се, да никад ни у чем не пренагли. Ажо му Џ шео ■ као •"рло тт -троба-ЈНако га је случајно ближњи увредио, он је знао да му ваља добро се промислити, па тек са мирном душом, као Н чистом и непомућеном савешћу ствар одпочињати. Видите ли поуку за оне, који су на гњев и оовоту склоњепи ? Шта ведите драги, христијани ! Хоћете ли ви и ако би вас кад ближњи прво водом суд пунити и изливати, сећајући се узвишене науке божанског нам учитеља, која вели: ие чини другоме оно, што ниои рад да теби други чине. А није ли и боље, скроман и богоугодан живот проводити, него да брат брату из потаје прети, и кум кума по судови вуче ? Ако те дакле, драги хриотијанине, ближњи и увреди, а ти немој из ничега правити јошт веће зло, него се сети, да смо ови грешни, па да зато један другом треба и да праштамо. Задовољи се тим, ако трпљењем својим можеш учинити; ла ти од противника наперене стреле не могу досадити. Сврћи дакле с пута злу и несрећи, и не изазивај оно, што се може на зло изметнути. А тако радећи, стећићеш себи како лепо и поштено име, тако и верне и иокрене пријатеље. Но како су свима вама Србиново бесцен-благо, наше народне песме познате, питам вас: не топи ли вам се од милине душа, кад слушате за Косовоке јунаке: Милош Обилића, Топлицу Милана и Косанчић Ивана, где их певају као узор побратимства! Песме нам кажу, да они волеше изгубити главу, него један другог да изневере, а тим да погубе своју душу ? Кад се дакле сваком рад те узвишене врлине душа од милине топи, није лионда гнусно, рад ничега устајати на освету? Драги христијани ! Негујте пријатељство, па ћете осетити да је слога зачин животу. Љубите со дакле, јер слога кућу кући а неслога обара. А из слоге и љубави роди ће се сунце благостања и напредка свесветоког; не-

~лога пак, та кћи пакла, рупш и најсилнија царства. За то вам и опет препоруиујем да пригрлите слогу, јер ; ,где је слога, ту је и божиј благослов. и Амин.

Гај, у б. Граници 1884.

Петар ДимитријевиК.

Пар ох

СТАРИНЕ из Старо-Бечејске цркве. IV.

Саопштава

МЛАДЕН ЈОСИП

СВЕШТЕНИК.

Стари Еечеј је већ.е српско меото, које броји 5500 православних душа. Од куда ноои назив свој, иоторички података нема. Године 1430 био је у рукама деопота српског ђурђа Бранковић.а, који га је добио са више места у вамену за Београд. До године 1723 по црквеном протоколу, који је заоотао, назива се БечеЈ Шанац. Вероватно је, да je доласком Бранковића т. ј. примањем Бечеја у властитост му, био Бечеј пустара, коју је он наоелио својим људима из Србије, јер данас у Бечеју најстарија је породица Будишина, који ми причаху, да ни њихови дедови незнају када су у Бечеј дошли. Пре две године причаше ми орбијански Један оФицир, ђорђе Будишин, да Будишине породице има много у СрбиЈи и да су од тих два брата прешли у Аустрију. И заиста данас породице Будишине налази се у Бечеју и Еикинди, који једно кроно име славе. Но било како му драго, истина Је то, да Је Бечеј пре био Шанац и тек 1730-те носи назив : Шанац Ст. БечеЈа, а 1740 увађањем дистрикта пише со само: Ст, Бечеј. Ово неколико речи нађох ва добро у напред навести. Ст. Бечеј до године 1790-те беше чисто српско место, и још 1831-ве било је у њему иновераца врло мало, што нам доказује колера, која Је исте године беснила, те Је у њој 400 Србаља за три месеца помрло, а иноверца само 3., iTTiirri. y- разким &е годиие умре 18 иновераца, дакле према~томе броју мртвих морало их је заиота мало бити. 0 томе сам се уверио како из наших, тако и из католичких црквених протокода. Данас иновераца има до 12000 душа, коЈи се сваким даном множе. Срби мање више стоје на старом броју. Прва православна црква говори се да беше у данашњим виноградима, у тако званој Ботри, друга је црква била на Тиси начињена од прућа, и изгорела је год. 1775. На том је месту подигнут крот, који бележи, где је олтар био. Године 1776 сазидана је нова црква у близини старе и освећена Је епископом Бачким Арсенијем Радивојевићем, као што сведочи снис сљедећи : „Освигиси жертвеникв Господа Бога и Спаса нашего Исуса Хрlста, и храмЂ cet честнаго славнаго Пророка предтечи и крестители Гооподни JvvaHHa рождества, при державћ всевсћтлМшаго Хмператора Шмскаго Господарн Јосифе втораго и всесв4тлвашlи Римскlн Јмператрпдв! и во ХBнгарlи и Бохбмш кралицв! Гоопожн Марlи верезт, и при ПреосвитеннМшемв Архиепископв и Митрополитв КарловачкомБ Гооподинћ Викентlи Јоанновичћ (v Видакв, рßкод4?lСтвlвмљ же ПреосвашЈеннМшаго Господина Арсенlи Радивоевичв, Правоолавнаго Епткопа Бачкаго, Сегединскаго и Егарскаго, на памитЂ свнтаго Влатн Епикопа Севастlскаго, и вложени cStb посредћ престола вђ малоИ гробници cbhtlh мопдн свнтаго веодора oгрона, свнтаго кназн ЈГазари Сербскаго и свнтвш Аггелннв! Деопотицв! СеЈ)бскlн. СослЗжахцт же Преосв. бвхша ШколаА Поповичђ протопресвггерЂ Сегедински, ПавелБ Поповичб парохв Темеринскlа и намћстникв Протопоп!ата Н. Садокаго, Коома Клничђ, Moiicefi ЈоанновичБ, Георгт Живковнчб, Георгт Велимиров, МихаилЂ Бошковичб, и Лsка Петровичв, Парохи мћстти. Сенатори же Оотон НиквФоровичБ, Георгт ЈоанновичБ, Јаковв TIo-

Бр. 1.