Архив УНС — Црквени листови

дакле Павао од 11 —l3 ст. описује доступак Петра, aу 14 ст. црта нам изобличење, којим raje изобличио, и доказује од 15—21 ст. како ваља гледати на дјела закона у одношају к спасењу и на суштину нове благодати живота. А кад доре Uemap у Антиохију. Павао казује овђе вријеме, када је Петар дошао у Антијохију. Из говора се види да је морало посље сабора бити, Антијохија је била главна варош Čapuje, на ријеци Оронту. Бјеше богата и јако насељена. Хришђанство се почело овђе врло рано распрострањавати, и варош је врло брзо почела бивати средиштем хришћана, који су из незнабожада, као што Јерусалим бјеше за хришћане из јудеја. 0 овој Антијохијн говори се у Дјел. Ап. 11, 19 —27; 15,22. Осим ове била је још једна Антиохија у Писидији на гори Тавру о којој се говори у Дјел. Ап 13, 14 —50; 14, 19 и 2. Тим. 3, 10, 11. У очи њему прогпиву стадох , ннјесам тајно његов поступак осуђивао с другима, него сам лично устао противу њега, необзирући се на високо његово достојаиство. Јер бјегие зазоран. 1 поступак његов повукао је зазор на љега од стране незнабшких хришћана. Ст. 12. ПрЕЖДЕ К0 ДДЖЕ NE ПрIИТИ Ô läKWBA, CÄ ÍABBIKH ГАДАШЕ I 6ГДД ЖЕ ПрУдОШД WnpATALUE СА И ОДBЧДШЕ СА, ЕОДСА СBЦЈИ\Х Ô WKptSAnía. Биће да су хришћани јерусалимске цркве били, којих је Ја* ков био епископ. Васпитани у релиђији Мојсеја и обреда старозавјетних, не равнодушно гледати на слободу апостола у испуњавању спољних предања закоиа, и у једно са еванђелијем држаху да је неопходно нужно за спасење и испуњавање закона Мојсијева. Они су то без сумње и на сабору заступали да се обредни закон не изостави. (Дјел. ап. 15. 12). И ако су они дошли у Антиохију тек посље сабора јерусалимског на коме је опредјељено било значење обреда и преписа старозавјетних, то су они могли односити ово опредјелење не толико на Хришћане из јудеја, колико из незнабожада; и по томе на слободно држање апостола Петра, рођеног јудеја, са хришћанима из незнабожада, могли су суадњиво гледати. Јеђаше с незнабошцима т. ј. хришћани из незнабожада, као што се каже са јудејима у мјесто, хришћанима из јудеја. По Левитским законима о јелу и очишћењу, јести са необрјезанима сматрало се за престул; јер јело je у јудеја био знак дружења. За такав преступ окривили су јудеји и И. Христа (Лук 15 2) и Петра (Дјел. ад. 11, 2. 3). Ашд дођоше , устручаваше се и одвајаше бојећи се онијех који су из обрезања. Теофилакт примјећава, да апостол не го~

1 xaxsYvwapivot; оатерећен прекором н жалбама, без сумње од незнабошких хришћаеа, којах је оаћење избјегавао. 2 ÚTCOffxéXXeiv означује сакривено, тајно, ifopí&w јавно удаљавање чување. ÚTió у првом глаголу озпачује тајни страх.

282