Архив УНС — Црквени листови

вори то, као да се Петар бојао, да му се што не догоди од обрезаних, него се је бојао, да не одпадну од вјере. Хришћани јудејски строги су приврженици закона и ако су пристали да се незнабошци не обрезују и не врше друге обреде (Дјел. ап. 15, 20.) али су свакако тражили да се бар рођени јудеји строго држе закона и не једу са незнабошцима. Тај су преступ могли још опроститн апостолу незнабожаца, али су тим строжије осуђивали поступање Петрово, па пошто је то Петар знао, чувао се је, да не проузрокује у Антиохији неспокојство и раскол међу хришћанима који су жијели по јидејски, те при повратку у Антијохију да не одврате од правог увјерења о еванђелској слободи оне хришћане из јудеја који су живјели тамо и само из обичаја чували обредни закон.

{Продужиће се).

Преглед главних сувремених догађаја у цркви.

Прослава осамдесетогодишњице епискоиа далматинскога и истријског г. СтеФана. Већ око подве у Суботу, у очи Ввдов дана, залепршаше на кули цркве св. пророка Илнје заставе, навјешћујући задарcKoaie свијету, да се праблвжио радосна дан, о коме се још нвколико дана прије говорвло в договарало. Ко је год поред цркве прошао, свак се зауставио оа погледао те вјеснике радости, међу њвма и красну српску тробојницу, погледао и радосно одлазво, да казује пријатељима својим, да је прве знаке радоств и весеља већ опазио. Дошло јв већ и вријеме, да се у цркки почме служба свецу, светоме цару српскоме Лазару. И звоно је звекнуло позовајући побожне душе, да се купе на вечерњу. Звекнуло је, ал не уздахом видовданским, не гласом туге за мученицима који падоше у борбв за крст часни и слободу златву.... у глас његов помвјешали су се овај вут и звуци радости, радости цркве наше, коју је изазвала љубав ввјерве дјеце њезвне. Ил зар црква да се нерадује, кад чеда њезина могу да одају в одају љубав о признање ономе која је вредставнак цркве? Обављено је в вечерње. Тек тада настаде слављење звона, сумрак се почео надносита над свње море в кровове задарске, а сввјет без разлвке спола, узраста, вјере в аародаоств поче се купити на пвјацв пред двором епископа Стефана. Већ је дошла и градска музика, која је имала одсвврати неколвко одабраних комада у славу осамдесетогодишњег епископа. Поштоватељи његови, нз сввју слојева грађанства, сакупвли се у двору, да се нађу то вече уз њега. Твјех је толико бвло, да су се навунвле све простраве одаје у двору, најодабраввјега друштва. Кад је приспјело врвјеме дође васокопречаснв архимандрит г. Доситеј Јоввћ са члановима одбора за свечааост, те у кратко каза слављенвку, да је свештенство заједво са грађавством ове вароши одлучвло, прославити осамдесе-

283